U razmaku od nekoliko dana malina je bila predmet naizgled potpuno oprečnih vesti iz Privredne komore Srbije (PKS). Prema jednoj, srpski agrar je prošle godine prihodovao ukupno 2,9 milijardi evra od izvoznih poslova u protekloj godini, a malina je već poslovično bila naš drugi po vrednosti izvozni proizvod sa prihodom od 224 miliona evra. U drugoj vesti pak iz PKS-a upozoravaju da izvoz maline stagnira, da su na lageru velike količine i da će cena maline ove godine biti nepovoljna.
Šta odjednom muči srpsku malinu, koja se već godinama sa poljskom smenjuje na prvom mestu u svetu, kako po proizvodnji, tako i po izvozu?
U Srbiji je pod tim voćem 15.000 hektara, sa kojih se godišnje proizvede 80.000 do 110.000 tona. Zbog dobre prođe i cene, zasadi maline počeli su da niču sve više. Čak i u Vojvodini.
Ali i šire. Od Čilea, preko Bosne i Hercegovine, do Ukrajine.
Hiperprodukcija i viškovi su učinili svoje, tržište je reagovalo, objašnjava sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u PKS-u Veljko Jovanović.
Trenutna cena zamrznute maline na tržištu niža je od otkupne u svežem stanju, koja se kretala oko 230 dinara za kilogram. Interesovanje kupaca je, tvrde izvoznici, najniže za poslednjih deset godina, pa hladnjače u zapadnoj Srbiji još čuvaju znatne količine ovog zamrznutog ploda. Nadaju se boljoj ceni.
Jovanović za Sputnjik kaže da se spekuliše sa nekih 60.000 tona na lageru, ocenivši da je reč o „dramatičnoj količini“. Upravo zbog viškova na svetskom tržištu, on sa sigurnošću tvrdi da malina neće dostići cenu prošlogodišnje.
„Treba da shvatimo da je sve ciklično. Imate ljude koji sa nestalnim ambicijama ulaze u posao, pa kada vide da je jedne godine cena veća kreću sa zasadima“, kaže on.
Podseća i na „kratkoročno tržišno razmišljanje“ pojedinih malih hladnjačara. Tačnije na one koji bi zaradu preko noći. Tako su tradicionalne srpske sorte „vilamet“ i „miker“, koje čine 90 odsto naše proizvodnje i po kojima nas i cene u svetu, pomešali sa manje kvalitetnom „polkom“. Prodajući „rog za sveću“ mislili su da uvećaju zaradu. Kontingenti su vraćeni, pa ćemo ta „srpska posla“ verovatno i dodatno platiti.
Zboj jednog tovara maline ćemo srozati godinama sticani ugled i ugroziti druge koji posluju kako treba, navodi Jovanović. I to u uslovima sve jače konkurencije.
Malinar Božo Joković iz zadruge „Agroekovoće“ iz Arilja, koja okuplja oko sto kooperanata, kaže da su pisali Vladi Srbije, Udruženju hladnjačara i Ministarstvu poljoprivrede tražeći zaštitu proizvođača. Na zajedničkom sastanku treba, kaže on, da odgovorimo na pitanje kuda dalje sa malinarstvom u Srbiji, pogotovo s obzirom na najnoviju situaciju, ali i na značaj te proizvodnje za Srbiju.
„Arilje je srce malinarstva u svetu, a kamoli u Srbiji, i mislim da imamo pravo da tražimo da sa izvoznicima i sa državom nađemo rešenje ove situaciji, jer imamo svetski priznat kvalitet i veliku šansu u tom poslu“, kaže Joković.
Jovanović pak napominje da cenu maline određuje tržište.
„Ne može da je odredi država. Mi malinu izvozimo. Cenu će joj odrediti tržište u zemljama u koje malinu izvozimo. Državne intervencije na duže staze mogu samo da škode. Šta ćemo da radimo ako, a imali smo već takve slučajeve, otkupna cena bude veća od prodajne i ko je onda tu na duže staze na dobitku ili gubitku“, konstatuje predstavnik PKS-a.
Ali i dodaje da u sadašnjoj situaciji moramo da sačuvamo kupce srpskog „crvenog zlata“.
Da bi ih sačuvali, moramo da vodimo računa o higijeni, koja je, kako kaže, kritična u pojedinim malinjacima, kako ne bi došlo do pojave noro virusa i drugih bolesti. I na to je u svetu bilo primedbi.
„Zato sada u PKS-u radimo jedan priručnik za berbu. Moramo da sačuvamo kvalitet, da vodimo računa o sortimentu“, upozorio je Jovanović.
Kada bi se izračunalo, videli bi, kaže on, da trećina ljudi u Srbiji na ovaj ili onaj način živi od maline.
„Dobro živimo od maline i to treba da čuvamo“, kaže Jovanović za Sputnjik.
