Bivši glavni lekar Rusije i pomoćnik ruskog premijera Genadij Oniščenko kaže da postoji mogućnost da se u slučaju zika virusa radi o biološkom oružju. On je pozvao da se ne izvode preuranjeni zaključci, već da se snage usmere na sprečavanje širenja bolesti.
Mišljenje doktora Oniščenka deli i američki pravnik Frensis Bojl, koji je svojevremeno bio angažovan na projektima razvoja biološkog oružja u borbi protiv terorizma. On veruje da je neko želeo da zika virus postane rezistentniji i lakše prenosiv na čoveka, što je, prema njegovim rečima, dovelo do sadašnje globalne epidemije.
Ovo je top-lista najpoznatijih mogućih vrsta biološkog oružja.
10. Boginje
Biološko oružje modernih vremena je virus velikih boginja, sa kojima su stariji Jugosloveni mogli da se upoznaju tokom epidemije 1972, a mlađi kroz film „Variola vera“. Američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju klasifikovao je velike boginje kao biološko oružje A kategorije, s obzirom na visoku smrtnost (30 odsto) i činjenicu da se prenosi vazduhom.
9. Antraks
U jesen 2001. Amerikom su počela da kruže pisma koja su sadržala nepoznati beli prah i koja su stizala na adrese kancelarija senatora i medija. Kada je utvrđeno da prah sadrži spore bakterije antraksa, usledila je panika — dvadeset dvoje ljudi je obolelo, a pet je umrlo od posledica napada. Nakon sedam godina istrage, FBI je utvrdio da je pisma slao mikrobiolog Brus Ajvins, koji je počinio samoubistvo pre nego što je istraga zaključena.
Zahvaljujući visokom procentu smrtnosti i stabilnosti u okruženju, antraks je takođe uvršten u A kategoriju biološkog oružja. Najviše slučajeva antraksa nastalo je prenošenjem spora na kožu, ali on postaje najsmrtonosniji kada se udahne. Tada je smrtnost od 75 do 100 odsto, i to je bio slučaj sa svih pet mrtvih 2001. godina.
8. Ebola
Ebola virus, jedna od najsmrtonosnijih opasnosti današnjice, oblik je od nekoliko desetina virusa hemoragične groznice. U žižu javnosti ušao je kasnih sedamdesetih godina kada je ubio na stotine ljudi u Sudanu i Zairu. Od tada je kosio ljude u nekoliko velikih epidemija, od kojih je poslednja zabeležena krajem prošle godine. Ebola virus pokazao se nestabilnim čak i u laboratorijskim uslovima — najmanje sedam epidemija izbilo je u bolnicama i laboratorijama u Africi, SAD i Evropi. Kao postojbinu ebole, naučnici su označili sliv reke Kongo, ali njegovo poreklo i prirodno stanište i dalje su misterija.
7. Kuga
Kuga ili „crna smrt“ je u 14. veku uništila skoro polovinu evropske populacije. Kuga se pojavljuje u dva oblika — kao bubonska i kao plućna. Bubonsku kugu šire buve, ali može da se prenosi i putem telesnih tečnosti. Plućna kuga je ređa i širi se kašljanjem, kijanjem i kontaktom licem u lice. Zaraženi kugom od najranijih dana istorije služili su kao biološko oružje, a takođe i u modernim vremenima. Epidemija kuge pojavila se u Kini 1940, pošto su Japanci iz aviona bacali zaražene buve. Eksperti danas pominju širenje kuge putem aerosoli (plućna kuga), ali opasnost od staromodne upotrebe ove bolesti kao biološkog oružja još uvek postoji.
6. Tularemija
Iako je smrtnost od tularemije izuzetno mala (oko 5 odsto), ovaj mikroorganizam spada u najinfektivnije bakterije na planeti. Godine 1941, Sovjetski Savez je prijavio 10.000 slučajeva bolesti izazvanih ovom bakterijom, a tokom opsade Staljingrada prijavio je 100.000 slučajeva. Bivši sovjetski ekspert za biološko oružje i čovek koji je radio na pronalasku vakcine protiv tularemije, Kanatžan Alibekov, tvrdi da se radilo o upotrebi biološkog oružja.
