Sa takvom idejom istupio je gubernator Irkutske oblasti Sergej Levčenko, koji je obećao da će na severnoj teritoriji regiona oživeti seoske zadruge, a deputat Donjeg doma parlamenta i šef pravne službe Komunističke partije Vadim Solovjev već se obratio premijeru Dmitriju Medvedevu sa predlogom da razmotri ideju povratka organizovanog državnog poljoprivrednog gazdinstva.
Reč kolhoz je skraćeni oblik sintagme kollektivnoe hozяйstvo (kolektivno gazdinstvo) i označava udruženu organizaciju seljaka na osnovu društvenih sredstava proizvodnje i kolektivnog rada.
Prema rečima Solovjeva, Rusija je nekoliko decenija imala pozitivno iskustvo kolektivnog gazdinstva, koje se može primeniti i danas. Taj korak bi omogućio ne samo da se ožive napuštena i zapuštena poljoprivredna zemljišta, već bi to značilo i otvaranje na hiljade novih radnih mesta. Osim toga, uveren je Solovjev, novac koji danas država troši na uvoz namirnica, a to su milijarde dolara, ostao bi u Rusiji.
„Mi već ove godine planiramo da organizujemo oko 20 narodnih preduzeća — analoga kolektivnih gazdinstava iz prošlih vremena“, najavio je gubernator Irkutske oblasti.
Ta preduzeća imaće brojne pogodnosti, a objediniće lokalne zemljoradnike i preduzetnike.
Deputat Državne dume Jevgenije Ruljkov predložio je da se kolhozi vrate ne samo u Irkutskoj oblasti, već i u celoj Rusiji. On je rekao da bi ta kolektivna gazdinstva trebalo da rade po principu zadruga u državno-privatnom partnerstvu. Ruljkov je predložio da se stvore velika „robna gazdinstva“ za proizvodnju mleka, mesa i povrća, a naročito krompira.
„Uz bolju organizaciju rada mi možemo da zamenimo kineske radnike, koji kod nas u Irkutsku gaje svoje povrće“, dodao je on.
Racionalnost u tom predlogu, navode eksperti, može se naći i u međunarodnom iskustvu. U Izraelu, recimo, i dalje funkcionišu kibuci, koji su neka vrsta kolhoza. Oni su takođe uspeli da pokrenu proizvodnju i da je izvoze na strana tržišta.
Osim toga, dobar primer je i Belorusija, koja se posle raspada Sovjetskog saveza nije otarasila stare prakse — u toj zemlji državna poljoprivredna gazdinstva i danas rade. U početku su mnogi kritikovali odluku beloruskih vlasti da očuvaju kolhoze, ali se ispostavilo da je to bio dobar potez — danas Belorusija proizvodi dovoljno poljoprivrednih proizvoda ne samo da podmiri svoje potrebe, već ima i za izvoz.
Povratak staroj praksi iz sovjetske ere mogao bi doneti Rusiji brojne pogodnosti, naročito sada kada je zemlja na udaru zapadnih sankcija i kontrasankcija. Ruski stručnjaci ocenjuju da bi oživljavanje kolhoza značilo nova radna mesta, a to bi takođe dalo veliki podsticaj razvoju poljoprivrede i domaćoj proizvodnji poljoprivrednih alata i mašina.
U isto vreme, to bi zemlji omogućilo i više samostalnosti i zaštitilo je od zavisnosti od drugih zemalja. Osim direktnih pozitivnih rezultata, kakvi su i oživljavanje napuštenih zemljšta, povećanje proizvode i slično, kolhozi bi državi doneli i druge blagodeti, kao što je i oživljavanje sela.
Inače, prvi kolhozi u sovjetskoj Rusiji nastali su još 1918. godine. U Staljinovo doba seljacima je masovno oduzimana zemlja i morali su se udruživati u zadruge — kolhoze ili pristupati u državna poljoprivredna preduzeća — sovhoze.
Radnici sovhoza radili bi po normi i za to dobijali platu. Oni su bili najamni radnici, takoreći nadničari, a ne vlasnici preduzeća. Ipak, oživljavanje kolhoza sada ne bi značilo i oduzimanje zemlje već samo udruživanje poljoprivrednika i države zarad poboljšavanja situacije u poljoprivredi, i uopšte u državi.
