Ako je pre dvadeset godina Dejtonskim sporazumom okončan rat u Bosni i Hercegovini, dve decenije kasnije zahtevi za njegovu reviziju, usmereni uglavnom na štetu jednog entiteta — Republike Srpske, povod su za nove tenzije.
Prema pisanju medija, svih osam poslaničkih grupa, koliko ih ima u Evropskom parlamentu, spremilo je svoje rezolucije o izmenama Dejtonskog sporazuma, od čega je samo jedna, koju je pripremila poslanička grupa „Evropa, nacija, sloboda“, za očuvanje izvornog Dejtona.
Spoljnopolitički odbor EP, koji će razmatrati rezolucije, usaglasiće jednu verziju za koju će poslanici glasati. Verzija koja bude usvojena predstavljaće i zajednički stav Evrope po ovom pitanju. Sudeći prema onome što se najavljuje, očekivano je da rezolucija koja bude usvojena bude zasnovana na želji da se postojeći Dejtonski sporazum revidira, odnosno razgradi u korist centralizacije BiH i smanjenja nadležnosti RS.
Mladen Ivanić, bivši predsednik Vlade Republike Srpske, izjavio je na panelu održanom u Beogradu povodom 20 godina od potpisivanja Dejtona da je to zasad jedini mogući okvir, koji, kako je naveo, sam po sebi nije problem.
„Razumni ljudi će u svakom pravnom okviru naći rešenje ako to žele. Nerazumni ljudi ni u najidealnijem pravnom sistemu neće moći da funkcionišu“, smatra on.
Ivanić je rekao da otvaranje priče o Ustavu u startu znači ozbiljne probleme.
„U BiH u ovom trenutku postoje tri vizije Bosne koje nisu bliske. Jedna od njih je dominantno formirana kod partija koje sedište imaju u Sarajevu i podrazumeva BiH sa jednim predsednikom, vladom i parlamentom, dakle BiH bez entiteta“, kazao je on i dodao da je u Banjaluci potpuno druga vizija — nezavisna RS, dok je u Mostaru vizija usmerena na stvaranje trećeg entiteta.
Ivanić je napomenuo da se, kada se otpakuje priča o Dejtonu, odmah otvaraju tri ekstremne vizije, što nas sve vraća na devedesete.
Prema pisanju medija, najaktivniji u akciji „razgradnje“ Dejtonskog sporazuma u EP su poslanici iz Hrvatske.
Potpredsednik poslaničke grupe „Evropa nacija i sloboda“ Harald Vilimski iz Slobodarske partije Austrije, izjavio je da ova poslanička grupa u EP čvrsto zastupa dejtonska rešenja ceneći političku realnost u BiH.
„Neizabrani politički autoritet upotrebom bonskih ovlašćenja nameće zakone i dekrete suprotne Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, koji nemaju realnu zakonsku osnovu. U pitanju je samo blef, koji je visoki predstavnik zapakovao u pravni jezik da bi nametnuo odluke bez ikakve mogućnosti žalbe. To je jasan dokaz da je BiH protektorat, a ne demokratska zemlja kakva treba da bude. Naša rezolucija traži od međunarodne zajednice da zaustavi ovo narušavanje suverenosti i podseća na rezoluciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1384 od 23. juna 2004. godine, koja jasno navodi da je ovakav stav visokog predstavnika nepomirljiv sa demokratskim principima“, izjavio je Vilimski.
U tekstu rezolucije ove poslaničke grupe u EP poziva se na zaustavljanje i nametanje odluka putem pravosudnih institucija sa nivoa BiH i na poštovanje Dejtonskog sporazuma kao međunarodnog pravnog dokumenta.
Iako se očekuje da EP usvoji koherentan dokument, Vilimski je uveren da se to neće desiti. On je rekao da njihova rezolucija podseća na činjenicu da je Dejtonski sporazum značio kraj rata i da je kreirana država u skladu sa ženevskim i njujorškim principima iz septembra 1995. godine.
„Izmena dejtonskog okvira, odnosno Ustava BiH, i dalja centralizacija BiH dovele bi do užasnih posledica“, zaključio je on.
Za razliku od Vilimskog, članica poslaničke grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Tanja Fajon smatra da dve decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma svi treba da se angažuju kako bi pomogli reformi Ustava BiH, ne bi li država bila funkcionalnija.
Rezolucija o Dejtonu, koja bude usvojena u EP, nema obavezujući karakter.
