Propaganda preko novina je jedno, a drugo je ono što EU Srbiji čini, konstatuje za Sputnjik penzionisani profesor Pravnog fakulteta Kosta Čavoški, analizirajući uzroke negativnog stava studenata Univerziteta u Beogradu prema NATO-u i EU.
Zato ga i ne čudi da je istraživanje Centra za međunarodnu javnu politiku pokazalo je da skoro 88 odsto studenata sa 38 fakulteta smatra da Srbija ne bi trebalo da postane članica NATO-a, da 39,7 odsto njih ne bi glasalo za članstvo u EU, dok polovina njih smatra da Srbija neće postati članica EU.
Alijansa je sama kriva
Stavovi o NATO-u su posledica činjenice da je ta vojna alijansa protivno međunarodnom pravu napala, bombardovala, satrla Srbiju i zagadila joj životnu sredinu, pa se ona prema mišljenju profesora Čavoškog ne može nadati ničemu dobrom od tih neprijatelja i bilo bi smešno i ponižavajuće da uđe u NATO.
Takođe i profesorka u penziji Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić kaže da su stavovi studenata prema NATO-u manje više razumljivi iz više razloga. Sa jedne strane su, smatra ona, još prisutne emocije iz vremena NATO agresije na Srbiju, koju studenti možda i ne pamte baš direktno, ali je znaju po pričama.
Sa druge strane je u prirodi mladih ljudi da budu protiv vojnih saveza, rezonuje Turajlićeva poredeći stavove današnjih studenata sa vremenom kad je ona bila student.
„Srbija nikad nije ozbiljno povela debatu šta bi dobila, a šta bi izgubila članstvom u NATO-u, tako da mislim da je to tema koja nikad nije racionalno otvorena, na koju se emotivno reaguje i ta reakcija mi je prilično logična“, ističe Turajlićeva.
Pitanje odnosa studenata prema EU je prema njenom mišljenju pak najviše rezultat neinformisanosti o tome šta zapravo EU treba da predstavlja.
„Ti isti studenti, u svim anketama koje bilo ko sprovodi kad ih pita da li hoće da odu iz zemlje, ogromnom većinom odgovaraju sa ’da‘, kad ih pitaju gde bi hteli da odu, ogromna većina hoće da ode opet u tu istu Uniju u koju ne bi ulazila ili u Sjedinjene Države. I to naravno govori o tome da mi kao zemlja uopšte nemamo dijalog, ni o jednoj stvari koja bi bila relevantna za budućnost Srbije“, naglašava Turajlićeva.
Studenti bi, pojašnjava dalje ona, da žive standardom Unije i hteli bi da idu tamo da rade, ali sa druge strane oni ne bi da preuzmu nijednu obavezu koja bi možda mogla da pomogne da oni jednog dana ne odu iz zemlje, nego da ostanu u Srbiji i žive standardom kojim se živi u Uniji.
„To je jedna potpuna zbunjenost koja će možda jednog dana nestati ako mi postanemo ozbiljna zemlja i otvoreno počnemo da vodimo dijalog o čitavom nizu stvari“, nada se Turajlićeva.
Mediji ili osećaj na koži
Sa druge strane Kosta Čavoški sugeriše da je sve jasnije da Srbija zapravo nikad neće ući u Evropsku uniju zbog toga što Brisel nastoji da istovremeno u svoj sastav primi ne samo Srbiju nego i, ako kaže, samozvanu državu kosmetskih Arbanasa.
„A kako ova druga ’država‘ neće biti spremna za to u desetak narednih godina, očigledno je da i Srbija neće moći da bude primljena. Sa druge strane, prijem Srbije u EU zahteva da ona kao država prizna da je na delu njene teritorije uspostavljana nezavisna država koja bi morala biti članica UN“, napominje Čavoški.
Sve su to, naglašava, neprihvatljivi i ponižavajući uslovi, pa studenti razabiraju i zbog toga su protiv ulaska u EU jer niko nije zapazio bilo kakav boljitak koji je posledica te politike da je Srbija navodno na tom evropskom putu.
Dominantni medijski narativ poslednjih decenija je proevropski, zašto onda studenti ovako reaguju?
Profesorka Turajlić kaže da je taj narativ samo formalno proevropski, a da neprekidno po medijima postoji priča kako EU Srbiju muči, uslovljava, zavrće ruku na jedan ili na drugi način.
„I to prirodno izaziva i otpor i gnev, a zapravo se radi o medijskom spinu. Tako da meni to nije ni na koji način nelogično“, kaže Turajlićeva.
Međutim, profesor Čavoški je potpuno drugačijeg stava.
„Propaganda, naravno, deluje, ali se ne može sve vreme ceo narod obmanjivati. I prvi koji posumnjaju u to obmanjivanje su zapravo studenti koji samostalno rasuđuju, nemaju nikakvih obaveza kojih moraju da se drže“, tvrdi Čavoški.
