Kao avionske bombe pljušte ovih dana vesti o kupovini aviona MiG-29 iz Belorusije. Pojedini mediji tvrde da ćemo od te zemlje kupiti čak 12 aviona. Iako će se najverovatnije raditi o uslovima kupovine koji su daleko povoljniji od tržišnih, realna slika o potrebama naše avijacije i ekonomskoj moći Srbije potpuno je drugačija.
Kako Sputnjik saznaje, Srbija pregovara o nabavci još četiri, a najviše šest lovaca, a aranžman će biti organizovan na sličan način kao kupovina „migova“ od Ruske Federacije.
Srbija će posle remonta i dubinske modernizacije postojeća četiri i šest migova koji su u oktobru stigli iz Rusije imati deset lovaca „4 plus generacije“, vremešne, ali avione kakve imaju Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija.
Zašto onda Srbija kupuje dodatne „migove“ i zašto baš od Belorusije?
Vojni analitičar Aleksandar Radić objašnjava da je naša formacijska eskadrila brojala 16 aviona, toliko ih je imala nekadašnja 127. lovačka avijacijska eskadrila, koja je sa letelica MiG-21 preoružana na „dvadesetdevetke“ 1987. godine. „Čak i u zemljama koje su najbogatije i imaju najbolji kadar, ispravnost aviona je daleko od idealnog, zato me ne čudi vest o novoj nabavci“, kaže Radić.
„Iako se ti podaci kriju, gotovo da nema zemlje koja u operativnom stanju ima više od dve trećine aviona. Uvek su tu letelice koje su trenutno neispravne, koje su na održavanju ili redovnom pregledu. Uvek postoji raskorak između broja aviona na papiru i realnog stanja. Eskadrila koja nama treba, da bi se efikasno održavala, bilo bi dobro da bude što bliža punoj formacijskoj popuni, a to je šesnaest ili četrnaest aviona. To bi bilo optimalno sa stanovišta obuke i osposobljavanja kadrova i održavanja komponenti avijacije“, kaže Radić.
Pregovori o kupovini ovih „migova“ traju više od godinu dana. Belorusija ima kvalitetan zavod za održavanje aviona, a uspela je da razvije i modernizovanu varijantu „dvadesetdevetke“ koja ima drugačiju opremu u odnosu na rusku verziju čuvenog lovca.
Sagovornik Sputnjika kaže da je, s obzirom na skroman vojni budžet Srbije, potrebno dobro razmotriti da li je isplativije da se uzimaju samo platforme u osnovnoj verziji ili modernizovane letelice.
„Osnovne platforme se doniraju, ali je uslov da se remont i svi drugi radovi sprovedu u Belorusiji. Ako kupimo stare modele, ruske ’migove‘, remont će se verovatno raditi u 558. avijacijskom remontnom zavodu u Belorusiji, kao što u organizaciji remonta ’migova‘ koji su već stigli iz Rusije i naša postojeća četiri aviona učestvuje ruski RSK ’MiG‘“, kaže Aleksandar Radić.
On za Sputnjik objašnjava i zašto je predsednik Aleksandar Vučić, pominjući ovu nabavku, naglasio da je o njoj razgovarao sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, ali i sa prvim čovekom Rusije Vladimirom Putinom.
„Ako se kupuju beloruski avioni, to je moguće samo uz podrušku ruskog matičnog proizvođača, jer kome god da su Belorusi dosad prodavali naoružanje, a često su prodavali višak aviona i ostale tehnike iz vremena Sovjetskog Saveza u treće zemlje, uvek je na kraju potpisnik ugovora morala da bude ruska firma. Bez podrške Moskve ne mogu da se uzmu ’migovi‘ ili bilo šta drugo u Belorusiji“, objašnjava ovaj vojni analitičar.
On dodaje da saradnja sa Belorusijom datira duboko u prošlost, da je u njoj bilo različitih ideja, posebno oko razvijanja elektronskih uređaja.
„Sa Belorusima imamo lepe odnose u saradnji oko održavanja ’migova‘. Oni su nam, što nigde nije zabeleženo, pomagali u vreme sankcija. Kad god je trebalo, njihov 558. avijacijski remontni zavod iz Baranoviča bio je tu da pomogne“, kaže sagovornik Sputnjika.
Kupovinu „migova“ dodatno komplikuje činjenica da je reč o različitim podvarijantama i serijama aviona, čije je održavanje najlakše ako je kompatibilno, ali i da ne treba zaboraviti da su ovi avioni za Vojsku Srbije prelazno rešenje do nekog višenamenskog aviona budućnosti. Zato je izuzetno važno proceniti koliko pilota možemo da obučimo u narednom periodu, kaže ovaj odličan poznavalac ruske i srpske avijacije.
„Nama je sada glavni problem zapravo kadrovski. Potrebni su piloti, tehnički oficiri i podoficiri. Da bi se organizovala obuka, da bi se ti avioni održavali, mora da postoji neki minimalan broj aviona, a maksimalni određuju novac koji imamo i ljudski resursi“, zaključuje Radić.
Kad je u pitanju posao sa Belorusijom, radi se o tajnim pregovorima, čije detalje vrh države nije želeo da otkrije novinarima. To je specifično, s obzirom na to da, na primer, susedna Hrvatska nije imala nijednu poverljivu nabavku iz vojnog budžeta, a potrošnja novca iz vojnog budžeta Ruske Federacije takođe je transparentna. Rusija, čak, objavljuje precizne podatke o višegodišnjim planovima razvoja naoružanja.
