Mejer navodi da je predlog o sazivanju konferencije izneo pre nekoliko meseci i upozorava da se etnička pitanja ponovo usijavaju na Balkanu, te da bi pre nego što izbije nasilje bilo mudro da na takvoj jednoj konferenciji bude razmotrena promena granica.
— Ovo bi trebalo uraditi pod okriljem generalnog sekretara UN. SAD i EU bi trebalo po svaku cenu da ostanu van ovog procesa. U poslednjih nekoliko dana videli smo da predsednik Nikolić preti upotrebom srpske vojske. Razumem zašto je to izjavio, ali ne treba da dozvolimo da situacija ode tako daleko. Balkanski lideri moraju da gledaju unapred da bi radili na pitanjima granica. A granice na mnogim mestima danas nisu održive.
Balkan je u previranjima, delom zato što su dva projekta koje je Zapad osmislio i sponzorisao — Bosna i Hercegovina i Kosovo — izgleda propala. Iz srpskog ugla gledanja, razlog je nedovoljno uzimanje u obzir interesa Srbije (kada je u pitanju otimanje dela njene teritorije) i srpskog naroda (u BiH). A koji su, po Vašem mišljenju, razlozi što su pitanje Kosova i pitanje BiH i dalje otvorena?
— Da, Srbi i srpski interesi su zanemareni u mnogim oblastima. Po mom mišljenju, to ima veze sa činjenicom da Zapad Srbiju i Republiku Srpsku smatra odgovornim za ratove devedesetih. Većina zapadnih lidera nije razumela da su to bili građanski ratovi i da je svaka republika igrala neku ulogu. Možda je još važnije to što Zapad, a posebno SAD, nije nikad razumeo značaj etničke pripadnosti u balkanskoj politici. Vašington je mislio da Zapad može da etničku pripadnost prevaziđe silom i nadzorom. To nikad nije uspelo.
Beograd je uporno pružao ruku kosovskim Albancima, ali su oni uzimali samo ono što im se sviđa. Tako je za Srbe ključna stavka Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština, ostala nerealizovana. Da li smatrate da je dobar predlog koji se čuje da Srbi od Sretenja sami krenu u formiranje ZSO?
— Da, Kosovari (kosovski Albanci) su konstantno nespremni na saradnju — zato što znaju da EU i SAD neće učiniti ništa konstruktivno u korist Srba. Pretpostavljam da Beograd računa da ide dalje sa Zajednicom srpskih opština. Ali to bi značilo priznati da je Priština suverena i da su Srbi svedeni na manje važan status na Kosovu. Mnogo je važnije baviti se direktno fundamentalnim pitanjem suvereniteta.
Vi predlažete kao jednu od mogućnosti obustavljanje briselskog dijaloga. Koji bi onda okvir bio optimalniji? Da li je to vraćanje dijaloga pod okrilje UN?
— Mislim da Beograd treba da obustavi briselski proces. On ne vodi nikuda. UN je mogućnost. Ali Beograd prvo treba da predloži Prištini direktne pregovore, što će verovatno biti odbijeno.
Smatrate da Srbija treba da se pomiri sa činjenicom da ne može da vrati KiM, ali da je dobra ideja o podeli. Verujete li da bi tako nešto bilo izvodljivo i kako biste predložili da se to u praksi izvede? Da li bi eventualna podela Kosova mogla da podrazumeva i eksteritorijalnost srpskih manastira?
— Ne mislim da je prekasno za podelu. Najvažnija linija podele bi vodila duž reke Ibar. Ali, kao što sam rekao u članku koji sam nedavno objavio u „Nedeljniku“ mora postojati snažna zaštita za srpske zajednice i za sveta i istorijska mesta južno od Ibra. Mora postojati čvrst dogovor sa podrškom UN za eksteritorijalna prava. Istovremeno, Beograd treba da otvori pregovore sa Banjalukom o tesnoj uniji — možda federaciji ako ne i o ujedinjenju.
