Pismo koje su Andrija Mandić i Milan Knežević uputili Stivu Benonu, glavnom strategu predsednika SAD Donalda Trampa, sa željom da ukažu na drastične falsifikate vezane za prijem Crne Gore u NATO, koje su izvestioci Hojt Brajan Ji i Majkl Karpenter predstavili spoljnopolitičkom komitetu SAD, stiglo je u Belu kuću i Senat, otkriva za Sputnjik istoričar Aleksandar Raković, autor elaborata koji je poslat uz to pismo.
Da li su lagali i evropske parlamente?
Akcija je dobila i šire razmere pošto o tome sve više pišu i tamošnji mediji, pa se, kako kaže Raković, očekuje da će to biti jedan od argumenata onih senatora kojih su protiv prijema Crne Gore u NATO.
Biće, najavljuje ovaj istoričar, više nivoa argumentacije koji će pokazati da je sve što se događalo prethodnih nekoliko godina oko prijema Crne Gore u NATO uglavnom bilo zasnovano na neistinama, površnim tumačenjima i lažima.
„Posle ovoga se neće postavljati samo pitanje da li su Ji i Karpenter bili ti koji su neistinito prikazali informacije američkoj administraciji i Senatu, već se raditi o tome da li su i drugi izvestioci u drugim NATO državama svojim skupštinama prikazali lažne i neistinite informacije“, sugeriše Raković.
Neformalni naziv za svojevrsni trend dekonstrukcije neistina o prijemu Crne Gore u NATO, o kome su pisali konzervativni američki, ruski i zapadnoevropski mediji jeste Karpentergejt.
Majkl Karpenter je, podvlači Raković, pre manje od mesec dana dobio otkaz u ministarstvu odbrane. Naime, nije samo smenjen sa pozicije, što bi moglo da se očekuje od nove administracije, već je dobio otkaz, pa Raković to tumači kao nepoverenje koje Karpenter uživa.
„Ako je dobio otkaz, otkaz može dobiti i njegovo delo. Naime, radi se o čoveku u koga nemaju poverenje, pa se onda dovodi u pitanje i poverenje u njegov izveštaj“, naglašava Raković.
Obrni, okreni, odlučuje Tramp
Inače, još nije poznat termin nove debate o Protokolu za prijem Crne Gore u Senatu. Prekjuče je lider republikanske većine Mič Mekonel saopštio da nema novih informacija.
„Da postoji volja da Trampova administracija prihvati Crnu Goru u NATO, ta rasprava bi mogla da se desi svakog sekunda. Međutim, očigledno postoje neslaganja i namera da prijem Crne Gore bude doveden u pitanje. Jasno je da se senatska većina koju imaju republikanci neće ponašati izolovano od Trampove administracije“, smatra Raković.
Pitanje odluke o Protokolu bi, pretpostavlja on, ako bi se sve ovo odvijalo u skladu sa realnom situacijom u Crnoj Gori, moglo da bude vraćeno iz Senata Trampovoj administraciji.
„To postoji kao mogućnost s obzirom da je zvanični predlagač prijema Crne Gore u NATO bio bivši predsednik SAD Barak Obama“, zaključuje Raković.
