Izgleda da je američki predsednik Donald Tramp bio potpuno u pravu kad je nedavno optužio senatora Džona Mekejna da koristi svaku priliku da izazove treći svetski rat, konstatuje za Sputnjik istoričar Saša Adamović analizirajući profile Mekejna i njegovog stranačkog kolege Renda Pola koji je ponovo stopirao stavljanje Protokola o prijemu Crne Gore u NATO na glasanje u Senatu.
Rusofobija glavna osobina
„Pošto Mekejnov naum nije uspeo na primeru Ukrajine i Krima, pomislio je da je ratifikacija Protokola o prijemu Crne Gore nova prilika koju treba iskoristiti“, smatra Adamović.
Džon Mekejn je, dodaje on, neokonzervativni jastreb američke spoljne politike čija je glavna karakteristika rusofobija i sve što je radio u prethodnom periodu, svi njegovi spoljnopolitički stavovi su uvek bili ekstremno rusofobni.
„Mekejn od tih stavova ne odustaje ni danas, a sve vreme je i protivnik politike novog predsednika Amerike koji u svojoj agendi ima normalizaciju odnosa sa Rusijom i Vladimirom Putinom. Što se, naravno, ne dopada senatoru Mekejnu“, ističe Adamović.
I prema mišljenju istoričara Aleksandra Rakovića, Džon Mekejn je ratni huškač koji je praktično učestvovao u huškanju u svim poslednjim ratovima koje je sprovodila Amerika.
„Sa druge strane je Rend Pol, lekar, koji je humani sistem odnosa prema narodu nasledio od svog oca Rona Pola koji je bio američki kongresmen i to jedini kongresmen koji je izričito bio protiv agresije na SR Jugoslaviju. Pogledajte jednog čoveka Mekejna i porodicu Pol i videćete zapravo o kakvim se psihološkim strukturama radi“, napominje Raković za Sputnjik.
U jednoj frakciji republikanaca, pojašnjava Raković, postoji klima koja je i od ranije bila protiv američkog intervencionizma.
Patriotizam je „ne“ intervencionizmu
„Budući da je Rend Pol juče rekao da manje od 40 odsto građana Crne Gore podržava ulazak u NATO, uvođenje Crne Gore u NATO bio bi vid intervencionizma jer se jedna država uvlači u NATO protiv volje sopstvenog naroda“, precizira svoje stanovište Raković.
Raković kaže da je senator Rend Pol u poslednjem obraćanju iznosio slične podatke koje su lideri Demokratskog Fronta iz Crne Gore poslali Stivu Benonu i senatorima među kojima je i Pol.
„U stvari, odluku da stavi veto Pol je doneo u skladu sa objašnjenjem koje često daje — da će štititi Ustav SAD. Dakle, on se ponaša kao američki patriota i smatra da je zaustavljanje nasilnog uvođenja Crne Gore u NATO čist američki patriotizam. Takav njegov odnos se poklapa u velikoj meri sa odnosom koji imaju predsednik Tramp i njegov glavni strateg Stiv Benon“, ističe Raković.
Ne može bez Trampa
Pošto je Rend Pol stavio veto na jednoglasnu odluku Senata, sudbina Protokola o prijemu Crne Gore zavisi sada od lidera senatske većine Miča Makonela. On može da iznese Protokol o prijemu Crne Gore u NATO na preglasavanje u Senatu.
„Ali, Makonel bi za preglasavanje morao da dobije zeleno svetlo od predsednika Senata i istovremeno od potpredsednika SAD Majl Pensa, što znači da Makonel treba da dobije podršku Trampove administracije za to, odnosno Trampa samog“, tvrdi Raković.
Istoričar Saša Adamović kaže da je u ovom trenutku teško proceniti do kad ova situacija oko Protokola za prijem Crne Gore u NATO može da potraje.
Međutim, s obzirom na nervozu podgoričke političke elite koja je i te kako računala na taj prijem i s obzirom na raspoloženje nove američke administracije da se napravi dil sa Rusijom u borbi protiv DAEŠ-a, Saša Adamović smatra da je možda sve realnija opcija da Crna Gora ne dočeka svoj prijem u NATO.