5. Botulinski toksin
Ako udahnete duboko i unesete u sebe botulinski toksin, nećete znati šta vam se desilo jer bakterija je bezbojna i bezukusna — 12 do 36 sati kasnije pojaviće se prvi simptomi: zamagljen vid, povraćanje i otežano gutanje. U tom stadijumu jedina nada za preživljavanje je antitoksin. Ukoliko se ne leči, botulinski toksin izaziva paralizu koja blokira prvo mišiće, a zatim i respiratorni sistem. Bez podrške aparata za veštačko disanje, toksin izaziva smrt nakon 24 do 72 sata od unošenja u organizam.
4. Pirinčana eksplozija
Presecanje linija snabdevanja u vojnoj nauci bilo je jedno od ključnih pitanja za pobedu u ratu. Veliki broj država, uključujući SAD i SSSR, radio je na razvoju mikroorganizama za masovno uništavanje hrane. Države u kojima je jedna kultura igrala ključnu ulogu u ishrani bile su posebno ranjive. Jedno od takvih bioloških oružja je i pirinčana eksplozija, koju izaziva gljiva Magnaporthe grisea. Spore ove gljive brzo se razmnožavaju i uzrokuju znatno manje useve. Ova vrsta biološkog rata nije usmerena direktno na ljude, poput prethodnih primera, ali može dovesti do gladi i znatnih finansijskih gubitaka. Do likvidacije programa za borbu protiv useva u Aziji, vlada SAD uskladištila je više od tone spora ove gljive.
3. Goveđa kuga
Tokom vekova, goveđa kuga se iz Srednje Azije proširila u sve delove sveta. U Africi su epidemije bile toliko teške da su lavovi postajali ljudožderi, a stočari vršili masovna samoubistva pošto su bili finansijski upropašteni. Zahvaljujući opsežnim merama stvaranja karantina i vakcinaciji, goveđa kuga je stavljena pod kontrolu u većem delu sveta. Kanada i SAD istraživale su mogućnosti korišćenja virusa koji izaziva goveđu kugu u svrhe biološkog rata.
2. Nipah virus
Nipah virus izaziva jednu od novih bolesti. U žižu javnosti ušao je 1999, kada je epidemija pogodila istoimeni malezijski region usmrtivši 105 od 265 zaraženih ljudi. Iako još nije utvrđeno da ga je neka država razvijala kao biološko oružje, visoka stopa smrtnosti od nipah virusa čini potencijalno oružje za masovno uništenje.
1. Himera
Boginje, kuga, antraks, iako spadaju u najsmrtonosnije agense na planeti, samo su produkti evolucije. Međutim, šta se dešava kada naučnici počnu da razvijaju ovakve agense u laboratorijskim uslovima? Kakav užas može da se dogodi kada se spoji ljudska želja za uništavanjem i genetski inženjering?
U grčko-rimskoj mitologiji Himera je legendarna zver, spreda lav, pozadi zmaj, u sredini koza. Srednjevekovni umetnici često koriste taj pojam kako bi objasnili složenu prirodu zla. U modernoj genetici, Himera je organizam koji sadrži gene više vrsta. Jedna takva Himera, u kojoj su kombinovani geni virusa prehlade i virusa dečje paralize, pomaže u lečenju raka mozga.
Međutim, istorija nas uči da je zloupotreba nauke u svrhe ratovanja neizbežna. Genetičari su već otkrili kako da povećaju ubilačke potencijale antraksa i velikih boginja usavršavanjem njihove genetičke strukture. Kombinovanjem gena, naučnici su teorijski mogli da stvore virus koji bi aktivirao dve bolesti odjednom. Tako je u SSSR-u kasnih osamdesetih eksperimentisano sa izvodljivošću kombinovanja virusa ebole i malih boginja u jednom supervirusu.
Drugi scenariji podrazumevaju sojeve virusa koji traže određene okidače. Stelt virus bi mirovao u dužem vremenskom periodu, dok ga ne izazove prethodno utvrđeni stimulans. Druga himerična biološka oružja tražila bi dva okidača. Na primer, botulinski toksin koji bi u kombinaciji sa protivotrovom postao samo još smrtonosniji.
Ova horor top-lista samo ukazuje koliko je tanka linija između napretka i uništenja čovečanstva i šta može da se dogodi ako bi prava stvar pala u pogrešne ruke. Izvitoperivanje naučnih, religijskih i političkih ideja može dovesti do prave katastrofe od koje neće pobeći čak ni oni koji su je izazvali.
