„Zahvaljujući“ delovanju antivakcionog lobija u Srbiji poslednjih godina je procenat vakcinisane dece, pogotovo MMR vakcinom, kombinovanim cepivom protiv malih boginja, rubeola i zaušaka, pao daleko ispod 90 odsto. A sve ispod 95 odsto vakcinisanih je korak do epidemije. Pitanje je da li bi i znali dokle smo dogurali da nije bilo epidemije malih boginja u Rumuniji, gde je od septembra prošle godine zaraženo 3.446 građana, a sedamnaestoro dece u međuvremenu umrlo. Po rečima tamošnjeg ministra zdravlja Florijana Bodoga, deca nisu bila vakcinisana.
Sve je već rečeno o slučaju Rumunija i da se epidemija već prelila u Mađarsku, a da nije isključeno da pređe i srpsku granicu. Kako smo, međutim, došli dotle da se narugamo vakcinisanju dece, onom što je kao malo šta u svetu bilo efikasno. Dotle da bolest, takoreći iskorenjenu, opet vratimo u život. Sada možemo samo da sabiramo porazne brojke.
Epidemiolog dr Predrag Kon za Sputnjik kaže da MMR vakcinom u poslednjih deset godina nije obuhvaćeno željenih 95 odsto dece. Napominjući da je reč o podacima za Beograd, on navodi da je smanjivanje išlo iz godine u godinu, ali da je u poslednjih četiri-pet godina, otkako i traje antivakciona kampanja na društvenim mrežama i medijima, to već pad koji nije prihvatljiv. Posebno prošle, 2016. godine, kada je MMR vakcinacijom u Beogradu obuhvaćeno samo 65 odsto dece, ističe Kon.
O značaju vakcinacije on ukazuje upravo na primeru Rumunije, gde čak 96 odsto obolelih nije bilo vakcinisano. A najveći broj obolelih bila su deca od jedne do četiri godine. Zbog svega se trend na društvenim mrežama preokorenuo, pa se pojavljuju potpuno suprotni naslovi od onih ranijih, i to u prilog potrebi za vakcinacijom. Upravo zbog ogromnog uticaja društvenih mreža na stvaranje javnog mnjenja, Kon smatra da i institucije sistema treba da ih koriste. Još se nije probudila svest da je komunikacija putem društvenih mreža nešto što nam nameće razvoj društva, napominje on.
Ukazuje da, posebno kada je o zdravlju reč, na mrežama može svašta da se pročita, od činjenica do neistina. Uostalom, ispitivanje još s kraja 2014. pokazalo je da je na jasno postavljeno pitanje da li bi na društvenim mrežama tražili odgovor u vezi sa imunizacijom svoje dece, 93 odsto roditelja odgovorilo potvrdno. Očigledno je da su na dominirajuće poruke protiv vakcinacije lekari koji se bave preventivom prilično inertno reagovali. Sve je sada počelo da stiže na naplatu.
Na pitanje šta država i zdravstveni sistem treba da učine kako željena cifra od 95 odsto vakcinisane dece ne bi zavisila od kampanje na društvenim mrežama, naš poznati epidemiolog kaže da je osnovna stvar, ipak, zakon. Bitno je da postoje neke vrste ograničenja, a to je da kolektiv kada se formira mora da ima vakcinisane osobe, druga stvar je da nevakcinisani moraju da snose dodatno dopunsko osiguranje i treća stvar je edukacija, objašnjava Kon.
Deca i danas ne mogu da se upišu u osnovnu školu bez potvrde da su vakcinisana, ali uprkos činjenici da je vakcinacija dece zakonska obaveza, po nekim podacima, svake godine oko dve hiljade predškolske dece u Srbiji ne primi vakcine protiv deset zaraznih bolesti. Inače, za odbijanje vakcinacije deteta roditelj mora da plati kaznu od 150.000 dinara.