Posmatrano u širem kontekstu dešavanja u Makedoniji, da li bi rezultat podele Kosova bio korak bliže stvaranju „Velike Albanije“?
— Da, to bi mogao biti korak ka „Velikoj Albaniji“, ali to ne bi nužno bilo smetnja za Srbiju. Srbija će opet biti daleko jača, vojno i ekonomski. A zapravo bi postojale bolje mogućnosti nego sada za trgovinske i ekonomske dogovore.
Da li verujete da će novi Specijalni sud za zločine OVK ostvariti zadatak procesiranja zločina počinjenih nad Srbima, imajući u vidu da su, recimo, u procesu Ramušu Haradinaju pred Haškim tribunalom svedoci ili ubijeni, ili su umrli na čudan način?
— Zločini OVK nisu dobili pažnju koju bi trebalo. Nisam za proces u Hagu, ali ako se on koristi protiv drugih, trebalo bi da bude energičnije iskorišćen i protiv OVK.
Kao bivšem visokom zvaničniku CIA na Balkanu, kako vidite spekulacije da će Haradinaj uspeti da izbegne odgovornost za zločine za koje je osumnjičen jer je svojevremeno radio za BND (ista priča kaže da je Hašim Tači bio saradnik američkih obaveštajnih službi)?
— Svakako se nadam da su te spekulacije netačne. Pravda ne treba da bude slepa.
Kad je reč o BiH, da li mislite da je ona održiva, s obzirom na tenzije na liniji Sarajevo—Banjaluka?
— Zavisi od toga šta se podrazumeva pod održiva. BiH bi mogla da nastavi da postoji ovakva kakva jeste. Ali, bila bi to krajnje nefunkcionalna država. Realnost je danas da BiH ne funkcioniše kao efikasna država. Realna moć je negde drugde. Kao što godinama govorim, BiH je fikcija koju je stvorio Zapad da bi zadovoljio vlastite interese. BiH ima malo veze sa interesima glavnih etničkih grupa u regionu.
Da li je moguća rekompozicija BiH?
— Svakako, BiH bi mogla biti prekomponovana — ali u kom cilju? Ne vidim načina kako bi to služilo interesima građana BiH.
Da li je ostvariva težnja koju sve glasnije proklamuje Republika Srpska da dođe do njenog ujedinjenja sa Srbijom?
— U ovom trenutku mislim da je cilj RS jednostavno da opstane i da služi interesima naroda u RS najbolje što može. Predsednik Dodik se kreće linijom između proglašenja nezavisnosti i saradnje, što je način da njegove opcije ostanu otvorene a da se od drugih ogradi. U određenom trenutku RS će morati da odluči šta želi. Slutim da će se to desiti negde tokom Dodikovog mandata. Teško je reći kako će se ovo završiti. Ali jasno je da BiH nije uspela kao država.
Kako vidite ulogu visokog predstavnika u BiH, budući da ta funkcija nije predviđena Dejtonskim sporazumom i da mu je mandat odavno istekao?
— Nikada nije bilo logičnog objašnjenja za visokog predstavnika. Bilo bi najbolje ukinuti ne samo Kancelariju visokog predstavnika, nego i PIK. Ako ne budu ukinuti, rukovodstvo BiH treba naprosto da ih ignoriše.
Zašto Zapad ćuti na evidentno povampirenje ustaštva u Hrvatskoj?
— Ne mogu da objasnim ćutanje Zapada. Treba osuditi bilo kakvu obnovu ustaštva. Ali to pokazuje da etnička pripadnost postaje sve ozbiljniji i sve opasniji problem. I to takođe pokazuje zašto lideri na Balkanu moraju da nađu zajednički jezik.
Da li je moguće preispitivanje američke politike na Balkanu nakon dolaska Trampove administracije?
— Trampova administracija će verovatno imati više simpatija za Srbe. Ali Balkan neće biti veći fokus politike nove administracije.
