Plan Federike Mogerini da sinoćne odvojene razgovore sa delegacijama iz Beograda i Prištine završi zajedničkom večerom očito nije uspeo. Kome tačno nije bilo do večere za širu javnost ostalo je nepoznato, kao i činjenica o čemu su Hašim Tači, Isa Mustafa, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić, premijeri i predsednici Kosova i Srbije razgovarali.
Osim spekulacije da su pregovori bili bezuspešni, mediji ipak nisu zanemarili jednu rečenicu koju je izgovorio srpski predsednik Tomislav Nikolić, i to uoči sastanka:
„Za Zajednicu srpskih opština tražiću sve ono što Priština traži od nas. Dakle, ako Priština misli da obavlja sve svoje funkcije nezavisno od Beograda, ZSO može da obavlja sve svoje funkcije nezavisno od Prištine“.
U međuvremenu, Tanjug prenosi svoja saznanja — da je srpska delegacija prihvatila sve predloge Evropske unije za mirno rešavanje situacije u Mitrovici, koja je bila jedna od tema razgovora, ali da dogovora ipak nije bilo.
„Na srpskoj strani, kako se saznaje, ostaje ’strahovanje da Priština nije odustala od ideje o totalnom napadu na Srbe na Kosovu i Metohiji‘“, preneo je izvor Tanjuga.
Tog mišljenja je i lider radikala Vojislav Šešelj, koji tvrdi da Albanci planiraju da upadnu sa oružjem u četiri opštine na severu KiM u kojima žive Srbi u vreme ili posle posete generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga Kosovu.
Šešelj je naveo da su Srbi, praveći velike ustupke Albancima, sebe oslabili, ali da u ovom slučaju Srbi sa severa Kosova moraju da budu spremni na „iznenadni oružani napad“, a da Srbija mora učiniti sve što je u njenoj moći da ih zaštiti.
Da ovde ima nečega potvrđuje i najava da će se premijer Aleksandar Vučić sastati danas posle podne u Raški sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije.
Šta je predsednik Srbije između redova ovim, u stvari, rekao, i da li nam Albanci nešto spremaju iza leđa?
Stefan Filipović, politikolog sa Kosova i Metohije, kaže da ovakva izjava može da se tumači na više načina.
„Jedan od njih je da na pregovorima na visokom nivou predstavnici Beograda žele da na neki način, posle svih ovih meseci bez pomaka u realizaciji ZSO, preduzmu neku vrstu političke inicijative“, veruje on.
Filipović, međutim, ovome dodaje da je situacija, kao i milje u kojem se vode trenutni pregovori, daleko od povoljne po Srbe na Kosovu i Metohiji.
„Zahtevi da ZSO dobije ono što Priština traži od Beograda nisu realni, jer mi znamo šta Priština zahteva od Beograda, a to je puna politička nezavisnost“, komentariše naš sagovornik.
Objašnjavajući situaciju na terenu, on ističe da se u poslednjih mesec dana u kosovskim medijima gradi neka vrsta, kako je rekao, negativne kampanje, kojom se dezinformišu građani.
„To se već oseća i u društvu i u odnosima između Srba i Albanaca, što pokazuje koliko je situacija rovita. Negativne tendencije su u vazduhu, snimaju se neki dokumentarni filmovi o tobožnjoj militarizaciji severa Kosova od starne Srba… Ova izjava je, bojim se, dodatni vetar u leđa albanskoj propagandi“, zaključuje on.
Filipović kaže da lično strahuje kako će to biti primljeno u albanskoj većini.
„Ako govorimo o ZSO, Srbija je preuzela inicijativu, ali čini mi se da smo ovako još udaljeniji od ZSO, jer Albanci nisu zainteresovani da sprovedu bilo šta što bi bilo u korist Srba“, ističe on.
Podsećanja radi, formiranje i statut ZSO najveći je kamen spoticanja u okviru primene Briselskog sporazuma. Srbija traži uspostavljanje Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu koja će imati izvršna ovlašćenja i tako vratiti Srbima na Kosovu mogućnosti da odlučuju o svojoj sudbini. Kosovo, s druge strane, insistira na asocijaciji koja će prema kosovskim zakonima biti u ravni sa nevladinim organizacijama.
Albanski analitičari Nikolićevu izjavu u kosovskoj štampi koja je bliska opoziciji komentarišu kao nagoveštaj da je Beograd stvari preokrenuo u svoju korist, jer, kako navode, lako može da se dogodi da se Beograd pozove na ono čime se svojevremeno pozivalo Kosovo — a to je kršenje prava manjina.
„To bi bio svojevrstan šah-mat u korist Beograda, a na veliku štetu kosovske države,“ jedan je od komentara albanskih analitičara.
Opozicija na Kosovu već je zatražila od Tačija i Mustafe da se pregovori sa Beogradom obustave, i ponovila svoja strahovanja da se Kosovo sve više udaljava od svoje suverenosti. U isto vreme opozicija strahuje da Kosovo pod ovim rukovodstvom više nema dovoljno jak kredibilitet u međunarodnoj javnosti, dok isti što se tiče Srbije — raste.
„Beograd može da zatraži autonomiju za Srbe unutar Kosova, posebno na severu, gde su većina, dok bi opštine južno od Ibra sa srpskim stanovništvom mogle da postanu ’zone sa specijalnim statusom‘. U tom slučaju, Priština nikad ne bi mogla da postane suverena u pravom smislu te reči, jer bi zadnju reč na ovim teritorijama imao Beograd“, navodi se u još jednom komentaru koji je jutros osvanuo u prištinskim medijima.
Visoka predstavnica EU je u saopštenjima povodom sinoćne runde razgovora, u pisanom saopštenju, zahvalila predsednicima Tačiju i Nikoliću, kao i premijerima Mustafi i Vučiću na „otvorenoj i konstruktivnoj diskusiji“.
„Dijalog je veoma važan proces za Srbiju i Kosovo, ali i za region i EU. Napredak u normalizaciji odnosa je ključan za očuvanje mira i napredak ka EU. To je ključno za i Evropu i za regionalnu stabilnost“, naglasila je ona.
