Ime novog predsednika Donalda Trampa već skoro dve godine ne silazi sa prvih strana svetske štampe. Međutim, to što je Tramp toliko u žiži javnosti i nakon izbora izaziva prilično čuđenje. Dok je za vreme predsedničke kampanje bilo normalno da na primer „Foks njuz“ podržava Trampa, a „udarna pesnica“ demokrata Si-En-En Hilari Klinton, bilo je očekivano da se posle izbora to donekle promeni. Izbori su prošli. Međutim, ne. I dalje se kampanja protiv njega vodi sa istim žarom, ako ne i većim, kao da se 8. novembar nije ni desio. Da li se američka propagandna mašinerija, koja već uveliko poslednjih decenija gubi kredibilitet kod svojih građana, zaista bori protiv „lošeg izbora“ američkog naroda, ili je shvatila da nešto mora da menja ako misli da opstane? Jer već skoro deset godina ubedljivo gubi gledaoce u poređenju sa televizijom „Raša tudej“, koja ima drugu tačku gledišta.
S tim u vezi, treba se setiti ko je animirao američke medije poslednje dve godine predizborne kampanje za američkog predsednika — upravo Donald Tramp. On im je pomogao da podignu svoje rejtinge. Vesti o Trampu su po popularnosti izbile na drugo mesto, odmah iza vremenske prognoze. To je omogućilo Si-En-Enu da postavi sopstveni rekord po gledanosti za vreme kampanje. Trampove debate su bile i do četiri puta gledanije od onih iz 2012. godine. Gledanost je značajno porasla i „Foks njuzu“, Si-Bi-Esu itd. Kako je izjavio šef deska televizije Si-Bi-Es Les Munves: „Trampov politički uspeh možda nije dobar za Ameriku, ali je prokleto dobar za Si-Bi-Es“.
Bogatstvo samo raste
Ni Donald Tramp nije ostao „kratak“ u kampanji. On je čovek koji u svojoj kandidaturi za predsednika nije video samo fotelju u Beloj kući već i odličan pi-ar za svoje kompanije. Tu su i rezultati: Trampovi hoteli, razbacani po celom svetu — od Vašingtona do Paname i Rija — svi su krcati, golf tereni su povećali profit za 50 odsto, kazino u Atlantik Sitiju radi punom parom, pa čak i na prodaji knjiga je uspeo da zaradi više od milion dolara. Prema poslednjim podacima koje je on sam izneo sredinom prošle godine, u 2015. godini je zaradio više od pola milijarde dolara, i to bez dividendi, kamata, prihoda na uloženi kapital, arendu i prodaju licenci. Nesumnjivo, kako ga je nedavno okarakterisao šef ruske diplomatije Sergej Lavov, to je čovek „koji ume da se dogovara“. A mi bismo rekli — i da izvuče korist iz svake situacije.
Milijarder-antiglobalista — gde to ima?
Ono što se možda i najviše svidelo narodu i zbog čega je glasao za Trampa jeste to što u njegovom predizbornom programu visoko mesto zauzima borba protiv globalizma. Malo šta može da bude tako protivrečno kao to da milijarder iz Njujorka, kolevke globalizma, počne da se bori protiv ove ideje, koja je nakon pada Berlinskog zida postala univerzalna. Da stvar bude još apsurdnija, sada već aktuelni predsednik SAD okuplja tim u kojem su sve sami globalisti: od ukupno 20, samo dvojica nisu milioneri ili milijarderi. Teško da će jedan Reks Tilerson (kandidat za državnog sekretara SAD), koji je došao iz jedne od najvećih multinacionalnih kompanija „Ekson mobil“, ili jedan Stiven Mnučin, čovek jedne od najvećih svetskih banaka „Goldman Saks“, biti žestoki borci protiv globalizma. Ovo je najbogatija administracija u istoriji SAD, sve sami predstavnici korporativnog biznisa. Gde je tu patriotizam?
Kina — neprijatelj broj 1
U svojoj kampanji protiv globalizma Tramp je najavio bespoštednu borbu protiv kineskog ekonomskog zmaja. Negativan odnos prema Kini nije novina za američke predsednike. I za vreme Obame se zveckalo oružjem u Južnom kineskom moru, s tim što sada aktuelni predsednik to diže na viši, propagandni nivo. Već dugo postoje neosporni podaci da je Kina postala ekonomska sila broj jedan u svetu, što Americi, naravno, ne odgovara. Bilo je samo pitanje vremena kad će se one „sudariti“, bez obzira na to ko je predsednik. Trgovinski deficit SAD sa Kinom u 2015. godini dostigao je rekordnih 365,7 milijardi dolara. Da podsetimo na jedan detalj: američke zastavice na Trampovoj inauguraciji bile su proizvedene u Kini — šta dalje govoriti.
U toj velikoj igri, američki establišment je dodelio ulogu i Rusiji. Možda je Moskva bila decenijski protivnik SAD, ali ona ipak pripada zapadnoj civilizaciji, i bez obzira na svu propagandu, ozbiljni političari u Vašingtonu je ne smatraju neprijateljem. I tu nastupa Tramp sa svojim uzdržanim izjavama o Rusiji, a to vidimo i sa druge strane.
Meksiko — stara priča, novi predsednik
Tu je i priča sa zidom na granici sa Meksikom. Treba znati da Tramp nije ni prvi, a verovatno ni poslednji predsednik koji je pozivao na podizanje zida na južnoj granici. Još za vreme Bila Klintona izgrađeno je 1.078 km ograde, dok je za vreme Džordža Buša Mlađeg planirano da se izgradi više od 1.100 km, ali zbog visoke cene projekat nije završen. Pošto ni Meksiko ni Kongres neće dati novac za zid, ovo pitanje postaje irelevantno, ali medijima odgovara da i dalje „vrte“ ovu priču jer ona donosi dobar rejting, dok im Tramp povlađuje. Mogli bi da pokrenu kampanju za rušenje postojeće ograde, to bi već bilo nešto.
Sve što ovih dana slušamo od Donalda Trampa nije ništa novo već je samo malo više naduvana priča, zahvaljujući medijima koji na tome zarađuju, odnosno — radi se o međusobnoj koristi. Kako je Tramp napisao u svojoj knjizi „Veština poslovanja“ iz 1987. godine: „Golicam maštu ljudi. Ja to nazivam istinitom hiperbolom, nevinim oblikom preuveličavanja koje je veoma efikasno za napredovanje“. Oni koji su ga pratili u poslednje dve godine predizborne kampanje u SAD, složiće se da je zaslužio zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu: Holivud je uveo u Belu kuću.
