Prema tom listu, ovaj predlog Berlina uskoro će se naći na stolu Evropskog saveta u Briselu, koji bi trebalo da ga odobri i odredi poseban fond za balkanske države.
Pomenuti plan nazvan je „Berlin plus“, a novac za njegovu realizaciju trebalo bi da, između ostalih, obezbede Evropska ekonomska zona (EEA) koju čine sve zemlje-članice EU, Island, Lihtenštajn i Norveška, kao i Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu (EFTA), kojoj uz navedene države pripada i Švajcarska.
Sume još nisu poznate, jer bi tek trebalo da se organizuju donatorske akcije, ali bi, zbog obima projekata, svakako trebalo da budu značajne.
Ideja je da se od našeg regiona u kratkom roku od nekoliko godina stvori atraktivan ekonomski prostor.
Fondovi bi, između ostalog, mogli da se koriste i za osnivanje novih firmi.
Jedan od ciljeva je i da se Zapadni Balkan premreži infrastrukturnim vezama kao što su auto-putevi koji bi spojili Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom ili Beograd s Tiranom, preko Prištine.
Evropska unija bi na ovaj način dobila obučene radnike i tehnološki pripremljen region, a cilj je i da se povećanjem standarda Zapadni Balkan više približi evropskim partnerima.
Namera je da se tako „preskoči“ neizvestan period od sledećih nekoliko godina u kome EU, pritisnuta mnogobrojnim krizama, ne namerava da se dalje širi.
Jak razlog za aktiviranje „Berlina plus“ je i smanjenje tenzija u regionu.
Za Nemačku Zapadni Balkan ima veliki bezbednosni značaj, navodi se u tekstu.
Prilika da se nešto konkretnije uradi u kontekstu „Berlina plus“ otvoriće se već sredinom sledećeg meseca, kada se u Trstu održava redovni godišnji samit o Zapadnom Balkanu, pišu „Novosti“.
