„O rešenju za Kosovo reći ću šta mislim krajem aprila“, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, primetivši da su ideje koje se ponovo pojavljuju poslednjih dana — o podeli i sličnim modelima — neozbiljne, a da Srbija treba da ide sa ozbiljnim ciljevima.
„Izaći ću, jer nisam bio kukavica, imaću hrabrosti da kažem šta je predlog, ali on neće biti: ’Dragi Albanci, prepuštamo vam sve‘, on će biti kompromis. Ako ne žele da razgovaraju o tome, imaćemo zamrznuti konflikt“, naveo je Vučić.
Bezgranično rešenje
Ako nije podela, a nije ni priznanje, šta bi moglo da bude Vučićevo ozbiljno rešenje za Kosovo?
Ne znam kakvo rešenje Vučić ima i da li ima neko rešenje u ovom trenutku, konstatuje za Sputnjik Milivoje Mihailović, novinar koji se pitanjem Kosova i Metohije dugo bavi, ali znam da niti podela niti priznavanje nezavisnog Kosova, niti bilo kakvo postavljanje novih granica na Balkanu neće rešiti problem, nego će napraviti neke nove.
„Siguran sam da bi podela Kosova, kako god da se izvede, bila inicirana nekakvim incidentima koje je teško kontrolisati. Siguran sam da bi ona bila nastavljena incidentima i u Makedoniji, i u Crnoj Gori, vrlo verovatno u Grčkoj, pa i u Republici Srpskoj, odnosno u Bosni i Hercegovini“, ističe Mihailović.
Postoji rešenje koje u ovom trenutku deluje kao najverovatnije i koje jedino sprečava sukobe i predstavlja investiciju u mir na Balkanu, sugeriše dalje taj novinar, a to je da se granice uklone, da se obezbedi potpuna sloboda kretanja ljudi, roba i kapitala.
„Taj proces će jedino približiti Srbe i Albance i biti početak dugog, mukotrpnog, ali verovatno uspešnog procesa pomirenja. Sve ostalo, nove granice, nove podele, bilo bi popuštanje separatistima, legalizacija pljačke, otimačine i grubog kršenja međunarodnog prava“, jasan je Mihailović.
Balkan jednako Srbi i Albanci
Zbog toga što je Kosovo protektorat međunarodne zajednice i proces pomirenja zavisi pre svega od nje, posebno napominje Mihailović, pa ukoliko EU i NATO, koji vladaju Kosovom i Metohijom, žele iskreno da region živi u miru, oni će se potruditi da uspostave jednake civilizacijske norme života u čitavom ovom regionu.
„Pitanje je da li je to model ulaska u EU i ponašanje prema evropskim pravilima ili to podrazumeva da se sačeka malo sa tim, ali u svakom slučaju, treba uvesti potpuno jasne saradnje policija, potpuno jasne saradnje bezbednosnih službi, kako bi se mir očuvao i obezbedio i krenuo taj dugo očekivani proces pomirenja Srba i Albanaca. Od tog nacionalnog pitanja, pitanja rešavanja nacionalnog pitanja Srba i nacionalnog pitanja Albanaca, zavisi budućnost čitavog Balkana“, ukazuje Mihailović.
Svakako, može li, ukoliko Albanci odbiju, Srbija izdržati pritisak da zadrži zamrznuti konflikt?
„Pitanje je da li mi sad imamo konflikt da bi bio zamrznut. Konflikt se rešava presecanjem, nekim međunarodnim konferencijama, menjanjem granica, ali to ne rešava problem. Ili se rešava na drugi način — strpljenjem, dugoročnim pregovorima, rešavanjem pitanje po pitanje i to je jedini način. Ne mislim da mi možemo bilo kakvim presecanjem da obezbedimo trajni mir“, tvrdi Mihailović.
Dobra saradnja ljudi koji vode Albance i ljudi koji vode Srbe, prema njegovom mišljenju, mogla bi da dovede do takve vrste rešenja toga.
Lideri drže i vatru i vodu
„Ako političari žele da nemamo konflikte u budućnosti, mi ih nećemo imati. Nikakav problem nije da Albanac u Prištini misli da živi u Republici Kosovo ili da ja mislim odavde da je Kosovo u sastavu Srbije, ako živimo u miru. Vrlo ćemo se lako dogovarati oko biznisa i oko svega toga, a politički ciljevi neka ostanu svaki kod svakoga“, rezonuje Mihailović.
Projekat Kosova je vrlo srodan sa projektom Velike Albanije, odnosno stvaranjem velike etničke države Albanaca na Balkanu, pa Mihailović smatra da bi to, po domino efektu, izazvalo stvaranje etničke države Srba, a potom velike probleme i konflikte.
„Mislim da niko u svetu, pogotovu velike sile koje će se na kraju pitati oko toga šta će na kraju krajeva da se radi na Balkanu, nisu spremne da ulaze u takvu vrstu rizika“, upozorava Mihailović.
