Srbija je na pravom putu kada je reč o postizanju pune energetske stabilnosti i ima ozbiljne projekte i strategiju, domaća energetska preduzeća sada treba pripremiti za buduću tržišnu utakmicu, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić na međunarodnoj konferenciji „Energetska budućnost Balkana“, koju je organizovao portal „Balkan magazin“.
On je objasnio da Srbija trenutno proizvodi oko 20 odsto svojih potreba kada je reč o nafti i gasu, i da je duboko zavisna, posebno kad je u pitanju je snabdevanje gasom.
„Imamo samo jedan pravac, koji je iz Mađarske. Sa velikom pažnjom pratimo sva dešavanja koja se tiču tranzita gasa iz pravca Rusije i pokušavamo da obezbedimo alternativne pravce snabdevanja i izvršimo diversifikaciju“, poručio je Antić.
Upitan da li je, kao direktor „Srbijagasa“, Dušan Bajatović optimista kada se radi o ovom pitanju, Antić je podsetio na opciju inoviranog „Južnog toka“ i rekao da bi svakako voleo da Srbija dobije veliki tranzitni gasni pravac. Ipak, realizacija tog projekta ne zavisi samo od bilateralnih odnosa Srbije i Rusije, kaže ministar Antić.
„Postoji veliki broj faktora od kojih zavisi realizacija tog projekta, nema sumnje da je to u interesu svih. Mi nemamo mehanizam preko koga bismo mogli da vršimo pritisak na bilo koga, a kamoli na Rusku Federaciju, ali postoji zajednički interes, tako da jednostavno treba prepustiti neke stvari vremenu i dešavanjima koja ne vidimo na površini“, kaže Antić.
On je odbacio tvrdnje bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića da bi aktuelna vlada trebalo više da radi na mogućem snabdevanju gasom iz Azerbejdžana, jer su one, kako je rekao, besmislene.
„Upravo između 2008. i 2012. godine naša zemlja je propustila šansu da postane deo tog gasnog koridora. Vlada pokušava da obezbedi neophodne količine gasa, a u razgovorima sa azerbejdžanskim zvaničnicima dobila je odgovor da na tom pravcu trenutno ne postoje kapaciteti i ne postoji gas. Za prosutim mlekom ne treba plakati“, rekao je Antić.
On je dodao da se ozbiljno radi na projektu gasne interkonekcije sa Bugarskom, da je u toku obezbeđivanje sredstava i da država očekuje grantove Evropske unije, kao i da računa da se taj projekat završi do kraja 2018. godine.
Ministar je konstatovao da su naša ključna preduzeća u energetici u dobrom stanju, da su prošle godine sve četiri kompanije, EPS, EMS, NIS i „Srbijagas“, pozitivno poslovale i da Srbija kao lider Zapadnog Balkana u energetici ima obavezu da bude lokomotiva koja će nametati standarde koji treba da budu na nivou država Evropske unije.
„Imamo jasno definisane projekcije za budućnost do 2025-2030. godine, znamo da će potrošnja struje rasti, da je potrebno da modernizujemo kapacitete i uskladimo ih sa zaštitom životne sredine. Moraće da se radi na zamenskim kapacitetima, projekat ’Kostolac B3‘ je već počeo, a do 2025. mora da bude izgrađen još jedan termokapacitet“, rekao je Antić.
Učesnicima konferencije obratila se i predsednica Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije Aleksandra Tomić, koja je podsetila da krajnji rezultati zakona koje država donosi često nisu vidljivi preko noći.
„Moraće da prođe čak i 10 godina da bi Srbija doživela pun efekat donetih zakona u ovoj oblasti“, rekla je Tomićeva.
Učesnici konferencije su se složili da trenutni pad cena energenata na svetskom tržištu odgovara našoj zemlji, a predstavnici države su zaključili da ovakvu situaciju treba iskoristiti za finansijsku stabilizaciju i pripremu za nove utakmice na tržištu.
