O Stivenu Benonu, glavnom strategu Donalda Trampa, ovih dana sa izrazitom zabrinutošću pišu liberalni mediji glavnog toka poput „Njujork tajmsa“, „Vašington posta“, nemačkog „Špigla“, britanskog „Gardijana“ koji ocenjuje da je reč o „najopasnijem čoveku u Americi“…
Ko je ovaj čovek, koji za sebe kaže da je „lenjinista“ koji želi sve da sruši i da uništi današnji establišment? Ovo pitanje je, inače, utoliko opravdanije ako je tačna „Špiglova“ konstatacija da „oni koji žele da razumeju s čime se svet danas suočava, treba da znaju kako Stiven Benon razmišlja“.
O Stivenu Benonu, razmerama njegovog uticaja i njegovim idejama, u „Novom Sputnjik poretku“ govorili su Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, i istoričar Saša Adamović.
„Kada bih mogao da dodelim nagradu za najistaknutijeg konzervativca godine, moj glas ne bi otišao ni Najdželu Faražu, ni Borisu Džonsonu, čak ni Donaldu Trampu, već upravo Stivenu Benonu“, kaže Saša Adamović, objašnjavajući da o njemu „liberalni mediji pišu u izrazito negativnom kontekstu“, ali da je „on čovek sa bogatim životnim iskustvom, moglo bi se reći da ima tipičnu američku biografiju“. „Bio je oficir u američkoj vojsci, bavio se investicionim bankarstvom u ’Goldman Saksu‘, radio u filmskoj industriji producirajući važne dokumentarne filmove poput ’Nulte generacije‘ — tada su ga i nazvali ’Lenijem Rifenštalom (konzervativnog) Pokreta čajanka‘ — a široj javnosti postao je poznat pre nekoliko godina, kada je, posle smrti Endrjua Brajtbarta, preuzeo internet-portal ’Brajtbart‘ i od njega napravio najuticajnije konzervativno glasilo u SAD, možda i u svetu“.
Na manje od pola godine uoči predsedničkih izbora, podseća „Sputnjikov“ sagovornik, Stiven Benon preuzeo je pomalo posustalu kampanju Donalda Trampa: „U tih nekoliko meseci nametnuo je zaista važne teme kojima su se obratili milionima tzv. ’zaboravljenih ljudi‘ u Americi, žrtvama liberalnih ekonomskih politika, uspeli su da ih motivišu da izađu na izbore i da, na opšte iznenađenje, kao što je Benon i predvideo, uvedu Donalda Trampa u Belu kuću“.
„Veza između Benona i Trampa nije samo operativno-politička, čini se da među njima postoji i dublja, ideološka veza. Benon i ljudi poput njega ohrabrili su Trampa da odbaci način razmišljanja vođstva Republikanske partije“, ukazuje Ljiljana Smajlović i napominje: „Benonu, koji je inače skromnog porekla, njegovo nezavisno stečeno bogatstvo omogućilo je da radi tačno ono što želi, na svoj način. Benon nema nikakvu zaleđinu, on ne govori u ime nekog sistema, njega ne gura nijedna stranka, i to je ključ za njegovo razumevanje“.
„Predsednik Benon“, stoji u naslovu komentara uredničkog kolegijuma „Njujork tajmsa“, doduše, uz znak pitanja na kraju. „Gardijan“ konstatuje: „Benon nije predsednikov sluga. Predsednik je njegova alatka“. Sam Benon je u letošnjem intervjuu „Veniti feru“ rekao: „Tramp je naše oruđe. Ne znam da li on to zaista shvata ili ne“. Koliki je zaista Benonov uticaj na Trampa?
Prema onome što možemo da vidimo, kako Tramp radi i šta govori, Benonov uticaj jeste velik, smatra Adamović i navodi da je to uočljivo još od same kampanje, „kada je njegova retorika poprimila jedan klasni oblik, umesto otrcanih liberalnih mantri koje su koristili i Hilari Klinton i Trampovi republikanski protivkandidati“. „Benon je uzdrmao poredak kakav je izgrađen u predsedničkim mandatima Bila Klintona, Džordža Buša Mlađeg i Baraka Obame, koji Srbima nije bio naklonjen“.
Donald Tramp je Benona postavio i u najuži, stalni sastav Nacionalnog saveta za bezbednost; formacijski je on sada iznad načelnika Generalštaba američke vojske i šefa njihove obaveštajne zajednice. Američki mediji ističu da je to potez bez presedana: Bušov ekvivalent Benonu, Karl Rov, uopšte nije prisustvovao sednicama Nacionalnog saveta za bezbednost, Obamin Dejvid Akselrod to je činio tek povremeno.
„Benon je trenutno veoma važan, ovo je možda i trenutak njegove najveće moći“, komentariše Ljiljana Smajlović. „Demokrate to znaju, i on im je glavna meta… Imam utisak da su mediji naklonjeni Demokratskoj partiji odlučili da izoluju Stivena Benona i da od njega načine metu. U toku je velika, žestoka demonizacija Stivena Benona, a možda se i tim tvrdnjama, da Benon ima tolikog uticaja na donošenje odluka, gađa u Trampovu sujetu…“
Benon je sebe, ne tako davno, opisao kao „lenjinistu“ koji će da razbije čitav današnji establišment. „Ta izjava uopšte nije bez smisla, ona predstavlja jednu intelektualnu igru koju su novinari shvatili bukvalno“, objašnjava Saša Adamović. „Stvar je u tome što on sebe doživljava kao antiestablišmentskog čoveka, njegova ’Brajtbartova‘ platforma otvoreno zagovara destrukciju medijskog i političkog establišmenta, i sasvim je normalno što on sebe, s dozom humora ali i istine, naziva lenjinistom“.
