„Rusija planirala da ubije bivšeg premijera Crne Gore Mila Đukanovića i da zbaci njegovu vladu prošle godine“, prenose mediji pisanje britanskog „Telegrafa“, koji se poziva na neimenovani izvor iz britanske vlade.
Jedan dnevnik u Srbiji — inače poznat po tome što u nedostatku tema i želje za tiražom pominje Rusiju i Putina i kad treba i neuporedivo više kad ne treba — sve to javlja pod naslovom „Britanska vlada: Ovo je bio ruski plan da ubiju Đukanovića zbog NATO-a“. Kao, ne javlja to britanski dnevnik, već vlada. Jače je, nadaju se.
Rusija nije kao sarma
Otkud ovakve vesti ili će pre biti „vesti“? Zašto je sve ovo, opet, tema, i to tri meseca posle parlamentarnih izbora u Crnoj Gori i, svi su izgledi, navodnog državnog udara i pokušaja terorizma koji je Demokratskoj partiji socijalista Mila Đukanovića pomogao da odnese Pirovu pobedu?
„Geopolitičko čudo: Crna Gora se odbranila od Rusije koja je nije napala“, naslov je teksta koji je Sputnjik napisao šest dana posle pomenutih događaja.
„Zar bilo ko, iole ozbiljan, može da poveruje u činjenicu da je Moskva želela da ostvari neki cilj u Crnoj Gori, a da je on ostao neostvaren“, upitali smo još tada.
Vremenska distanca pokazala je da smo bili u pravu. Vodio nas je čist razdav razum.
Tada je i zvanični Kremlj kategorički demantovao bilo kakvu upletenost u pomenute događaje u Crnoj Gori. I to je za njih bila i ostala završena priča.
Međutim, za zvaničnu Podgoricu — tačnije Mila Đukanovića i glavaše oko njega, mada je to nažalost decenijama jedno te isto — priča još nije gotova.
Zašto? Opet zdrav razum. Pomisli su da je priča oko prijema Crne Gore u NATO završena, ali se Protokol o ratifikaciji zagubio negde u fiokama američkog Senata.
Cinici kažu da Đukanović, uzgred budi rečeno, voli kad se neki dokumenti zagube u fiokama, ali ovome se nije nadao. Pritom, od ratifikacije Protokola zavisi sve. Ne Crnoj Gori. Đukanoviću lično.
Zato, natrag u laboratoriju. Prema starom oprobanom receptu, kad god zapne, Milo se dohvati Srbije, a poslednjih godina Rusije. Kako Rusija jača, glavaš je sve više napada. I za to postoji objašnjenje, a ono nema nikakve veze sa snagom vladara Crne Gore. Radi se, naime, o klasičnom pokeraškom maniru — čovek koji ništa nema, nema šta da izgubi.
Zato je poslao — njemu, a ne Crnoj Gori — odanog Duška Markovića da u „Tajmu“ opanjkava ruske zvaničnike koji, nakaradno ispade, nemaju prečeg i pametnijeg posla nego da prete Milu i Dušku. A, čuš.
Pisali smo o tome juče na ovom mestu. Dva i dva su četiri, ma šta o tome mislio crnogorski režim u odlasku. Pa nisu napadi na Rusiju kao sarma, pa da budu bolji posle svakog podgrevanja.
Englez, da zavrtimo još jedan krug?
Danas, međutim, opet naslovi. Nije „Tajm“, jeste „Telegraf“.
Da se razumemo, Forin ofis navode „Telegrafa“ neće potvrditi i najverovatnije se ne bavi tračarijama, ali je tačno da je britanska vlada deo (starog) svetskog poretka koji je Crnu Goru želeo u NATO-u. I, i dalje je želi.
Dakle, Milo nije poslao samo Duška da daje intervjue, već je — sam ili u dogovoru sa nekim, svejedno — napravio plan ponovnog bacanja prizme na Crnu Goru. Nema mu druge, ili to ili…
Putin, pa i sami vidite, nema — što bi u Andrijevici rekli — vakta da se bavi Đukanovićem i ekipom; Tramp je dolazio u Beograd, ali za Podgoricu možda nije ni čuo; opozicija u Crnoj Gori sve jača, narod sve nezadovoljniji, a režim bi da sedi u foteljama. I zato reži.
Nekad je bilo „nas (građana Crne Gore) i Rusa 300 miliona“, a danas 300 čuda i svi resursi upregnuti da još četiri države ratifikuju Protokol o pristupanju NATO-u.
Pa sve preko Rusije.
„Bez ispaljenog metka Rusija povrati Krim. Dok ste rekli ’Hilari Klinton‘ prošle godine razmesti avijaciju i spreči propast Sirije. Vrati Iran za pregovarački sto… Da ne nabrajamo. I sad će takva Rusija da se oklizne u Crnoj Gori?“.
Namerno smo, za kraj, ponovili ono što konstatovasmo pre tri meseca. Ne zbog toga što Rusiju valja braniti već zbog toga što 100 puta ponovljena laž nikako neće postati istina.
Džaba. Sve su to ćorava posla. Režim u Crnoj Gori počeo je da se bavi samim sobom, a to je odlika svih onih koji gube poluge vlasti.