Pesma Sistem te laže „Beogradskog sindikata“ (BS) najveći je regionalni hit sa više od osam miliona pregleda na Jutjubu za dve nedelje. Feđa Dimović, jedan od članova BS kaže da su je snimili pre tri-četiri meseca i da su je objavili za vreme izbora ne bi li još jače odjeknula.
„Imali smo sreću da napravimo sjajan spot koji je upotpunio reči pesme i kad je to krenulo, shvatili smo da ćemo imati reprizu onoga što smo imali sa Govedinom, ali ovo je prevazišlo to što se dešavalo 2002. Pesma je na isti način shvaćena i u regionu i u nekim drugim zemljama jer vidim da ljudi traže prevod pesme na engleski, da je popularna u Rusiji. To su neke univerzalne teme koje ne tište samo ljude u Srbiji, što i jeste bila naša ideja jer ova pesma je više antiglobalistički nastrojena nego što je dnevno-politički kao što je bila Govedina. Shvatili smo da su dnevna politika i političari koji trenutno vode Srbiju potpuno nebitni i da je više bitan taj sistem, odnosno krupni kapital i multinacionalne korporacije koje vladaju svetom i koje utiču na to da politička scena u Srbiji izgleda kao što danas izgleda“, kaže Dimović.
Kako biste definisali „sistem“?
— Za mene je sistem taj krupni kapital. Kad pogledate knjige ekonomista koji su kritički nastrojeni prema neoliberalizmu i postmodernističkom društvu, shvatite da vrlo mali procenat ljudi, vlasnika kapitala, drži kompletan ne samo kapital već i resurse na ovom svetu, sa tendencijom da preuzmu sve. U svim zemljama gde uspostavljaju svoje marionetske vlasti i gde se uspostavlja takav poredak koji će ići naruku ne građanima već upravo tim multinacionalnim korporacijama, mi obični ljudi treba da budemo njihovi robovi. Kad pogledate da su glavna mantra svih evro-orijentisanih političara upravo te strane investicije koje nama, navodno, treba da spasu život i da je glavna ideja da se daje vlasnicima stranih fabrika subvencije od 10.000 evra da bi zaposlili nekoga ko će sutra raditi za 200 evra i mokriti u pelene, kao što je slučaj u „Juri“, onda shvatimo da je to taj sistem. To je taj liberalno-kapitalistički surovi sistem gde je čovek čoveku vuk i gde se radi na tome da se zaradi što više novca za taj mali broj ljudi po cenu da mi svi živimo loše.
U jednoj pesmi spominjete Gadafija i Uga Čaveza kao lidere slobodnog sveta naspram brojnih marioneta. Koliki deo planete je, po vama, slobodan?
— Čavez i Gadafi su primeri ljudi koji nisu želeli da budu marionete i znamo kako su završili. Libija je bila zemlja koja je imala lep život i socijalnu pravdu, a Gadafi se trudio da libijska nafta pripada libijskom narodu, a njega su bukvalno rastrgli na ulici i sad imamo pet frakcija koje se međusobno sukobljavaju, imamo terorističke napade, opšte siromaštvo, haos. Čavez koji je nacionalizovao multinacionalne korporacije i zauzeo stav da venecuelanska nafta treba da pripadne venecuelanskom narodu, umro je pod nerazjašnjenim okolnostima, od kancera koga je ko zna kako zaradio. Bilo je još takvih primera u istoriji. Pominjemo i Island, zato što je narod Islanda kad su propale velike banke i kad je Vlada Islanda htela da uradi isto što i Obama u SAD — da upumpa novac poreskih obveznika u propale banke — uleteo u banke i pokušaj da se narod oglobi nije uspeo. Oni su čak odjavili MMF i obustavili pregovore sa EU i narod Islanda je reagovao na pravi način. A marioneta ima svuda. Barak Obama je samo primer jednog čoveka koji bi na papiru trebalo da bude najmoćniji političar na svetu pošto je lider najveće sile, kako oni kažu „lider slobodnog sveta“, ali dolazi na vlast novcem sa Volstrita koji potiče od krupnog kapitala i on je odgovoran njima a ne narodu koji ga je birao.
Pominjete i Asada u toj pesmi. Šta mislite kakva je njegova sudbina i koliko je u njegovom otporu svim silama koje su ga udarile doprinela Rusija kao drugi najvažniji međunarodni činilac?
