Kad bi pogledao naslovne strane srpskih novina, neko neupućen mogao bi steći utisak da je Vladimir Putin predsednik Srbije. U Srbiji, zemlji u kojoj je takozvani evropski put već skoro dve decenije neupitan, predsednik Rusije je često glavni junak naslovnih strana novina, bilo da su mu one naklonjene ili ne.
U poslednje vreme, Rusiji i Putinu sve više pažnje poklanjaju srpski prozapadni mediji tako da sve češće čitamo vesti iz „pouzdanih izvora“, kao na primer, da će Rusija priznati Kosovo i tako zabiti Srbiji „nož u leđa“.
Medijska ’48.
Književnica i kolumnista Mirjana Bobić Mojsilović kaže da je Rusija na naslovnim stranama srpskih novina zato što je i na naslovnicama zapadnih, posebno američkih i britanskih, pošto je doktrina novog svetskog poretka — izmisliti neprijatelja broj jedan, a to je trenutno Rusija.
Prema njenim rečima, „fora sa DAEŠ-om nije uspela“ jer je Putin pokazao da se protiv najzloglasnije svetske terorističke organizacije „ne bore oni koji se predstavljaju da se bore, već ih, naprotiv, naoružavaju“.
„U srpskim medijima, mislim da je Putin, odnosno Rusija postala, kao 1948, tačka razlikovanja — da li ste za ili protiv Rusije. Ali je zbunjujuće to što u vlastima u Srbiji sede i jedni i drugi, tako da možemo čuti disonantne tonove, što je dobro za one koji žele da razmišljaju, a loše za politiku zemlje“, kaže Mirjana Bobić Mojsilović za Sputnjik.
Analitičar i kolumnista Cvijetin Milivojević kaže da imamo dva pravca u srpskim medijima — jedan je klasičan i iskreni antiruski, a drugi je preovlađujući, pomodarski, kvaziruski ili proruski.
„Proruski mediji“ u antiruskoj kampanji
Prema njegovim rečima, klasični antiruski mediji su istovremeno fanatično proevropski, a do juče su bili i fanatično proamerički, a sad se kolebaju jer ne znaju šta će biti sa Trampovom politikom. Takođe su i NATO-fanatični mediji koji „svaki uticaj Rusije mere prema smanjivanju uticaja koji sleduje njihovim favoritima“.
„Prosto je neverovatno kako ti mediji, na primer, jednu državnu politiku koja se zove vojna neutralnost, mere čudnim aršinima. Ako se NATO–u dozvoli diplomatski imunitet u prolazu kroz Srbiju i ako se, istovremeno, postavi pitanje istog statusa za Ruski humanitarni centar u Nišu, onda to postaje, bože moj, narušavanje vojnog balansa jedne neutralne zemlje“, kaže Milivojević.
Sa druge strane kvaziruski, odnosno „proruski“ mediji „pumpajući događaje i proizvodeći nerealna očekivanja kod Srba“, zapravo, ne čine nikakvu uslugu rusofilskom biračkom telu u Srbiji i, na neki način, dovode ga do jedne vrste razočarenja.
„Kad čitate te medije, izgleda da će nam Putin isporučiti više puta, po više desetina ’migova‘, čak i ovih najnovijih, zatim rakete zemlja-zemlja, mars-zemlja i tako dalje, tako da ćemo na kraju biti naoružaniji i od same ruske vojske. Ili, samo se čeka invazija Rusije na prištinski aerodrom, Rusi će nam vratiti Kosovo i onda u jednom trenutku to budi razočarenje kod srpskog birača koji je pomislio da nas Rusi na neki način varaju i izdaju. Obećali su nam, a nisu nam to dali“, kaže naš sagovornik.
Da li je Tramp pobedio?
Kad je reč o pojačanoj antiruskoj histeriji u Srbiji poslednjih dana, Milivojević kaže da naši mediji ne razmišljaju dugoročno i strateški, već ad hok, od danas do sutra.
Mirjana Bobić Mojsilović smatra da bez obzira što novi američki predsednik menja politiku prema Rusiji, imamo pojačanu medijsku antirusku kampanja zbog toga što globalni mediji ne pripadaju Trampu, nego onima koji su želeli rat sa Rusijom i koji su u kampanji radili sve da on izgubi.
„A mi znamo ko je to. Iole obrazovan čovek zna da se radi o fašistoidnom multinacionalnom bankarskom kapitalu. To su oni koji žele rat sa Rusijom, a Rusija je određena da bude neprijatelj broj jedan, isti oni koji su uveli izbeglice u Evropu i destabilizovali je. Sa druge strane, imamo problem NATO-a, a Tramp je izrazio sumnje prema NATO-u i videćemo šta će se događati“, kaže naša sagovornica.
Ona smatra da je situacija vrlo opasna, s obzirom da ova druga, ratno-huškačka opcija svetske politike ne prestaje da čini sve da destabilizuje Trampa, čak i njegov pokušaj da sa Rusijom napravi dobre odnose.
„U našim medijima se to pojavljuje zato što slušaju šta diktiraju zapadni mediji, a zapadni mediji su i dalje pod apsolutnom kontrolom onih koji su želeli da vide Hilari Klinton na tom mestu“, kaže Mirjana Bobić Mojsilović.
Zbog svega toga, Tramp i dalje nema nikakvog bitnog uticaja na medije u Americi, smatra ona.
Sa druge strane, ono što je užasno za sve slobodoumne ljude je činjenica da su Soroš, Rokfeleri, Rotšildi, Bil Gejts, Cukenberg osnovali neka nova „ministarstva istine“ i uveli su sintagmu „fejk njuz“ da bi odbranili „odlazeću administraciju od priče o pedofiliji koja je najveći skandal, ne u Americi, nego na nivou svetskih elita zapadnih civilizacija“.
„Da bi se odbranili od te priče, oni su proglasili da je sve ’fejk njuz‘ i osnovali komitete koji će u svakoj zemlji odlučivati šta je laž, a šta istina. Znači, osnovali su Centralni komitet za istinu, a ljudi ne znaju da je već danas na Fejsbuku takva cenzura da je to nezapamćeno. Mi ove godine živimo, zapravo, Orvelovu ’1984.‘“, kaže Mirjana Bobić Mojsilović.
Ona dodaje da je nebitno da li voli Trampa ili ne, ali da se kad su apsolutno sva sredstva svih medija bila uperena protiv njega morao staviti prst na čelo i moralo se reći: „Nešto ovde nije normalno i ja neću biti u toj gomili“.
Zbog svega što se događa, u svetu ali i u Srbiji, poverenje u medije slabi. Prema njenim rečima, poverenje u medije u Srbiji dodatno slabi, jer su Srbi učestvovali u pobedi Trampa zato što su sa druge strane bili ljudi koji su nas zavili u crno i kojima smo bili „jedan eksperiment sa bojevom municijom i osiromašenim uranijumom za ono što će se 15 godina kasnije događati u Libiji, Siriji, Egiptu, Ukrajini“.
