Govoreći o rešenju između Beograda i Prištine, američki senator Ron Džonson je posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem poručio da svaki dogovor mora biti pravedan za sve strane i da mora uzeti u obzir budućnost svih.
Dve Amerike, dve pravde
Kad američki predstavnici, sa druge strane, kažu — pravedno rešenje, šta pod time podrazumevaju?
Amerika je dubinski podeljena, ističe za Sputnjik analitičar Dragomir Anđelković, i naglašava da faktički postoje dve vlasti koje imaju drugačije poglede na sve.
„Iz ugla te dve strukture verovatno se potpuno razlikuju shvatanja pravednosti šta je dobro za Balkan, odnosno, šta je fer rešenje. Za dubinsku državu sigurno je fer rešenje u okviru njihove matrice o srpskoj večitoj krivici da mi prihvatimo sve što Albanci traže, da se saglasimo sa time, a zauzvrat dobijemo suočavanje sa prošlošću i oproštaj. Znači radi se o ciničnoj perspektivi gde smo mi večno krivi i treba da dajemo ustupke“, tvrdi Anđelković.
Iz ugla vrha američke države verovatno stvari ne stoje tako, konstatuje taj analitičar, ali loše je za Srbiju što su oni nezainteresovani za Balkan.
„Znači, oni sigurno nisu ti koji nas nešto previše pritiskaju, ali nisu spremni ni da prave neke veće zaokrete. Tako da mislim da je to više retorička formula, da je možda lično senator Džonson na poziciji nekakvog iznalaženja rešenja kroz neku podelu, ali kad se radi o administraciji, mislim da tu postoji velika konfuzija i uopšte ne postoji jasna predstava o Balkanu“, rezonuje Anđelković.
Politikolog Aleksandar Pavić kaže da posmatra zvaničnu američku politiku i podseća da dosad nije bilo nikakvog nagoveštaja da bi oni odstupili od onoga što su uradili, a to je, kako kaže, priznanje lažne države Kosovo u sadašnjim granicama i čvrst stav da su protiv daljeg menjanja granica u regionu.
Ostavi kako jeste i kaži „hvala“
„Sve drugo su samo spekulacije. Možda se neki razgovori vrše iza zatvorenih vrata, ali američki javni stav je potpuno jasan i oni smatraju da je pravedno upravo ovo što su oni uradili. Da je pravedno bilo bombardovati suverenu zemlju, da je pravedno bilo okupirati deo njene teritorije, da je pravedno bilo podstaći secesiju od te suverene države, da je pravedno bilo podsticati zemlje širom sveta, pa čak izvrtati njihove ruke da bi oni priznali nelegalnu državoliku tvorevinu, i da je pravedno da oštećena strana, odnosno Srbija, to sve prihvati“, kategoričan je Pavić.
Svakako, pitanje je šta bi to trebalo da učini Priština da bi Beograd rekao — napravili su kompromis?
Kad se govori o kompromisima, prema mišljenju Dragomira Anđelkovića, mora se videti šta je faktičko stanje.
„Faktičko stanje je da je KiM okupirano i da je okupator kontrolu prepustio Albancima koji potpunu kontrolu drže južno od Ibra, a sever stalno ugrožavaju potencijalnom akcijom. Već smo tokom dvehiljaditih više puta imali upade njihovih specijalnih jedinica, stalne pretnje da će doći do neke ofanzive, neke ’Oluje 2‘. Dakle, to je stanje koje imamo na terenu. Iz njihovog ugla, oni su zasad potpuno nepopustljivi, kao da su oni nekakva stara država sa tradicijom i da mi tražimo nešto što njima pripada. I stalno prete uspostavljanjem svoje vlasti i na severu“, podseća Anđelković.
Dokle god kod Albanaca ne postoji svest da je potreban kompromis, nemoguće je govoriti o tome šta bi oni trebalo da urade, napominje taj analitičar, jer sad Zapad dopušta da se oni ponašaju kao hirovito dete koje sve traži i sve mu je obećano. Prvo bi Zapad trebalo da izvrši ozbiljan pritisak na njih i stavi ih na mesto koje im pripada, sugeriše Anđelković, pa tek onda možemo da pričamo o tome šta bi oni mogli da urade.
Ibar granica?
„Verovatno bi iz ugla Srbije, a siguran sam da je i većinska javnost na toj poziciji, prihvatljiva bila podela Kosova. Verovatno bismo se dogovorili oko linija podela. Podela svakako podrazumeva sever Kosova i eksteritorijalnost naših manastira i glavnih verskih objekata. To sigurno mnogima deluje malo, ali kad pogledate stanje na terenu, zasad nam ni to niko ne da“, ukazuje Anđelković.
S druge strane, politikolog Pavić naglašava da iz Beograda poslednjih meseci stižu sve jasnije poruke da žele podelu.
„Čak je i ministar vojni Vulin pre nekoliko dana to pomenuo, samo je upotrebio reč razgraničenje na Kosovu i Metohiji. Ivica Dačić odavno javno zagovara podelu Kosova. Tako da na osnovu raspoloživih javnih izjava, najbliže je da bi pristanak na bilo kakvu podelu, a najverovatnije po reci Ibar, bio neki kompromis kojim bi Beograd bio zadovoljan“, smatra Pavić.
Možda postoje i drugi modaliteti, navodi Pavić, a optimalno bi bilo kad bi taj kompromis bio da Priština nekako odjednom pristane da postane autonomija unutar Srbije i odrekne se državnosti, ali je potpuno nerealno da oni to prihvate u ovom trenutku.