— Asad se, za sada, nekako batrga. Interesantno je da su i Asada i Gadafija, lidere jedine dve islamske države koje su bile sekularne i socijalistički opredeljene, proglasili za dikatatore, a da Saudijsku Arabiju, gde ljudima seku glave nasred trga i okače leševe da vise na kranovima, niko ne opominje za nedostatak ljudskih prava i demokratije. Videćemo kakva će biti Aasadova sudbina. Pojava Rusije u Siriji sprečila je da on bude skinut s vlasti u trenutku kad je izgledalo da će to biti gotova stvar, pogotovo što smo s jedne strane imali Tursku koja finansira navodne pobunjenike, a sa druge strane DAEŠ koji je pod protektoratom SAD. Međutim, pitanje je da li će Rusija biti do kraja principijelna ili će zarad nekih drugih globalnih interesa i dogovora pustiti Asada niz vodu. Mislim da ni to ne bi bilo iznenađenje.
Da li vidite neku klicu multipolarnog sveta, odnosno da li vidite neki „drugi svet“ naspram tzv. „slobodnog sveta“ u koji ulaze Rusija, Kina, Brazil, Indija?
— Vidim klicu toga i iskreno se nadam da će takva nova geopolitička podela sveta zaživeti, jer bi nama Srbima, koji živimo na mestu gde se svet podelio na Istok i Zapad, to odgovaralo. Kad smo imali jaku Rusiju, onda je i Srbija mogla u toj konstelaciji da nađe neko svoje mesto. Nisam zagovornik ideje da Srbija treba da bude vezana blokovski za bilo koju stranu. Mi u celoj toj priči treba da tražimo svoje mesto i da vodimo politiku koja nama najviše ide u korist.
Može li Srbija u ovom trenutku da vodi takvu politiku?
— Srbija sa ovim ljudima koji je trenutno vode teško da može da bude bastion slobode. Mi kao mala i bogata zemlja poljoprivrednim resursima, možemo lako da se organizujemo i da usmerimo sve u poljoprivredu i budemo glavni proizvođači organske hrane.
Kažete da Srbija ne može u ovom trenutku da vodi slobodarsku politiku, pa je logično pitanje ima li vaša borba smisla u ovom okruženju?
— Naša borba ima smisla utoliko koliko je bitno reći nešto bez straha. U trenutku kad nam je oteto Kosovo i kad je jednostrano proglašena nezavisnost, napisao sam tekst koji se zvao Da urlamo kada nas boli. Dakle, nije moglo da se reši to pitanje, ali je ideja bila da, ako nas već siluju, ne treba da oblačimo tange i haltere i da im se lepo nameštamo već treba da konstatujemo gde je problem i da se protiv toga bunimo koliko god možemo. Ako ne sada, onda neka to ostane negde urezano u mozgovima mlađih generacija. Ako niko ne priča o tome, a sa druge strane se vrši neverovatna propaganda da prihvatimo sve što je loše i što nam se nameće, onda će to postati opšte stanje svesti nacije. I generalno postaje, jer smo toliko apatični da više nikog nije briga šta nam se dešava niti se ko buni i zato je pesma Sistem te laže izazvala toliku pažnju jer su ljudi prepoznali da je konačno neko izašao i nešto rekao, ništa novo i epohalno, ali je na umetnički način definisao nešto što svi znamo, direktno u glavu i bez ikakvog straha. Mislim da je takva stvar uvek preko potrebna.
Da li se slažete sa rečenicom Tonija Parsonsa koja glasi: „Muzika ne može promeniti svet, ali može promeniti tebe“?
— Ne slažem se, jer ako svako može da promeni sebe, onda može da promeni i svet. Ja bih se tu vratio na reči vladike Nikolaja koji kaže: „Da bi pobedio zlo oko sebe, prvo moraš da pobediš zlo u samom sebi“. Mi godinama, osim što pričamo o političkom i ekonomskom sistemu, pričamo i o sistemu vrednosti koji se ovde izgubio. To su neke osnovne ljudske vrednosti koje svi uzimamo zdravo za gotovo kao da su one nešto što se podrazumeva, a vidimo da se to polako gubi. Pričamo o potrebi da istraješ da budeš dobar čovek. Kad bismo svi bili dobri ljudi, mislim da bi takav sistem vrednosti iznedrio neke nove lidere koji bi ovu zemlju usmerili na pravi put i vodili je u interesu svih nas. Danas je veći problem što se mlađe generacije ugledaju na ljude koji vode ovu zemlju i glavna im je ideja da postanu podmladak neke političke partije, ne zbog ideologije, već zbog čiste koristi.
