Brojne najavljene varijante snabdevanja, kao što su gasovodi „Tanap“ i „Turski tok“, zasad su na dugom štapu. Čak i da nešto od najavljenih projekata zaživi, teško da mogu biti završeni za dve godine. Zasad je potvrđena samo izgradnja „Severnog toka 2“, ali se sve češće čuju glasovi da bi i ovaj gasovod mogao završiti kao projekat „Južni tok“, čijoj su obustavi kumovale Sjedinjene Američke Države.
Ljubinko Savić, stručnjak za energetiku u Privrednoj komori Srbije, za Sputnjik kaže da je „Severni tok 2“ pre svega projekat između dve države, Nemačke i Ruske Federacije, ali da će sasvim sigurno potencijalne količine prirodnog gasa transportovane tim kanalom pripadati i drugim zemljama-članicama EU.
Prema njegovim rečima, ukoliko „Severni tok 2“ bude realizovan, Srbija će imati mogućnost alternativnih izvora viškova prirodnog gasa koji će se transportovati ovim putem, čime bi se u kriznim, zimskim periodima, obezbedila stabilnost snabdevanja.
Savić ističe da je izgradnja ovog gasovoda interes Nemačke i čitave Evrope, ali i Rusije, kojoj bi u najmanju ruku odgovaralo da isporuka prirodnog gasa između EU i RF ostane na dosadašnjem nivou, ali da postoji „određena doza rizika da do ovog projekta neće doći“.
„Kod ’Severnog toka 2‘ biće različitih problema i pritisaka iz raznih centara moći. Videli smo da je zaustavljena ideja izgradnje ’Južnog toka‘, a dovedena je u pitanje i izgradnja ’Turskog toka‘“, kaže Savić, izražavajući nadu da će ekonomski interesi i razum prevladati.
„Gašenjem projekta ’Južni tok‘ Srbija je višestruko izgubila — sigurnost snabdevanja i ekonomske efekte od tranzita prirodnog gasa preko Srbije. U slučaju da dođe do potpune obustave tranzita prirodnog gasa preko Ukrajine, Srbija se mora snalaziti na druge načine. U kriznom periodu 2009. i 2011. godine, naša zemlja pronašla je određene količine gasa i na tržištu Evrope. Do izgradnje ’Tanapa‘, ’Severnog‘ ili ’Turskog toka‘, nažalost, nećemo imati druge izvore gasa osim pokušaja da se na isti način snabdevamo viškovima iz evropskih skladišta“, kaže Savić.
Stručnjak za energetiku Jelica Putniković slaže se da u dogledno vreme, čak i ako ne bude dalje eskalacije sukoba u regionu bliskom Balkanu, teško da će se graditi gasovod koji bi vodio iz Rusije ka ovom delu Evrope.
Bugarska je, podseća ona, poslušala zapadne saveznike da ne uđe u „Južni tok“, nakon čega se Rusija preorijentisala na „Turski tok“, ali posle zahlađenja odnosa Rusije i Turske neizvestan je i taj projekat.
„Dok god ima potencijalnog ratnog dešavanja, niko pametan neće ulaziti u ekonomsku priču. S druge strane, zbog eskalacije sukoba u području oko Turske teško da će biti izgrađeni i gasovodi ’Tanap‘ i ’Tap‘, koji su sa Zapada predstavljani kao alternativa ruskom gasu“, kaže Putnikovićeva.
Kako napominje, sama Evropa se već obezbedila, jer je posle gasnih kriza 2006. i 2009. vrlo brzo napravljen „Severni tok“, koji ima potencijal od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, pri čemu Rusija ima alternativu da šalje gas i preko Belorusije i Poljske.
„Ali zapadne zemlje su, da bi obezbedile dodatne količine gasa potrebne za svoje firme, jako brzo posle eskalacije sukoba oko Turske napravile dogovor o izgradnji ’Severnog toka 2‘. Evropa će tako nadomestiti količine koje bi stizale ’Južnim tokom‘“, objašnjava sagovornica Sputnjika.
Prema rečima Ljubinka Savića, Srbija može dodatno da osigura stabilnost u snabdevanju gasom i proširenjem podzemnih skladišta gasa.
Potrebno je završiti drugu fazu skladišta Banatski dvor, kako bi se omogućio njegov pun kapacitet, a u planu je izgradnja skladišta Itebej, podseća on.
„Pitanje je da li će Srbija pronaći partnera za izgradnju podzemnih skladišta. Naravno, postoji mogućnost da se okrenemo razgovorima sa susednim zemljama i da zajedno uđemo u investicije, bilo da je reč o izgradnji podzemnog skladišta gasa u Srbiji ili na njihovoj teritoriji, i time obezbedimo neku vrstu regionalnog centra za skladištenje prirodnog gasa“, objašnjava Savić.
