Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić najavljuje da će u naredne tri godine u 500 velikih sela biti formirano 500 zadruga.
To će, prema njegovoj oceni, biti najveće ulaganje u istoriji našeg zadrugarstva i taj novac će biti dovoljan da se uloži u osnovna sredstva i da se zaokruži proces proizvodnje.
„Pokušaćemo da udarimo nove temelje zadrugarstva u Srbiji i da vratimo duh zadrugarstva“, rekao je Krkobabić.
Od obradivih 4,2 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, blizu milion hektara je danas u parlogu. Jesmo li okasnili sa zadrugama?
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović za Sputnjik precizira da će država pomoći kako formiranje novih, tako i oživljavanje postojećih zadruga.
„Ima zadruga koje imaju voće na 100-200 hektara i treba im rashladni prostor, manipulativni prostor za pakovanje, pa će to iskoristiti samo da unaprede posao, kako bi te proizvode doveli u višu fazu prerade“, kaže Mihailović.
Ujedno će biti u prilici da ne izlaze sa primarnim proizvodom na tržište, ako im to trenutno ne odgovara, već da zahvaljujući mogućnosti zamrzavanja i skladištenja čekaju bolju cenu. Zavisi kakav mini biznis-plan ili program rada naprave ljudi u zadruzi, dodaje on.
„O tome će se dogovarati sami ljudi u zadruzi. Sve je na dobrovoljnoj bazi. Jedino će im ljudi iz Zadružnog saveza pomagati oko programa rada. Tu smo da im prezentujemo dobre primere iz prakse, da im pomognemo u tom prvom koraku, a lokalna samouprava će obavljati kontrolu“, ističe predsednik Saveza.
Konkurs za dobijanje sredstava će biti raspisan početkom maja i trajaće do 1. oktobra, a na njega mogu da se jave zadruge koje su registrovane u Agenciji za privredne registre i koje imaju urađene mini biznis-planove. Moći će da računaju na različite iznose, zavisno od programa, a maksimalni iznos po novoformiranoj zadruzi je 50.000 evra. One postojeće koje nemaju dugovanja i ispunjavaju određene uslove mogu da konkurišu i za 100.000 evra, objašnjava Mihailović.
Na pitanje kada očekuje da će da proradi taj model koji bi u naredne tri godine trebalo da oživi 500 zadruga u 500 velikih sela, predsednik Zadružnog saveza kaže da ljudi treba da se dogovore sa svojim komšijama i prijateljima da idu u zadrugu.
„Tamo gde postoje ljudi. Nažalost, imamo mesta gde nema ljudi. Ali šta je, tu je. Bar ono što je u nekim mestima ostalo. Ako je to 50 stanovnika, nećemo dizati broj ljudi na 100, nego da probamo da tih 50 budu samoodrživi“, naglašava Mihailović za Sputnjik.
Za pravo mu daju brojke. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, za deceniju, između dva popisa, seosko stanovništvo smanjilo se za oko 311.000 žitelja, odnosno za 10,9 odsto. Prvi put se broj stanovnika srpskih sela spustio ispod tri miliona, a od 4.600 sela, svako četvrto na putu je nestajanja, jer čak u u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.
A da smo stručnjaci da uništimo mnogo toga sa dugom tradicijom, govori i to da su Srbi devastirali i zadrugarstvo koje na teritoriji države Srbije traje od 1894. godine kada je u selu Vranovu kod Smedereva osnovana prva kreditna zemljoradnička zadruga. Ako ne računamo onu iz 1846. godine u Bačkom Petrovcu, sadašnjoj teritoriji Srbije. Već 1895. godine osnovan je Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga.
Bili smo među osnivačima međunarodnog zadružnog saveza, pioniri u tome, podseća Mihailović.
Član Odbora za selo SANU Branislav Gulan ukazuje da je do 1900. godine u Srbiji bilo više od 650 zadruga, koje su osnivane kao odbrana od zelenaša i osiromašenja seoskog stanovništva.
Pred Prvi svetski rat u Srbiji je radilo više od 800 zadruga, da bi se posle rata ponovo konsolidovale tridesetih godina, a pred Drugi svetski rat bilo ih je više od 3.500.
