Postoje određeni krugovi na Zapadu koji su protiv raspada Bosne i Hercegovine zato što bi se u tom slučaju stvorila jedna religijski i etnički homogena muslimanska država i to država prilično radikalizovanih muslimana, smatra analitičar Dušan Proroković, čime je potvrdio tezu profesora banjalučkog Fakulteta političkih nauka da islamofobični Zapad ne da Bošnjacima samostalnu državu.
Teza profesora Kecmanovića je, kaže Proroković, donekle tačna, ali, sa druge strane, postoji i širi kontekst u kome BiH funkcioniše. Bošnjaci bi raspad BiH shvatili kao istorijski poraz, tako da bi Evropa sa takvim entitetom imala niz problema, objašnjava Proroković.
„Najbolji odgovor na jednu takvu tvrdnju jeste da u Bosni do radikalizacije muslimana dolazi u svakom slučaju. To je proces koji je, po svoj prilici, neizbežan, a moguće i nezaustavljiv. Ne postoji nijedan teroristički akt u prethodnih sedam godina koji su izvele radikalne islamske grupe bilo gde u Evropi, a da u njega nije umešana neka od radikalnih islamskih ćelija sa Balkana, pre svega iz BiH i Raške oblasti. Dakle, nama to sledi, pa sledi, kakva god da je sudbina Bosne“, rekao je on.
Proroković nastavlja da treba imati u vidu da je današnja BiH, onako kako je napravljena i konstituisana, rezultat međunarodnog političkog dogovora.
„Onog trenutka kada se poremeti ravnoteža snaga između sila koje su se dogovarale kako će BiH izgledati, u tom trenutku će se otvoriti i pitanje njene budućnosti“, zaključuje on.
Zapadne obaveštajne službe, posebno engleska i američka, uložile su puno u radikalizaciju Bošnjaka, kaže stručnjak za terorizam Dževad Galijašević. I on je saglasan sa tezom profesora Kecmanovića. Projekat radikalizacije Bošnjaka u suštini je propao jer je, prema Galijaševićevim rečima, svega 5 do 6 odsto njihove populacije radikalizovano, što je u kulturnom smislu minorno, međutim, u bezbednosnom smislu to predstavlja rizik.
Zapad je BiH priznao kao većinski hrišćansku zemlju, objašnjava Galijašević, nikada neće dozvoliti da ona bude većinski muslimanska zemlja. Kontrolu radikalizovanih islamista, Zapad sprovodi tako što im omogućava da ratuju na stranim ratištima, da ginu, kako kaže, na pesku Sirije i Iraka i po brdima Avganistana.
Ono što, prema Galijaševiću, predstavlja rizik jeste mešanje Turske u balkanske prilike, odnosno neoosmanska koncepcija tzv. Zelene transverzale. Po tom političkom konceptu, koji je formulisao današnji turski premijer i blizak saradnik turskog predsednika Erdogana Ahmet Davutoglu, opisuju se tri koncentrična geopolitička kruga koji predstavljaju tri nivoa turskih interesnih sfera na Balkanu.
Unutrašnji krug čine Kosovo i Metohija, Albanija i Makedonija. Središnji krug čine Srbija, Grčka, Bugarska i BiH, dok spoljašnji krug, koji nije od primarne važnosti za Tursku, čine Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
Galijašević neoosmansku politiku Turske definiše kao „spajanje islamskih otoka (na Balkanu) u jednu teritorijalnu cjelinu i ostvarivanje veze Turske sa Sarajevom“.
„Kada se to uzme u obzir, zaista bi bila avantura pustiti muslimanima Bošnjacima da formiraju vlastitu državu u srcu Balkana, naročito s obzirom na trendove da su oni podložni akulturacionim procesima, da su podložni ideologijama koje dolaze i sa Bliskog istoka i iz Male Azije, pre svega Turske i Saudijske Arabije“, zaključuje Galijašević.
Književnik Muharem Bazdulj kaže da je planom lorda Karingtona i zaključcima Badinterove komisije, pravo na samoopredeljenje dato bivšim jugoslovenskim republikama, a ne narodima.
„Da je bilo dato pravo narodima, onda bi isto tako i Srbi u Hrvatskoj i Albanci u Makedoniji mogli da, na nekim teritorijama na kojima su bili većina, traže samoopredeljenje. Dakle, to je pitanje koje je još 1991. rešeno na način da pravo imaju republike, a ne narodi“, navodi Bazdulj.
Današnja BiH, kako Bazdulj kaže, rezultat je Dejtonskog sporazuma, prema kome nije predviđeno pravo entiteta na secesiju. Bojazan Zapada da bi neka država sa muslimanskom većinom u srcu Evrope predstavljala potencijalno izvorište islamskog terorizma, prema Bazduljevim rečima, ima dva nivoa.
„Sa jedne strane je pomalo pokroviteljska i pomalo rasistička ideja da bi samim tim neka evropska država sa muslimanskom većinom potencijalno bila teroristički poligon. Albanija, koja postoji kao država, ima formalnu muslimansku većinu, pa to niko ne potencira“.
Sa druge strane, ta se bojazan često navodi kao izgovor i jedan od dodatnih argumenata u raspravi koja treba da pokaže da je neophodno da se sačuva celovitost BiH.
Ovu Bazduljevu tvrdnju mogle bi da potvrde i reči bivšeg hrvatskog predsednika Stipe Mesića, koji je nedavno izjavio da bi raspad BiH doveo do stvaranja islamske državice u neprijateljskom okruženju.