„Kod Benona je strašno privlačno to što on pošteno kaže da želi da uništi status kvo, da jednako mrzi i Demokratsku i Republikansku partiju“, ocenjuje Ljiljana Smajlović. „Donald Tramp je pragmatičan čovek, ali Stiven Benon ima jasnu političku filozofiju“.
U čemu se sve sastoji ta Benonova politička filozofija? Ponajviše pažnje u medijima — a liberalni mediji optužuju ga da je beli suprematista koji priželjkuje sukob civilizacija — posvećeno je njegovim poređenjima ekstremnog islamizma s nacizmom i ocenama da je rat dehristijanizovanog Zapada s islamom već u toku, ali Benonova razmišljanja mnogo su kompleksnija. A jedno od najvažnijih jeste njegova oštra kritika današnjeg (neoliberalnog) kapitalizma, koji je opljačkao srednju klasu. Potreban je, kaže Benon, kapitalizam koji će raditi u korist svih, a ne samo u korist malobrojne elite, „partije Davosa“, kako je naziva…
„Benon sebe naziva ekonomskim nacionalistom, i u tome možemo da pronađemo mnogo onoga što Tramp trenutno radi. Benon je rekao da je globalizacija stvorila srednju klasu u Aziji, a našu srednju klasu je osiromašila“, ukazuje Ljiljana Smajlović.
Drugi jako važan stub Benonovih pogleda na svet jeste američki nacionalizam, ali i insistiranje na judeo-hrišćanskim vrednostima nasuprot sekularizaciji zapadnih društava, na tradicionalnim vrednostima nasuprot apstraktnim vrednostima poput ljudskih prava, naglasak na nacionalnom suverenizmu umesto globalizma, u tom smislu reči uvažavanja za Vladimira Putina i podrška evropskim desničarskim, odnosno antisistemskim strankama koje prete još aktuelnom poretku Evropske unije…
„Sve su ovo ideje jednog ozbiljnog konzervativca… On zna da su hrišćanske vrednosti i napravile zapadnu civilizaciju“, komentariše Saša Adamović.
Ljiljana Smajlović: „Benonova glavna draž leži u tome što javni diskurs on oslobađa tih stega političke korektnosti… Dobar deo političkih rasprava u Americi odlazio je na razmatranje da li transrodnim osobama treba dozvoliti da idu u jedan ili u drugi ve-ce, i mogu samo da zamislim kako su te rasprave izgledale ljudima koji su ostali bez posla i kojima se niko nije bavio…“
Ipak, može li se na Stivena Benona gledati i kao na osobu koja bi mogla da bude opasna po mir u svetu, kao što tvrde njemu nenaklonjeni mediji, pozivajući se na njegove negativne stavove prema Iranu i ranije ocene da su rat na Bliskom istoku i oružani sukob Amerike sa Kinom neminovni u narednih pet do deset godina?
„Ne mislim da će on biti opasan, on je samo izneo mišljenje o tome šta bi moglo da se dogodi“, kaže Saša Adamović. „Uostalom, dok je Barak Obama bio na vlasti, prema izveštajima medija, mi smo bili na korak od Trećeg svetskog rata u Južnom kineskom moru, pa tome niko nije pridavao značaj kakav se sada pridaje jednoj izjavi Stivena Benona. On je američki nacionalista, patriota, koji kao i Tramp smatra da je Amerika velika sila koja ima svoje interese i treba da ih štiti… Svet se vratio u 19. vek. Mi ponovo imamo igru velikih sila, koje štite i bore se za svoje interese. Imamo konzervativnu Rusiju, imamo sad i konzervativni Vašington, tu je i prilično konzervativna Kina, i samo još Evropska unija spava u tom liberalnom raju kraja istorije i trijumfa liberalne ideologije i iz njega ne može da se trgne, što je inače i sprečava da se konstituiše kao velika sila“.
Kako će, ako će uopšte, Stiven Benon u Beloj kući, s moći koju tamo ima, uticati na formulisanje američke politike prema Srbiji? To je pitanje (barem zasad) utoliko veće što se Benon o našim prostorima i nevoljama nije direktno izjašnjavao u javnosti. Ipak, zaključuje Ljiljana Smajlović, ograđujući se ocenom da politika nove Bele kuće možda i neće biti toliko drugačija koliko jeste drugačija njena eksplikacija, Benonov „Brajtbart“ je, posredstvom Gavrila Principa, iskazao izvesne simpatije i za naš slučaj: „Na ’Brajtbartu‘ se o Gavrilu Principu piše kao o simbolu. Kada vi idete da rušite postojeći sistem, kao što to čini Benon, onda je Gavrilo Princip simpatičan kao simbol“.
