U noti koju je objavilo Ministarstvo inostranih poslova Brazila, predstavnici četiri države su zaključili da je Savetu bezbednosti preko potrebna duboka reforma kako bi se ojačao policentrični sistem međunarodnih odnosa.
Između redova saopštenja može se pročitati da ove četiri države žele da postanu članice SB i da na stalnoj osnovi raspolažu pravom veta, koje zasad, a još od osnivanja, ima samo pet država: Rusija (kao naslednica SSSR-a), Kina, SAD, Francuska i Velika Britanija. Ostale članice nemaju pravo veta, već samo redovan glas. Trebalo bi podvući da upravo Japan i Nemačka najviše doprinose budžetu UN.
U intervjuu za Sputnjik Markus di Azambuža je istakao da je došlo vreme da se izvrše dubinske promene u sastavu SB UN i da je ono što je G4 istakla, inače više nego očigledno:
„Sastav Saveta bezbednosti odgovara momentu njegovog stvaranja. Godine 1945, kada se završio Drugi svetski rat, države-pobednice su ušle u SB kao stalne članice i, naravno, trebalo bi to i da ostanu. Ali, Brazil smatra da se u poslednjih 60-70 godina svet veoma promenio i da bi i neke države koje imaju teritorijalni i ekonomski značaj, kao i one koje su uticajne u svojim regionima, trebalo da dobiju status stalnih članica SB UN“.
G4, nastavlja Azambuža, jeste grupa država koje žele da dobiju status stalnih članica, sa pravom veta ili bez njega. Moguće je čak da će raditi na tome da za početak dobiju status stalnih članica, bez prava veta.
Markus di Azambuža, koji je od 1990. do 1992. godine bio na mestu glavnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Brazila, a sada je član Saveta brazilskog centra za međunarodne odnose (Cebri), smatra da ima još država koje se trude da postanu stalne članice SB UN.
„Smatram da niko ne spori pokušaje država koje spadaju u G4. Problem je, međutim, to što i neke druge države isto to žele, i pitanje je kako pomiriti one države koje žele da budu uključene. Stvar je u tome što bi velikim brojem članica Savet bezbednosti kao organ mogao da izgubi svoju efikasnost. Podržavam želju Brazila, ali mi je jasno da to ne može da postane opšta kampanja svih zainteresovanih. Nadam se da će nastupiti momenat kada će se želje država G4 i međunarodne zajednice podudariti, i kada će ove četiri države, da kažemo punopravni kandidati, postati stalne članice SB“, konstatuje brazilski diplomata.
Markus di Azambuža podvlači da neka vrsta stereotipa koji postoji u međunarodnoj zajednici — da Brazil ne podržava dovoljno afričke države u okviru UN — nije na mestu. Sa druge strane, naš sagovornik kaže da je teško izdvojiti jednu državu koja bi imala dovoljno osnova da zaista i postane članica SB.
Legitimnost svih pokušaja Brazila da dobije svoje mesto u okviru SB UN podržao je i predsednik Brazilske asocijacije za međunarodno pravo Vagner Menezes, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Sao Paolu.
Menezes smatra da je SB veoma važan organ, jer on kao takav jedini ima izvršnu vlast u sastavu UN. Pa ipak, oni presudni kriterijumi koji su doveli do modeliranja UN do danas su pretrpeli mnogo promena, i to ide u prilog svima onima koji opravdavaju potrebe reforme.
„Prisustvo Brazila u sastavu SB UN bi označilo prisustvo jedne važne države kao stalne članice u okviru fundamentalne organizacije. Prisustvo Brazila je opravdano i iz perspektive geografije, jer nijedan predstavnik Latinske Amerike nije član SB, a ovaj region vapi da ima svog predstavnika“, podvlači Menesez.
Po njegovom mišljenju, Brazil, koji već dugo prati i ispunjava sve odredbe međunarodnih ugovora, ima puno pravo da teži poziciji stalne članice SB UN.
