Američki Senat će prvi put u 21. veku prilikom glasanja o Protokolu o prijemu Crne Gore u NATO primeniti sistem takozvanog preglasavanja, jer je očigledno da neće biti jednoglasne podrške svih senatora.
Očekuje se da će Protokol biti izglasan i potom poslat američkom predsedniku Donaldu Trampu na ratifikaciju. A onda, on konačno seče.
Da li je predsednik SAD precenio snage
Senat je, inače, juče doneo odluku da započne raspravu o tom Protokolu koja će trajati 30 radnih časova, što znači da bi najverovatnije do kraja nedelje ona trebalo da bude završena i da se pređe na glasanje. Prilikom jučerašnjeg glasanja o ograničenju rasprave dva senatora su bila protiv, jedan je bio uzdržan, dok je 97 njih glasalo da rasprava ne bude duža od 30 radnih sati.
„Tramp donosi odluku da li će staviti veto ili će potpisati. S obzirom na ove okolnosti u SAD i na neke poraze koje je pretrpeo u Kongresu, nije više verovatno da on u ovom momentu ima snagu da stavi veto“, kaže za Sputnjik istoričar Aleksandar Raković, koji se ovom problematikom bavi duže vreme.
Raković za Sputnjik napominje da ne dovodi u pitanje to što je Tramp govorio u predizbornoj kampanji, a što se kasnije pokazivalo kao neka smernica njegove politike.
„On je izgleda imao nameru da ide ka otopljavanju odnosa sa Rusijom i ka nekoj vrsti zaustavljanja ekspanzije NATO-a. Međutim, očigledno da shvata da je precenio snage i da je duboka država jača nego što bi on mogao da pretpostavi, pa je prinuđen da pravi kompromise“, tumači Raković.
Senat odluku o Protokolu o ratifikaciji prijema Crne Gore u NATO šalje Trampu samo kao savetodavnu meru, a on posle ima pravo da to potpiše ili da čak, kako kaže Raković, odloži na neko vreme i da to stoji kod njega negde u fioci.
Establišment za konfrontaciju sa Rusijom
Republikanski jastrebovi u spoljnoj politici, čija je meta odavno i oduvek bila samo Rusija, žele da, prema mišljenju istoričara Saše Adamovića, i prema pitanju prijema Crne Gore u NATO još jednom miniraju novu politiku Donalda Trampa koju je obećao biračima.
Ta nova politika je, pojašnjava Adamović za Sputnjik, trebalo da znači neku vrstu relaksacije odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije i jednu vrstu savezništva te dve velike sile u borbi protiv DAEŠ-a.
„Međutim, vidi se da republikanski establišment, koji je zapravo stara struktura, želi da se nastavi ona ista politika koja se zalagala za konfrontaciju sa Rusijom. I to ne samo sa aktuelnom Rusijom Vladimira Putina, već je to bilo i u prošlosti i sa Rusijom Borisa Jeljcina, kad se NATO, uprkos drugačijim obećanjima, širio na Istok“, tvrdi Adamović za Sputnjik.
Vojni potencijal Crne Gore, dodaje on, ništa ne može da doprinese NATO-u, ali je primanje Crne Gore zapravo akt neprijateljstva prema Rusiji.
„Verovatno je da su lobističke grupe duboke države, pogotovu ove koje deluju u vojsci, a vojska je jedna od najjačih struktura, ako ne i najjača u SAD, imale jak lobistički i svaki drugi potencijal da utiču na Trampa da revidira te svoje stavove prema NATO-u“, smatra Aleksandar Raković.
Pravi li Stiv Benon novu partiju
Vidimo, dodaje on, da ni Rusija ne može da kaže da može da uoči bilo kakvo otopljavanje odnosa sa SAD.
Čitava priča svodi se na odnos Republikanske stranke i nove administracije. Ta saradnja je, prema mišljenju Saše Adamovića, neka vrsta taktičke ili iznuđene saradnje.
Iz taktičkih razloga i s obzirom da je u situaciji u kojoj se nalazi, Donald Tramp mora, smatra Adamović, da pronađe načine kako će uspeti da nametne svoju novu politiku.
Očito je da se ta nova politika, konstatuje on, ne može sipati u stare mešine i ovo je jedan od slučaja kad se to jasno vidi.
„I u budućnosti će Tramp imati problema sa Republikanskom strankom koja ga u većini i ne doživljava kao svog autentičnog predstavnika. Moguće da će Tramp želeti, a to je ideja recimo Stiva Benona, da zaobiđe Republikansku stranku i u budućnosti napravi nešto što bi bilo novi politički pokret mnogo bliži Trampovoj politici i Trampovim idejama“, zaključuje Adamović.