Ovih dana imamo dve godišnjice vezane za Josipa Broza Tita. Kako Vam danas izgleda to vreme u kontekstu sistema vrednosti koji je u to vreme postojao, kakav god on bio?
— Mi smo poslednja generacija pionira i od malena smo pod uticajem te propagande i nekih laži, ali sa druge strane, postojao je sistem vrednosti. Kao Titovi pioniri imali smo ono: pošten, istrajan, odan… ceo set poruka koje su sadržane u reči „pionir“, imali smo emisije na televiziji koja je tada bila drugačija nego sada, iz kulture i obrazovanja. Koja je razlika između tadašnje i sadašnje države? Tada je postojala država. Neko se u toj državi, kakva god ona bila, bavio i kulturom i obrazovanjem i vaspitanjem. A pošto ovo nije država nego protektorat, mi živimo u stanju opšteg haosa gde je sve dozvoljeno i sve se meri kroz novac.
Iz cele vaše dosadašnje priče, dalo bi se zaključiti da nema smisla glasati na izborima u Srbiji, ali ste u jednom skorašnjem intervjuu rekli da redovno glasate. Zašto izlazite na izbore ako je sve tako crno?
— Uvek izlazim na izbore sa idejom da treba dati glas nekome ko priča drugačiju priču od one koja je mejnstrim, ali nisam od onih koji očekuju da će se na izborima desiti ne znam kakva promena. Iskreno kažem, nisam bio zainteresovan šta će se sve izdešavati jer sam očekivao da će rezultati ovakvi biti. Međutim, kad se desila ova sramota sa izbornom krađom, gde je potpuno jasno da vladajuća stranka i premijer Vučić imaju nameru da obore deo opozicije ispod cenzusa kako bi dobili veći broj mandata, onda sam smatrao da kao slobodan čovek moram da dignem glas protiv toga. To je takva bruka i sramota.
Ja glasam od vremena Miloševića i ne pamtim da je neko ovako bahato, glupo i providno krao kao što kradu Vučić i SNS. Drago mi je što se opozicija ujedinila, bez obzira na ideološke razlike, ali nisam video da se međunarodna zajednica oglasila na način na koji su optuživali Miloševića 5. oktobra, pa vidimo da su ovi što vode državu dobili mandat od Zapada da rade šta hoće — mogu da kradu, lažu sve dok ispunjavaju šta se od njih zahteva. Nikad nisam bio za Čedomira Jovanović, njegova politika je suprotna od onoga za šta se ja zalažem, ali kad bi ga pokrali, a bilo je i takvih naznaka, normalno je reći da si protiv toga jer ne želiš da živiš u zemlji u kojoj se tako nešto dešava. Šta smo mi onda? Neka afrička zemlja u kojoj će sutra doći neki vorlord i sve će nas streljati na ulici. Ako danas dozvolimo izbornu krađu, sutra će se zavesti diktatura i na kraju ćemo imati Argentinu ’70-ih gde će ljudi nestajati u toku noći ako govore kao što ja sada govorim. Moramo negde podvući crtu i početi da se borimo za osnovne, pristojne stvari.
Koji su dalji planovi BS?
— Prvo, da završimo album koji smo počeli da radimo maja prošle godine. Radimo ga koliko možemo da stignemo pošto smo ljudi koji se ne bave profesionalno muzikom i imamo svoje poslove i obaveze. Ideja je da se album završi, da se izbaci još neki spot, i naravno, koncerti. Kad završimo album, nameravamo da napravimo veći koncert u Beogradu.
Arena ili Ušće?
— Ne znam, videćemo. Možda Tašmajdan koji je ponovo otvoren i gde smo uvek imali želju da nastupimo. Malo je sad problem što ne postoji više „Beogradska arena“ već „Kombank arena“ a da nastupamo na mestu koje nosi ime po banci, a mi se borimo protiv bankarske oligarhije, ne ide jedno s drugim.
