Prošla je 21 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Na današnji lideri tri naroda dogovorili su se o formiranju države Bosne i Hercegovine, sa dva naroda i tri entiteta. Bio je to događaj koji je ulio nadu u novu budućnost. Danas, kada je prošlo više od dve decenije od tog istorijskog čina, čini se da BiH sve vreme tapka u mestu; nikako da se pokrene i postane funkcionalna država.
Originalnog dokumenta Dejtonskog sporazuma nema. Nestao je u vihoru istorije. Zapravo, izgleda da je ukraden iz Predsedništva BiH, gde je čuvan, pre 2008. Te godine zvanično je saopšteno da je Dejtonski sporazum, koji je istovremeno i Ustav BiH, ukraden.
Da li je od Dejtonskog sporazuma i u bukvalnom smislu ostala samo bleda kopija? Politikolog Vlado Simović smatra da nije. Iako su mnoge odredbe Dejtona izmenjene, a mnoge nadležnosti koje su u sporazumu označene kao entitetske prenesene na centralnu vladu u Sarajevu, suština Dejtona ostala je nepromenjene, smatra Simović, jer iako je više od 80 nadležnosti preneto na centralne organe, osnovne stvari koje su u Dejtonu dogovorene još su na snazi.
„To je karakter političkog sistema, a to je složena federacija sastavljena od dva entiteta, od čega jedan entitet ima unitarnu, a drugi federalnu strukturu. Reč je o federaciji u kojoj postoji niz mehanizama konsocijacijske demokratije. To su mehanizmi pariteta i veta. I dalje se čuva entitetsko glasanje. To su osnovne stvari koje su još prisutne, a dolaze nam iz Dejtonskog sporazuma i koje su nam najvažnije“, objašnjava Simović i naglašava da su te stvari minimalni uslov da Dejtonski sporazum opstane.
Savetnik predsednika RS Aleksandar Vranješ smatra da je original Dejtonskog sporazuma izgubljen sa namerom, da ne bi moglo da se upoređuje originalna verzija mirovnog sporazuma sa onim što su kasnije, kako kaže, pravnim nasiljem učinili Visoki predstavnici u BiH.
„Neposredno nakon potpisivanja sporazuma krenule su izmene koje nisu išle u skladu sa onim kako je potpisano, tako da je došlo do mnogo izmena originalnog teksta. Tako da ne mogu da prihvatim da je neko slučajno izgubio sporazum. Ostala je samo bleda kopija i ostala je inicijativa iz Republike Srpske da se nađe original i da ga se držimo onako kako je potpisano, a mnogim stranama u BiH upravo to ne odgovara“, kaže Vranješ.
To da je godišnjica potpisivanja dejtonskog sporazuma državni praznik samo u Republici Srpskoj, prema njegovim rečima, jasno pokazuje da Srbi u BiH danas slave mir. To pokazuje nameru RS, kaže on, da se, držeći se originalnog teksta, to jest međunarodnog ugovora, da održi BiH onakvu kakva je nastala u Dejtonu.
„Ono što je očigledno jeste da samo Srbi imaju tu inicijativu. Originalna zamisao je bila da se i ostatak nadležnosti prenese — da se ukine entitetsko glasanje, da se ukine entitetska policija i sve ostalo. Upravo je Milorad Dodik 2005. i 2006. godine zaustavio te inicijative. On je zaustavio te tendencije da se i ostatak nadležnosti prenese i da Republika Srpska, u suštini i nestane. Danas se RS bori da se svih tih 83 nadležnosti vrate u okvire onoga što je potpisano u Dejtonu“, kaže Vranješ.
Mnogi te napore, dodaje on, označavaju kao separatizam, a u stvari radi se o tome da se Republika Srpska zalaže za vraćanje onih nadležnosti koje je, kako kaže, neko uzeo entitetima van međunarodnopravnih okvira i onoga što je potpisano u Dejtonu.
Sam sporazum predviđa mogućnost dogovora među entitetima oko prenosa nadležnosti i formiranja novih organa, navodi Simović, međutim, činjenica je da je najveći broj nadležnosti prenet uticajem stranog faktora, a dobrim delom i pritiscima i ucenama, što, prema Simovićevim rečima, nikako ne odgovara logici konsocijacijskih demokratija.
„Naprotiv, u ovako podeljenim društvima i vrlo nestabilnim demokratijama, kakva je ova u BiH, veoma je bitno da sve što se dešava unutar političkog sistema bude proizvod dogovora nacionalno–partijskih elita, u našem slučaju dogovora srpske, hrvatske i bošnjačke elite“, smatra Simović.
Na žalost, dodaje on, dogovora u BiH nema, pre svega zbog odnosa bošnjačke političke elite prema srpskoj i hrvatskoj, a sa druge strane, intervencionizam sa strane donosi rešenja koja nisu predmet saglasnosti svih aktera bosanskohercegovačke političke scene, zaključuje Simović.
Republika Srpska se za dogovor tri naroda bez stranih pritisaka zalaže više od deceniju, kaže Vranješ i dodaje da još jedino Bošnjaci, kako kaže, žive u zabludi da će međunarodni faktor, vršeći pritisak na srpski narod moći da prekroji BiH u unitarnom pravcu.
„To je u potpunosti nelogično i zato BiH već više od decenije stoji u mestu. Nije normalno da međunarodni faktor ima toliki uticaj i da nam oni određuju budućnost. Normalno bi bilo da se tri konstitutivna naroda sporazumeju i da grade budućnost, a videli smo da međunarodni faktor, ne samo što ne želi da se to desi, nego čak to i opstruiše, pa vidimo primer inicijative zakona o Ustavnom sudu. Želimo da izbacimo strance iz Ustavnog suda, koji politički prekrajaju BiH, ali se niko iz stranih ambasada nije složio da strane sudije, koje niko ne bira, treba da budu izbačene iz pravnog poretka BiH“, kaže Vranješ.
Dogovor dva entiteta i tri naroda bez stranog mešanja bio bi korak napred u razvoju BiH, smatra Vranješ, a upravo stranci, uz pomoć Bošnjaka, tako nešto opstruišu. To govori da stranci BiH vide kao prostor u kojem žele da budu konačni faktor odlučivanja, a i dobro su plaćeni za tako nešto, zaključuje Vranješ.