„Zakon je obavezujući za sve, za roditelje, lekare, za pravni sistem, čitavo društvo, za vlast i svakog građanina u zemlji“, kaže Kon, ali i smatra da je od kažnjavanja daleko značajnije da roditelji budu edukovani. Na svakom koraku, trudnica prilikom odlaska kod lekara i majka po izlasku iz porodilišta do polaska deteta u školu treba da se sreće sa pozivom na vakcinaciju deteta, da joj je pri ruci uputstvo za vakcinaciju. To nije lako dostići, to su visoki standardi, ali tome moramo da težimo, rekao je Kon.
Kampanja protiv vakcinacije traje odavno, već 15-20 godina. Izmisli su je Amerikanci, kaže za Sputnjik naš iskusni epidemiolog dr Radmilo Petrović, jedan od učesnika „borbe“ protiv epidemije velikih boginja u Jugoslaviji 1972. godine. Tada je, prema zvaničnim podacima, variola vera odnela 35 života od 175 obolelih. Prva pogrešna pretpostavka bila je da imamo više od 85 odsto vakcinisanog stanovništva, a bilo ga je daleko manje, rekao je poznati imunolog.
On kaže da ne ume sebi da objasni zašto se vodi ta kampanja kada je pronalazak vakcina doprineo da mnoge teške zarazne bolesti u poslednjih sto i više godina odu u istoriju.
„Vakcine su jedna od epohalnih otkrića čovečanstva, malo je takvih otkrića u našoj istoriji. Vakcinama je do sada likvidirana variola vera 1979. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je tada prvu i do sada jedinu eradikaciju, što znači da se virus velikih boginja ne nalazi u slobodnoj prirodi i da ne može da izazove nikakvu epidemiju“, objasnio je Petrović.
Upravo zahvaljujući vakcinaciji, kaže on, uspeli smo da suzbijemo epidemiju velikih boginja kod nas, poslednju u Evropi i jednu od poslednjih u svetu.
On smatra da antivakcinalni lobi čine ljudi koji su nedovoljno upoznati, a neki i zlonamerni.
„Savremene vakcine koje se sada koriste su toliko usavršene, toliko specifične da one ne izazivaju nikakve reakcije, nikakva loša dejstva“, kaže on, odbacujući tvrdnje zagovornika nevakcinisanja da vakcina protiv malih boginja može da izazove autizam. Nema naučnih, stručnih ozbiljnih studija ni dokaza za to, tvrdi Petrović i dodaje za ostalih devet vakcina koje se daju deci u prvoj godini života se ne može „ni pomisliti na to“.
„Samo 65 odsto dece u Beogradu je vakcinisamo MMR vakcinom, a nešto preko 70 odsto u Srbiji. To ne može“, kategoričan je naš iskusni imunolog, podvlačeći da je neophodna vakcinacija 95 odsto dece da se bolest malih boginja ne bi širila.
On napominje da su male boginje na spisku Svetske zdravstvene organizacije za eradikaciju, odnosno iskorenjivanje, i kaže da mu nije jasno zašto je taj antivakcioni lobi uspeo da dobije prevagu u odnosu na lekare i stručnjake.
Možda nešto više o tome zna dr Darko Rihter, spec. pedijatrije i pedijatrijske alergologije i kliničke imunologije na KBC-u Zagreb.
„Izgleda da trubljenje u antivakcinaške trube uopšte nije neprofitabilno. Putuje se od Jamajke do Belgije. Meni nije jasno da se na nivou (lekarske) Komore ne preispita stručna odgovornost tih lekara, a još manje mi je jasno da se antivakcinalistima, lekarima i nelekarima otvara tako mnogo prostora u medijima“, prenela je ovih dana „Slobodna Dalmacija“ ocenu Rihtera.
Dakle, i u komšiluku slični problemi, ali i slično reagovanje struke.
„Mi slučajno znamo ko finansira antivakcinalnu kampanju globalno, pa ćemo reći da tu ima mnogo novca tzv. otvorenih društava koja su, uprkos nazivu, prilično netransparentnih namera“, zaključio je zagrebački lekar.
