Da bi se formirala Zajednice srpskih opština potrebno je da kosovska vlada donese dekret, a da ga ustavni sud Kosova odlukom potvrdi. Na taj način ZSO bi se uveo u pravni sistem pokrajine. Zatim, upravljački tim, koji čine četvorica Srba, izrađuje nacrt Statuta ZSO i dostavlja ga Briselu. Delegacije Beograda i Prištine u Briselu usaglašavaju detalje Statuta, a Osnivačka skupština ZSO osniva zajednicu. Međutim…
U čemu se razlikuje Zajednica srpskih opština Prištine i Beograda (u daljem tekstu PR i BG)?
U samom dokumentu Briselskog sporazuma iz 2013. godine stoje dve odrednice: Asocijacija i Zajednica srpskih opština, i tu je, moglo bi se reći, koren problema, jer asocijacija znači udruženje što može biti i nevladina organizacija i folklorno društvo, dok zajednica podrazumeva kolektiv sa zajedničkim prostorom, potrebama, socijalnim interakcijama i zajedničkima akcijama.
Sputnjik objavljuje glavne tačke sporenja između Beograda i Prištine:
1.
BG: ZSO može da ima izvršna ovlašćenja, predsednika, skupštinu, statut, grb, himnu, državni praznik.
PR: ZSO je udruženje koje ne može da ima izvršnu vlast niti može da koristi simbole druge države. To znači da Srbi sa Kosova ne mogu da donose odluke sa kojima nije saglasna Priština.
2.
BG: Teritorija i sva imovina u opštinama koje ulaze u sastav ZSO su vlasništvo Zajednice. Ona će imati pravnu sposobnost koja joj je neophodna prema zakonima Kosova za ostvarivanje ciljeva, uključujući pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, učešće u vlasništvu preduzeća zaduženih za pružanje usluga na lokalnom nivou u okviru Zajednice, te pravo na sklapanje, između ostalog, ugovora o radu.
PR: ZSO ne može da bude vlasnik imovine države Kosovo, jer nije pravno telo.
3.
BG: ZSO će se finansirati iz sopstvenog budžeta, uz donacije iz Beograda.
PR: ZSO može da ima svoj budžet u okviru zakona o lokalnoj samoupravi Kosova.
4.
BG: Sedište ZSO je u Severnoj Mitrovici.
PR: Sedište ZSO je u Gračanici.
5.
BG: ZSO će moći u skladu sa zakonima Kosova da predlaže izmene zakona i drugih uredbi koje su od značaja za postizanje njenih ciljeva.
PR: ZSO ne može da da utiče na zakonodavstvo Kosova, da utiče na donošenje zakona ili blokiranje istih.
6.
BG: ZSO ima pravo da pokreće ili učestvuje u postupcima pred nadležnim sudovima, uključujući ustavni sud, protiv bilo kakvih radnji ili odluka bilo koje od institucija koje mogu ugroziti obavljanje ovlašćenja Zajednice u skladu sa Statutom.
PR: ZSO nije institucija već udruženje koje funkcioniše u skladu sa zakonom o udruženjima republike Kosovo, te kao takvo ne može da donosi odluke koje se odnose na funkcionisanje države Kosovo na njenoj teritoriji.
7.
BG: Zajednica je ovlašćena da imenuje predstavnike u nadležnim organima centralne vlasti, uključujući Konsultativni savet za zajednice. Pri obavljanju funkcije nadzora, predstavnici Zajednice će imati pravo na pristup informacijama centralnih vlasti u skladu sa zakonima Kosova.
PR: Udruženje nema pravo da dobija informacije koje su od državne važnosti.
8.
BG: Postupajući u ime Zajednice, četiri gradonačelnika opština na severu će ministarstvu unutrašnjih poslova dostaviti spisak kandidata za imenovanje regionalnog komandira policije.
PR: Policija je pod ingerencijom ministarstva unutrašnjih poslova koje u skladu sa potrebama prihvata ili odbija predloge, ali samostalno donosi odluke.
9.
BG: ZSO ima predsednika, koji će predstavljati Zajednicu i pred centralnim vlastima Kosova i izvan Kosova.
PR: ZSO ne može da nastupa u ime državljana Kosova u međunarodnoj javnosti, niti da zastupa interese države Kosovo.
10.
BG: Odbor ZSO će biti ovlašćen da donosi neophodne odluke za svakodnevno upravljanje Zajednicom, članovima Odbora će u njihovom radu pomagati stručni kolegijumi sačinjeni od eksperata, koji će biti podeljeni na oblasti koje spadaju u ciljeve i zadatke Zajednice. Statutom će biti definisan broj stručnih kolegijuma i njihova zaduženja.
PR: Manjina ne može da odlučuje u korist većine, bez predstavnika lokalnih Albanca Asocijacija (ZSO) ne može da donosi nikakve odluke koje bi imale uticaj na rad lokalne samouprave.
11.
BG: Uprava će pomagati u radu Zajednice, konkretno Odboru i predsedniku, a na čijem čelu će biti načelnik, koji će odgovarati Odboru i biti imenovan od strane Odbora. Administrativno osoblje će imati status zaposlenih, u skladu sa zakonima Kosova, uključujući zakon o radu i zakon o javnoj službi, čime će im biti omogućeno da obavljaju svoje administrativne dužnosti.
PR: Zakonom o radu republike Kosovo regulisani su način zapošljavanja i status zaposlenih.
