Ukoliko Temer ostane bez funkcije, to bi izazvalo ukidanje svih reformi koje su usvojene u poslednje vreme i da pogoršalo bi se stanje brazilske ekonomije, koja je ionako u recesiji.
Novi korupcioni skandal koji je izbio krajem maja u Brazilu najverovatnije će rezultirati prevremenim prekidom predsedničkog mandata Mišela Temera, koji bi mogao da ode mnogo pre kraja 2018. godine.
Razlog za to je vest lista „O globo“ o audio-snimku na kome je snimljen razgovor predsednika s biznismenom Džoslijem Batistom, čija porodica kontroliše JBS, najvećeg svetskog proizvođača govedine.
Batista je saopštio predsedniku da je platio za „ćutanje“ Eduardu Kunheu, bivšem predsedniku Donjeg doma Kongresa, koji služi petnestogodišnju kaznu zatvora zbog korupcije.
Na audio-snimku se čuje i Temerov savet Batisti da se poveže s kongresmenom Aesijom Nevesom radi rešavanja problema u JBS-u.
Ova firma, zajedno s vodećim izvoznikom živine BRF-om, trenutno je u krizi: usled ranijeg korupcionog skandala produkcija obe kompanije je privremeno zabranjena u mnogim zemljama, pre svega u Kini, koja je glavni uvoznik, kao i u zemljama Evropske unije, Južnoj Koreji, Švajcarskoj i Čileu.
Rođak ovog kongresmena kasnije je od Batiste dobio 159.000 dolara, o čemu svedoči video-zapis, naveo je list „Ekonomist“.
Sam Temer tvrdi da je audio-zapis montiran i odbacuje sve optužbe.
List nije dostavio sam audio-zapis ni njegovu potpunu translaciju, zbog čega je Vrhovni sud odbio da komentariše zasnovanost optužbi.
Sve to, prema rečima protivnika sadašnjeg predsednika Brazila, svedoči o njegovoj umešanosti u razne korupcione sheme koje su pokrenuli njegovi prethodnici – Dilma Rusef (koja je opozvana) i Lusio Injasio da Silva.
Brazilska advokatska asocijacija glasala je za Temerov opoziv, a nezadovoljni građani odmah su izašli na ulice u nekoliko velikih gradova. Oko hiljadu demonstranata je protestovalo ispred predsedničke palate u Braziliji.
„Malo je ljudi koji veruju da će on izdržati do kraja mandata 2018. Očigledno je da će sve poricati, ali snimci su dovoljno uverljivi, a ljudi su imali već dovoljno vremena da svare ove vesti“, kaže šef za makroekonomska istraživanja za Latinsku Ameriku na Oksford ekonomiksu Markos Kazarin.
Sveži politički potresi doveli su do pada akcija brazilskih kompanija: najviše štete su imali državni „Petroleo brazilero“ i „Brazilska banka“. Ukupni gubici na berzi su oko 150 milijardi dolara.
Kazarin, ipak, smatra da politički skandali ne znače da nema mogućnosti za investiranje.
„To otvara mogućnosti za investitore, jer su brazilske akcije imale nagli porast početkom godine, u značajnom stepenu nakon izbora Trampa za predsednika SAD. Sada su akcije znatno pojeftinile, otvarajući nove mogućnosti za zaradu“, objašnjava ekspert.
Smena Temera pre kraja 2018. može da donese Brazilu i više šansi da sprovede ključne reforme i da poboljša stanje na tržištu, uveren je Kazarin.
Pored impičmenta, Temer se suočio i s drugom pretnjom: Glavni izborni sud Brazila procenjuje da li treba poništiti rezultate izbora 2014. na osnovu toga što je kampanja Rusefove (i Temra koji je bio potpredsednik) finansirana nezakonito.
Kako god bilo, „odbijanje Temera da podnese ostavku znači da će se politička neizvesnost u najbližoj budućnosti povećavati, raspirujući ulične proteste i kočeći rad Kongresa. Verovatnoća neplanirane smene vlasti je i dalje prilično visoka“, piše Tomaz Favaro, glavni analitičar za Brazil u konstalting firmi „Kontrol risks“.
