Bilbordi u Srbiji su, ako niste znali, ta velika prepreka evropeizaciji. Nezaobilazan kočničar ovog procesa je, navikli smo već, i ono imperijalističko zlo Rusija, i to iz dva razloga — kriva je što postoji i još više što je Srbi vole. Treći faktor, koji ne samo Srbiji već i svima sa Zapadnog Balkana evropsku sreću kvari jesu političari koji vode ove države, ali nisu stručnjaci za oglašavanje kako se Zapadu sviđa.
U najkraćem, ovo je glavna poruka sa izlaganja nemačkog ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela na konferenciji ministara spoljnih poslova Jugoistočne Evrope.
Zabrinutog Garbijela, treba li napomenuti, ne za sebe, pa kad su to Nemci o sebi brinuli, već za države bivše Jugoslavije, plus Albaniju.
Piroman javlja da kuća gori
U maniru mađioničara koji skretanjem pažnje izvodi trikove pred publikom, nemački ministar postavio se u ulogu analitičara zapadnobalkanske zbilje i konstatovao da su glavni problemi regiona — koji je, pritom, decenijama pod njegovom šapom, šapama njegovih prethodnika i kolega mu sa Zapada — domaćeg porekla. I nabroja on tu zastoj u reformama, korupciju, ekonomsku stagnaciju i političku nestabilnost.
Dakle, voda je mokra, otkri Gabrijel.
Nigde, međutim, ne reče koliko su svemu tome doprineli, i doprinose, on i njegovi kompanjoni sve ove godine. Ne reče, dabome, ni šta su učinili da se barem neki od pobrojanih problema, koji doista stvarno postoje, reše.
Cilj je, podvuče on, da Zapadni Balkan mora u EU. To je, narodski rečeno, sigurno kao smrt samo se ne zna kad će.
Međutim, stvarni cilj koji ovaj iluzionista namerno zamagljuje jeste da Zapadni Balkan bude baš ovakav kakvog ga je opisao. I kakvog su ga pravili i prave.
Pojačana Gabrijelova retorika, sinhronizovana sa pisanjem nemačkih medija o Srbiji kao granici ruskog bola, ali i ostalih državnika i činovnika sa Zapada, uzrokovana je time što narodi i države sa Balkana imaju crvenu liniju trpljenja, posle čijeg prelaska neki iz ljubavi, a drugi iz nagona za samoodržanjem traže alternativu.
Rusofili, još ste živi?
„Neke zemlje van regiona pokušavaju ponovo da uspostave sfere uticaja i pritom u regionu uzbunjuju susede jedne protiv drugih — i protiv EU. Ti faktori koji ne potiču iz regiona, ali na njega utiču — još više smanjuju dinamiku reformi i jačaju snage koje su zainteresovane za opstanak lošeg statusa kvo“, upozori zabrinuti nemački ministar.
Tu, kao što vidite, leži zec. Ne damo vam u EU, mašemo vam njome pred nosem decenijama, ali ne smete da pomislite na alternativu. Pritom, nama će to biti samo još jedan u nizu povoda da optužimo Rusiju da pušta pipke gde ne treba.
Gabrijel je, ipak, Nemac, pa mora barem nešto tačno reći. Tako priznade da je perspektiva članstva u EU izgubila na privlačnosti. Rešenje je da EU promeni retoriku, sugerisa on, ali i da bi „odgovorni političari trebalo da ohrabruju svoje građane na putu ka EU — jer naša ponuda još stoji“.
Lažite svoje birače
Biti odgovoran i ohrabrivati za EU nisu radnje koje mogu da idu istovremeno. Tako ispada da Gabrijel od šefova država i vlada traži da budu odgovorni prema EU, a da svoje građane lažu. Nema drugačijeg tumačenja.
Zaključak je, takođe, da bi ti isti političari trebalo da rade više na oglašavanju jer je pomoć koju EU regionu nedovoljno vidljiva i „na primer u Srbiji, velika većina stanovništva još veruje da je Rusija ta koja pruža najveću finansijsku pomoć“.
Ono što praktični Nemac ne može da ukapira jeste prosta činjenica — duše se ne kupuju novcima.
Znaju Srbi koliko ko novca ulaže, pa čak i da je tačno da EU pomaže više od Rusije, a ne pomaže, oni će više voleti Rusiju. Nikako iracionalno.
„Ne razumem na primer zašto nekoga na putu od aerodroma ka centru Beograda pozdravlja veliki bilbord posvećen rusko-srpskom prijateljstvu, dok su žuta i plava Evropske unije potpuno nevidljive“, reče umišljeni razredni starešina Srbije Zigmar Gabrijel.
Da neće i boju opanaka da propisuje? Poklone za rođendane da odobrava? Moraju li na sad aktuelnim maturskim večerima sve haljine i odela da budu u plavo-žutim bojama?
Zalud priča, Gabrijele. Nema vajde. Da sve navedeno, pa i još više, Srbija i ostale države sa Zapadnog Balkana urade, neće biti rezultata. Reklamiranje proizvoda kome je prošao rok samo je čisto bacanje para. Kad je proizvod truo, kao što je EU, proizvođač mora da nadoknadi novac kupcu takve robe. Tako je, barem, pravilo u EU.