Gulan za Sputnjik napominje da je posle Drugog svetskog rata, 1949. godine, donet Osnovni zakon o zemljoradničkim zadrugama koje su privrednom reformom iz 1965. desetkovane. Na osnovu Ustava iz 1974, usvojen je Zakon o udruživanju zemljoradnika i zadružni savezi su ostali bez imovine.
Zakonom o zadrugama iz 1990. propisano je, međutim, da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine, ali je samo neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija to uspeo.
Po Gulanovoj oceni, Zakon o zadrugama koji je Srbija posle skoro dve decenije čekanja dobila 2015. godine, nije uneo velike promene u srpsko zadrugarstvo.
„Posle nepunu godinu i po dana od njegovog usvajanja preostaje nam da kažemo da su promene bile samo kozmetičke. Prvi koraci su napravljeni u vraćanju neopravdano oduzete imovine od nekoliko hiljada objekata i oko 200.000 hektara zemlje, a seljacima su ukinuti štedno-kreditne zadruge i niz drugih privilegija koje ima 800 miliona zadrugara u svetu, organizovanih u oko 750.000 zadruga. Zadružni poslenici ističu da je to rezultat činjenice da su zakon pisali ljudi van zadrugarstva“, ističe Gulan.
On napominje da je samo u Vojvodini nacionalizacijom oduzeto oko 700.000 hektara oranica, pa je za ispravljanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemljišta, potrebno da država izdvoji najmanje 800 miliona evra. U međuvremenu je privatizovano više od 120.000 hektara. Zadrugama, ponajviše onima u Vojvodini, danas se duguje oko 200.000 hektara plodnih oranica, navodi on.
Otuda i opaska Krkobabića da „hoćemo da vratimo imovinu i zemljište i da sudovi rade svoj posao“.
Cilj povratka zadrugarskog duha je, kako je rekao ministar, da se u selo vrate mladi i da se motivišu da u njemu ostanu.
Geslo da je „udruživanje zakon života na kojem se temelji svekoliki napredak“, još tridesetih godina prošlog veka ispisali su sićevački zadrugari na svom zadružnom domu. Pojedini moderni domaći u jednom trenutku su, međutim, pomislili kako su zadruge prevaziđena stvar.
Nisu virili u uspešne poljoprivredne zemlje Zapada da vide kako su zadruge nezaobilazne i da neke traju neprekidno više od 150 godina kako bi pomogle poljoprivrednicima da svoju robu učine što konkurentnijom na stranom tržištu. A mi smo, kako kaže predsednik Zadružnog saveza Srbije, mnogo eksperimentisali.
„Krajnje je vreme da sve što je valjano primenimo i kod nas. Mi često menjamo. Nama kada se promeni ministar maltene se promeni privredno uređenje. Zemlje sa Zapada 30 godina ne menjaju ništa. Malo koja bi zemlja opstala šta smo mi pretumbali, od nesrećnih ratova, sankcija, loših poteza…“, kaže Mihailović za Sputnjik.
Kapitalističke zemlje su imale privatan kapital, komunističke državni kapital, a mi smo izmislili društveni. Toga nije bilo na kugli zemaljskoj, kaže on, ali napominje da i pored toga što ih je država skrajnula, zadruge i dalje žive i bore se.
On precizira da je u Srbiji trenutno 1.638 zadruga, od kojih oko 500 predaje prazan završni račun. Praktično su zamrzle svoje poslovanje čekajući neke bolje uslove na tržištu. Možda će im u tome pomoći država sa ovom novom akcijom oživljavanja zadrugarstva i sela.
Pored njih, oko 500 zadruga je, kako kaže, opterećeno nerešenim imovinskim pitanjima. Razmišljanjem su ostali u prošlim vremenima i ne mogu da iskorače, dodaje Mihailović. Za razliku od njih, treća trećina od oko 500 zadruga, kako napominje, jesu ozbiljne kompanije, sa prihodima. Pogotovo opstaju one koje imaju ili zemljišne ili skladišne kapacitete, navodi on.
