Uoči posete Moskvi od 18. do 20. decembra, predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će naša zemlja od Rusije kupiti šest helikoptera i sistem protivvazdušne odbrane.
Predsednik je prošle nedelje najavio i razgovore o kupovini „migova“ i sistema PVO iz Belorusije. Plan je da Srbija u naredne dve godine povrati eskadrilu koja će imati najmanje 14 lovaca, ali i da izdvoji ozbiljan novac za zaštitu neba i sa zemlje.
Mediji spekulišu da će Srbija pazariti jedan od najefikasnijih i najpoznatijih sistema, S-300. Vojni komentator „Politike“ i saradnik „Sputnjika“ Miroslav Lazanski podseća da varijante tog sistema poseduju Bugarska i Grčka i da bi kupovina morala da bude nešto „modernija“ od onoga što već postoji u okruženju kod članica NATO-a.
„Bio bih najzadovoljniji kad bismo od Rusa dobili sistem ’Pancir‘ i sistem ’Buk-M2‘, to bi za nas bilo sasvim dovoljno. Pre svega zato što je ’Buk-M2‘ kompatibilan sa našim sistemom ’Kub‘, tako bismo imali sasvim solidan PVO na određene, srednje daljine. Sistem S-300 u starim verzijama se više ne proizvodi, ali ako bismo već birali neki novi, preporuka je S-2500. On je bolji od S-300, možda je čak i u ravni sistema S-400, ali nisam siguran da bi Rusi to hteli da prodaju, uostalom, to nije jeftina igračka“, kaže Lazanski.
On dodaje da će naši vojni stručnjaci sigurno doneti najbolju procenu kupovine, vođeni pre svega činjenicama o tome da moramo da imamo efikasnu zaštitu vazdušnog prostora. Ne treba da se zanosimo kupovinom skupih sistema, kao što je S-400 i pričom da možemo da budemo vojni lideri na Balkanu, mi za to novca nemamo, jer ne možete da kupite samo jedan sistem, kaže sagovornik Sputnjika.
„Ako kupite bilo koju verziju S-300 treba da imate najmanje jedan divizion, a to su tri baterije. Tri baterije su tri puta po šest vozila, to je osamnaest vozila. Na svakom vozilu imate četiri lansirne rampe, to pomnožite s brojem raketa, i svemu dodajte dopunski borbeni komplet raketa, prateća vozila za logistiku, akvizicijski i nišanski radar. Kad zbrojite, to je lepa svota dolara ili evra, nije to jeftino. A ako kupujete samo jedan divizion, to je malo“, objašnjava ovaj vojni analitičar.
On dodaje da će kupovina zapravo zavisiti od toga da li novim PVO sistemima Srbija želi da pokrije određenu teritoriju ili da zaštiti vitalne centre države, kao što je glavni grad ili najvažnije industrijske zone i energetska postrojenja.
Odgovarajući na pitanje Sputnjika zašto će Vojska Srbije helikoptere nabaviti baš iz Ruske Federacije, Lazanski objašnjava da već imamo tri Mi-17 i helikoptere Mi-8 koje takođe možemo da remontujemo. Odlučili smo se za taj model zato što za njega imamo logistiku, Zavod „Moma Stanojlović“ već ima alate i sve što je potrebno za osnovni remont, naši mehaničari su se obučavali na tom modelu, ekonomski je on najisplativiji, iz više razloga, kaže Lazanski.
„Nije problem preći sa letenja na helikopteru Mi-8 na Mi-17, to je vrlo kratak proces, piloti to sve znaju. Mi-17 je verovatno trenutno najbolji transportni helikopter u svetu, ali je i jeftiniji od zapadne konkurencije. Kad bi sad prešli na zapadni tip helikoptera, to bi nas jako puno koštalo, u domenu transportnih helikoptera, ne govorim o helikopterima H-145 koje ćemo kupiti od evropskog konzorcijuma za proizvodnju helikoptera, ali kada bi kupovali transportne helikoptere, koštali bi mnogo više. Ovo je najbolja moguća kombinacija“, kaže Miroslav Lazanski u razgovoru za Sputnjik.
Mi-17 zapravo je modernizovana verzija transportnog helikoptera Mi-8. Maksimalna brzina mu je 250 kilometara na sat, a krstareća od 220 do 230 kilometara. Može da bude naoružan raketama i topom.
Helikopter ima prilagođenu komandnu tablu i osvetljenje kabine tako da se njime može pilotirati i uz pomoć naočara za noćno osmatranje, što omogućava letenje u potpunom mraku, čak i na malim visinama.
