Glavna namera pisma koje su Andrija Mandić i Milan Knežević uputili Stivu Benonu, glavnom strategu američkog predsednika Donalda Trampa, jeste ukazivanje na drastične falsifikate koje su Hojt Brajan Ji i Majkl Karpenter predstavili spoljnopolitičkom komitetu SAD vezano za prijem Crne Gore u NATO, kaže za Sputnjik Vladimir Božović, predsednik izvršnog odbora Matice srpske u Crnoj Gori i inicijator akcije.
Neophodnost ili konfrontacija
Želimo da suvim faktima, činjenicama koje su neoborive, precizira Božović, osvetlimo temu koja je u SAD, a naročito u Senatu posmatrana po inerciji kroz hladnoratovske naočare, a bez uzimanja u obzir konkretnijih činjenica koje su valjane i opredeljujuće za ovu situaciju.
„Na senatorima je da sa novom administracijom procene da li je, kako su to predstavnici prethodne administracije smatrali, neophodno učlanjenje Crne Gore u NATO, ili je to nastavak politike konfrontacije sa Rusijom, koja prema našem mišljenju ne donosi nikome dobro“, ističe Božović.
Pre svega, važna stvar koju ne smemo zanemariti, dodaje Božović, jeste potpuno ignorisanje volje naroda u Crnoj Gori, koja se, i prema istraživanjima datim u elaboratu koji je napisao istoričar Aleksandar Raković, drastično falsifikuje i ignoriše od strane crnogorskih vlasti.
„Stav o pitanju prijema Crne Gore u NATO, koji ne samo da je neafirmativan već i lažan, iznosi Karpenter na strani 5, gde se kaže da su ’parlamentarni izbori u septembru 2015. i junu 2016. većinom potvrdili konsenzus u okviru crnogorskog parlamenta za podršku članstvu u NATO‘. Ovo je posebno besmisleno pre svega zbog toga što u Crnoj Gori nije bilo parlamentarnih izbora niti u septembru 2015. niti u junu 2016. Parlamentarni izbori u Crnoj Gori su održani 14. oktobra 2012, pa potom 16. oktobra 2016“, ukazuje Raković u elaboratu.
Karpenter, obrazlaže dalje Raković, koji govori još jednu besmislicu o „konsenzusu“ u crnogorskom parlamentu za prijem u NATO, potpuno previđa činjenicu da je polovina poslanika prethodnog saziva Skupštine Crne Gore bila za raspisivanje referenduma o tom spornom pitanju.
Nada ili NATO?
Ma koliko činjenice bile na strani potpisnika pisma i svih onih koji su u Crnoj Gori protiv ulaska ove države u NATO, da li je stvar otišla predaleko u pravcu prijema ili do njega ipak neće doći?
Teško je to u ovom trenutku proceniti, konstatuje za Sputnjik istoričar Saša Adamović i kaže da pismo koje su Mandić i Knežević uputili Stivu Benonu može da bude korisno, ako ništa drugo bar da sam vrh američke administracije upozna sa situacijom u Crnoj Gori i da predstavi neke činjenice koje možda nisu bile dovoljno poznate u prethodnom periodu.
I pre tog pisma, podseća Adamović, u američkoj štampi su se već pojavljivale analize nekih drugih uglednih američkih analitičara koji su u značajnim američkim medijima tražili od Trampa i Kongresa da ne dozvole prijem Crne Gore u NATO jer bi to, s obzirom na obećano popravljanje odnosa SAD i Rusije, moglo samo da te odnose pokvari.
„S druge strane, sam NATO, s obzirom na veličinu Crne Gore i njene vojne, ekonomske, političke i svake druge potencijale, suštinski ne bi ništa dobio, osim što bi na taj način na Balkanu kvario odnose sa Rusijom“, pojašnjava Adamović.
Mandić i Knežević su, pretpostavlja Adamović, odlučili da se obrate pismom Stivu Benonu uzimajući u obzir da je on jedan od najuticajnijih članova nove američke administracije i čovek koji bi verovatno imao razumevanja za njihove argumente.
Međutim, ističe Adamović, valja znati da nova administracija još nije imala dovoljno vremena da bukvalno sve poluge moći uzme u svoje ruke.
„Čak je i do sada pravo čudo bilo što Crna Gora već nije bukvalno primljena u NATO, nego se to od jednog do drugog zasedanja odlagalo“, smatra Adamović.
Nova administracija SAD je zauzela strateški novi pristup prema NATO-u, smatra Vladimir Božović i kaže da je i u slučaju da pobedi inercija prethodne administracije i snaga NATO birokratije koja učlanjenjem Crne Gore održava privid nekog života, izvesno da „će ta hladnoratovska teroristička konstrukcija morati da pretrpi određene promene“.
„Već smo primetili značajne signale, pre svega od Stiva Benona, da i po pitanju Crne Gore stvari moraju da se posmatraju sa izuzetnim oprezom ne samo zbog odnosa prema Rusiji, koji je naravno jedna od ključnih stvari i važan segment u toj priči, nego i prosto zbog činjeničnog stanja i opredeljenja naroda u Crnoj Gori, koje je po svim relevantnim analizama duboko suprotstavljeno učlanjenju Crne Gore u NATO“, posebno naglašava Božović.
Pismo Mandića i Milana Kneževića, ističe Saša Adamović, upućeno je na pravu adresu, a to bi trebalo da bude samo jedna od akcija lobiranja da se spreči najavljeni ulazak Crne Gore u NATO.
Glavni razlog zašto bi to moglo da se ne desi je taj što Crna Gora i njeni kapaciteti nisu veliki za SAD.
„Za novu administraciju je jako važno, s obzirom na proklamovanu borbu protiv DAEŠ-a, da postigne dogovor sa Putinovom Rusijom i u tom smislu treba izbegavati sve potencijalne mogućnosti da se odnosi koji su i sada u vrlo lošem stanju dodatno naruše“, zaključuje Adamović.
