EU i SAD grade humanitarni centar u Srbiji, glasi vest dana. Doista, sa znakom pitanja na kraju. Kako saznaje dnevnik „Danas“ — Aerodrom Ponikve i MUP konkurisali su u EU za projekat izgradnje centra za vanredne situacije. U diplomatskim izvorima, takođe, saznaju da EU planira da uloži novac u izgradnju ovog humanitarnog centra.
Ako se sve ispostavi kao tačno, šta politikom „i Istok i Zapad“ dobija Srbija? Znači li to da će je štititi i Istok i Zapad?
Ubice u kombinezonima spasilaca
Prema mišljenju profesora bezbednosti Milana Mijalkovskog, ovakva najava formiranja centra na Ponikvama koji će, kako kaže, imati praktično istu namenu kao rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, pre svega ukazuje da anglosaksonska koalicija ne nastoji da bude pandan tom centru, nego da dokaže svoju superiornost u odnosu na Srbiju, da praktično vlada situacijom, da usmerava događaje.
„Kad je reč o humanitarnim centrima, Srbiji ne bi smetalo i deset takvih, imajući u vidu njihovu namenu. Međutim, položaj tog centra bi trebalo da bude aerodrom Ponikve koji je NATO 1999. praktično onesposobio, i sad se oni tamo pojavljuju da se predstavljaju kao neki humanitarci. To je u psihološkom i etičkom smislu potpuno kontraproduktivno“, kategoričan je Mijalkovski.
S druge strane, dodaje ovaj profesor bezbednosti, ovakva najava može se posmatrati i u kontekstu izjave premijerke Brnabić oko opredeljivanja između EU i Rusije, tačnije da neko vrši snažan pritisak na Srbiju.
„Mislim da će aktuelna vlast uspeti da izvede i održi neku proporcionalnost u smislu da osoblje ovog srpsko- briselskog centra na Ponikvama dobije diplomatski status. Ali, da skratim, to je po meni demonstriranje nadmoći Brisela i Vašingtona nad Srbijom, a manje to treba posmatrati u kontekstu korisnosti Srbije u formiranju još jednog centra“, naglašava Mijalkovski.
Skidanje pritiska ili poruka Moskvi?
Čisto sumnjam da nam treba još jedan centar, kaže za Sputnjik analitičar Aleksandar Pavić, s obzirom na to da ni ovaj u Nišu još nije postigao svoj puni potencijal.
„Da li je ovo pokušaj skidanja pritiska, pa da se kaže: evo, i vi možete da postavite centar za vanredne situacije, pa šta onda imate protiv ruskog. Takođe, to bi neko mogao da tumači i kao neku vrstu poruke Moskvi da nam nije dovoljno dobar centar u Nišu, da to nije adekvatno za naše potrebe, da nam treba i zapadni centar, da ćemo tek tad zadovoljiti svoje ogromne potrebe za centrima za vanredne situacije“, rezonuje Pavić.
Ne znam kako će to druga strana tumačiti, ali ovo ne deluje kao potez koji odslikava snagu — već slabost.
Najdobronamernije tumačenje najave formiranja ovakvog centra, prema Pavićevom mišljenju bi bilo balansiranje u skladu sa politikom neutralnosti.
„Zašto mi onda nemamo isti broj vojnih vežbi sa Rusijom i sa ODKB-om? I sa Istokom kao što imamo sa zapadnim državama, pogotovo sa NATO-om, velika je nesrazmera. Zašto onda nemamo inicijativu za vojnu bazu razmera Bondstila na teritoriji Srbije, s obzirom na to da je Bondstil došao nepozvan na teritoriju Kosova i Metohije“, pita Pavić za Sputnjik.
Pošto ovakvih zahteva nema, Pavić je na stanovištu da se uopšte ne govori o nekoj simetriji, već o tome da je Zapad u Srbiji dominantan i u ekonomskom prostoru, i u nevladinom sektoru, i u medijskom prostoru, ali i što se tiče vojne saradnje.
Identitet glavnog špijuna u Nišu iznenadiće i Ruse.
