Mediji tvrde, pozivajući se na diplomatske izvore, da je Nemačka pripremila mini Maršalov plan za Balkan, koji bi u narednih nekoliko godina trebalo da podigne ekonomije regiona, i to bi na neki način bila i kompenzacija za dugo čekanje na punopravno članstvo u Evropskoj uniji.
Klasična projekcija moći
Cilj novog nemačkog plana, prema mišljenju Aleksandra Mitića iz Centra za strateške alternative, predstavlja održavanje kontrole i politike uslovljavanja na Zapadnom Balkanu, neutralisanje ruskog, kineskog i američkog uticaja, te ostvarivanje što više političkih i ekonomskih ciljeva uz što manju cenu.
To je, dakle, jasan je Mitić, klasična projekcija moći, a ne neki poklon-paketić.
Nemački novi plan, nastavlja on, u suštini ne predstavlja ništa naročito novo i pre svega ima defanzivan karakter, jer želi da zadrži ključni uticaj koji ima poslednjih 20 godina, ali su se političke i strateške okolnosti u regionu promenile.
Evropska unija, pritisnuta krizom, problemima i rastom evroskepticizma, ne želi dalje proširenje, barem ne u narednih desetak godina, konstatuje Mitić za Sputnjik, pa joj tako izmiče glavni instrument uticaja, a to je uslovljavanje zemalja koje su dosad zarad napretka ka članstvu u EU ispunjavale često i maksimalističke, naročito političke, ciljeve Nemačke.
To je posebno povezano, podseća Mitić, sa pitanjem EU integracija i statusa Kosova, u kome Berlin teži da primora Beograd da odustane od Kosova kroz promenu Ustava i takozvanu normalizaciju odnosa.
„S druge strane, Nemačka i druge članice EU sve više naglašavaju strah od uticaja Rusije, zatim od kineskog projekta ’Novi pojas, novi put‘, strah od uticaja Turske u BiH i na Kosovu, naročito nakon zahlađenja odnosa na liniji Berlin—Ankara, ali i od uticaja Vašingtona na albanski korpus, posebno u kontekstu prilično nestabilnih odnosa na relaciji Berlin—Vašington nakon pobede Donalda Trampa“, konkretizuje Mitić.
Istovremeno, rezonuje on, moguće je i da je novi nemački plan neka vrsta testiranja politike EU u više brzina, odnosno buduće EU u kojoj će postojati više nivoa članstva. S obzirom da se na Zapadnom Balkanu radi o budućim članicama kojima je namenjena najniža klasa članstva, Mitić smatra da je jasno zašto je najjednostavnije da testiranje krene odatle.
Pokupiti kajmak sa Balkana
S druge strane, za ekonomistu Ljubodraga Savića glavno pitanje jeste da li se radi o ozbiljnim sredstvima, ili će to biti sredstva gde se ubiraju politički poeni.
Ako pretpostavimo, dodaje Savić za Sputnjik, da je Nemačka rešila da odreši kesu i da ima ideju da ovaj deo Evrope, odnosno Balkana, razvije malo brže, onda bi se zaista moglo očekivati da stvari u regionu definitivno krenu malo bržim tokom.
„Nemačka je, na primer, za razliku od Velike Britanije sačuvala industriju i vrlo dobro zna koji deo Srbije bi trebalo oživeti, koja vrsta proizvodnje ili privrede bi dala najbrže rezultate, a mogla bi, kao izvozna sila, da pomogne Srbiji da proizvede konkurentnu robu koja se može izvoziti širom sveta“, sugeriše Savić.
Nemačka je poodavno formulisala, u nekim drugim vremenima, takozvani „Put na istok”, podseća Savić, jer su na Zapadu jednako razvijene zemlje, a preko Atlantika je Amerika, odnosno Tramp, koji se povlači iz klimatskog sporazuma, zagovara protekcionizam, razvoj američke industrije, pa bi tako roba Amerike mogla da izraste u snažnog konkurenta upravo onoj vrsti robe koju Nemačka najuspešnije proizvodi i gde je jedan od najvećih svetskih izvoznika.
Prirodna je, konstatuje Savić, težnja Nemačke da se okrene prema Istoku, sa čijeg je dela sa Poljskom, Slovačkom, Češkom i Mađarskom pokupljen kajmak, a ostao je Balkan.
Kolateralna korist Srbije
Želja Nemačke da obezbedi svojoj privredi nova tržišta, proizvode, ekonomske partnere može se, smatra Savić, poklopiti i sa srpskom željom da definitivno dobije ozbiljnog partnera.
Ako bi do realizacije ovog plana i došlo, pitanje je kako bi Srbija potrošila taj novac, jer bi više plaćala penale zbog nepovučenih sredstava za neke projekte.
Međutim, Savić pretpostavlja da Nemačka kapital neće plasirati u formi kredita, već će to pre biti neka vrsta zajedničkog ulaganja u zajednička preduzeća, pa će to biti sigurna garancija da će se taj novac upotrebiti na pravi način, odnosno da će to dati pune efekte.
Ili će, dodaje Savić, biti snažan nadzor nemačke države, banaka ili nekih drugih organizacija koje će biti zadužene za sprovođenje plana.
Zapadu i Nemačkoj, napominje Aleksandar Mitić, odgovaraju države-članice na Balkanu, koje su kompatibilne sa ekonomskim prioritetima koje imaju članice EU, naročito Nemačka, pa je u tom smislu jedan od kolateralnih efekata te harmonizacije i mogućnost rasta standarda i jačanja ekonomija država na Zapadnom Balkanu.
S druge strane, ističe Mitić, državama poput Nemačke i drugih država EU ne odgovara da cena radne snage na Balkanu dramatično poraste, jer bi samim tim imale problem sa troškovima i onda bi neke druge zemlje mogle da profitiraju od toga.
