Mada su u kompaniji „Južni tok“ povodom radova rekli da je projekat zatvoren i da „njegov status nije promenjen“, američki zvaničnik nije propustio da odmah podseti „na neophodnost diverzifikacije isporuka gasa iz Rusije u Evropu“ sve zarad njene „energetske bezbednosti“.
Možda je nedoumici oko novih radova doprinelo objašnjenje moskovske kancelarije „Štrabaga“ da radi na postavljanju tunela kroz planinski venac na zahtev „Gasproma“ u okviru projekta „Južni tok“.
Tek, Monic je ocenio da kupovinom gasa od Izraela EU može da smanji zavisnost od tog ruskog energenta, prenela je agencija „Blumberg“.
„Sjedinjene Države su veoma zainteresovane za rešavanje ovog pitanja, jer je energetska bezbednost kolektivna stvar“, poručio je on.
Tako je podgrevanjem priče o izraelskom gasu produžena niska gasnih projekata koji su se pokazali nemogućom misijom, dovlačeći gas, što bi beogradska čaršija duhovito primetila, preko Azije na Terazije.
Pitanje kome će se gasnom carstvu Evropa privoleti, zahvaljujući „brizi“ Amerike i njenih evropskih „dužnika“, čeka odgovor od 2007. godine kada je u Rimu potpisan memorandum o izgradnji gasovoda „Južni tok“ kojim bi Evropa dobijala 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa godišnje.
Rusija je gradnju započetu 2012. prekinula 2014. zbog „nekonstruktivnog odnosa Evropske komisije“. EU je tražila da za taj gasovod retroaktivno važi njen Treći energetski paket, koji je donet posle potpisivanja sporazuma o gradnji „Južnog toka“. Propis koji proizvođaču gasa zabranjuje da bude i vlasnik cevovoda kojim gas transportuje poslužiće, kako će se ispostaviti, kao puki izgovor za njegovu sabotažu.
I gde je Evropa sad? I dalje samo u priči o gasovodima koji smenjuju jedan drugog samo na papiru. Od gasa ništa.
Projekat „Nabuko“, koji je preko Turske trebalo da dopremi azerbejdžanski gas do skladišta u Austriji, napušten je 2013. godine. Pored „Južnog toka“ „ugasio“ ga je novi projekat „Transjadranski gasovod“ — TAP, sa 500 kilometara kraćom trasom. Isti taj azerbejdžanski gas stizao bi preko Turske, Grčke i, dalje, Jadranskim morem do Italije. Sporazum o njegovoj izgradnji potpisan je 2013. godine u Atini. Ključna odluka bila je, kako su tada slavodobitno pisali zapadni mediji da Moskva neće snabdevati Evropu gasom.
Problem s TAP-om je, međutim, bio njegov mali kapacitet — manje od 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje od čega bi Turskoj ostajala gotovo polovina. Evropi mrvice. Skuplja dara nego mera.
Uprkos oceni pojedinih evropskih stručnjaka da „Južni tok“ i TAP nisu konkurencija jedan drugom s obzirom na kapacitete dva gasovoda, a narastajuće potrebe Evrope kojoj će narednih godina trebati dodatnih 100 milijardi kubnih metara gasa, Evropa se pokazala slabom da svoje potrebe zaštiti pred geopolitičkim interesima SAD u pokušaju da Rusiju izbaci iz igre.
Kada je „zapretio“ novi projekat „Turski tok“, koji je ruski gas trebalo da dovede do Grčke, činovnik Stejt departmenta zadužen za energetiku je pre godinu dana pod hitno stigao u Atinu. Prezaduženoj Grčkoj je u najranjivijem trenutku, u jeku pregovora sa poveriocima, bez uvijanja poručio: Morate odustati od Turskog toka, fokusirajte se na TAP.
A kada je krajem februara ove godine potpisan memorandum o razumevanju između Italije, Grčke i Rusije o gasovodu „Posejdon“ kojim bi se preko Crnog mora obezbedilo dopremanje ruskog gasa u Evropsku uniju, Evropska komisija je brzopotezno, već posle desetak dana odobrila ugovor Grčke i TAP-a. Sada se podgreva priča o izraelskom gasu, iako je svima jasno da je na dugom štapu.
Igranka bez prestanka. A ishod?
Prvi čovek ruskog gasnog giganta „Gasproma“ Aleksej Miler nedavno je izjavio da će obim izvoza gasa ove kompanije u Evropu na završetku 2016. godine biti rekordan.
„Već je zabeležen rast od 9,9 odsto. Očekujemo da će obim izvoza biti rekordan, u svakom slučaju, u ovom trenutku dinamika tržišta je pozitivna. Najvažnije je to što vidimo znatno povećanje potražnje u zemljama koje su donedavno bile neto-izvoznici. To su Velika Britanija, Holandija… I beležimo rast potražnje za naše isporuke u severozapadnoj Evropi“, rekao je Miler.
I šta će Evropa ako Rusija ostane dosledna u nameri da 2019. prestane da joj isporučuje gas preko Ukrajine. Te godine se, prema potpisanom ugovoru, očekuju i prve isporuke ruskog gasa Kini posredstvom novog gasovoda „Snaga Sibira“.
Biće to prava „diverzifikacija“ ruskog gasa.
Najmoćnija država EU se pak slabo mešala u američku priču o brizi za energetsku bezbednost Evrope. Nemačka se na vreme direktno povezala ispod Baltika „Severnim tokom“ sa Rusijom, čije bi kapacitete trebalo da prošire dodatnim cevima u vidu „Severnog toka 2“.
Pravna služba Evropske komisije je u februaru saopštila da propisi EU o energetskom tržištu, kao i Treći energetski paket, ne važe za pomorski deo tog gasovoda pošto se ne realizuje na teritoriji članica EU. To je, prema pisanju američkog lista „Politiko“, bio ozbiljan udarac političkim protivnicima ruskog gasovoda u Vašingtonu koji ne odustaje od „brige“ za energetsku bezbednost Evrope.
U celoj toj priči Srbija, koja je „Južni tok“ čekala „kao ozebô Sunce“, i dalje je na čekanju, zavisna od poteza glavnih igrača.
„Postoji veliki broj faktora od kojih zavisi realizacija tog projekta… Tako da jednostavno treba prepustiti neke stvari vremenu i dešavanjima koja ne vidimo na površini“, jedino je što je mogao ovih dana da kaže srpski ministar energetike Aleksandar Antić.
A o tome šta se na površini ne vidi, očigledno, još nije vreme za priču.
