Na ovaj način je međunarodna zajednica već pokušavala da reši neke savremene sukobe, poput onog u Bosni, piše ruski portal „Gazeta“.
Sirija će, najverovatnije, biti podeljena na tri dela, odnosno tri subjekta federalne države, o tome se već pregovara, rekla je o intervjuu za Havar (informativnu agenciju sirijskih Kurda) Alham Ehmed, iz vrha prokurdske sirijske partije Demokratski savez.
Prema mišljenju Ehmedove, decentralizacija zemlje je nužna za prekid rata, makar onaj deo rata u kojem učestvuju snage predsednika Sirije Bašara el Asada, njegovi saveznici i opozicione grupe.
„Primedbe izrečene tokom razmatranja budućnosti Sirije, uključujući i one koje su izrekli strani predstavnici, podrazumevaju stvaranje tri federalna regiona u Siriji. To je ono što žele građani Sirije, partije, organizacije i druge države koje teže političkom rešavanju sukoba u Siriji. SAD i Rusija takođe zastupaju ovakav stav“, izjavila je Ehmedova.
Ona je odbila da govori o detaljima predstojeće federalizacije, pošto nema pune saglasnosti pregovaračkih strana u vezi s konkretnim detaljima.
Ipak, Ehmedova je saopštila da će promenom uređenja Sirija biti podeljena na južni, centralni i severni deo (u kojem će dominirati Kurdi). U svakom regionu na političkom nivou će se voditi računa o etničkim i konfesionalnim osobenostima lokalnog stanovništva. Svaki region imaće sopstveni parlament.
U pregovaračkom procesu o budućem uređenju Sirije najviše primedbi imaju predstavnici takozvane umerene opozicije. Predstavnici vlade Bašara el Asada ponašaju se „daleko umerenije“, dodala je Alham Ehmed.
Najverovatniji rezultat sirijskih promena biće uvođenje nezavisnog biračkog sistema u svakom od tri subjekta sirijske federacije.
Ako u jednom od regiona izaberu, na primer, Asada, to se nikako neće odraziti na politički proces u dva susedna regiona. Tu na vlast mogu da dođu oni koji su se od 2011. godine borili protiv armije lojalne zvaničnom Damasku.
Danas se federalizacija čini kao najrazumniji izlaz iz sirijskog sukoba, kaže Alham Ehmed.
U ovom procesu mogle bi da se izdvoje tri strane: Kurdi, koji su u januaru proglasili sopstvenu autonomiju Rožava; vlada Bašara el Asada, koja ima apsolutnu podršku šiitske, alavitske, hrišćanske i drugih manjina, i suniti, koji su činili oko 80 odsto stanovništva Sirije pre rata, a sada su glavni u opozicionim borbenim grupacijama.
Ova situacija, piše „Gazeta“, veoma podseća na Bosnu u vreme građanskog rata 1992-1995. godine.
U ovom trenutku u Siriji postoji neprijatelj koji je zajednički Kurdima, pristalicama Asada i opozicionim grupama, a to su terorističke organizacije DAEŠ i Nusra front. Njih se ne tiču sporazumi o predstojećem primirju.
Ako primirje bude sačuvano u sadašnjim uslovima, federacija će biti stvorena u najbližoj budućnosti, a rat protiv DAEŠ-a će trajati godinu-dve, piše list.
Velika je razlika između Sirije i BiH pre 20 godina
Viši naučni saradnik Instituta sa slavistiku Ruske akademije nauka Georgij Engelgard kaže za Sputnjik da postoji velika razlika između Sirije i BiH pre 20 godina.
Sukobljene strane u Bosni pred potpisivanje Dejtonskog sporazuma bile su potpuno iscrpljene i umorne od rata. Zato se za ovih 20 godina bosanska kriza nije ponovo razbuktala, mada su uslovi za to postojali. Naravno da je Sirija takođe iscrpljena, ali za razliku od bosanske, sirijska kriza je pre svega rat u koji su se uplitali spoljni igrači. I dok su SAD, EU i Rusija spremne da pomognu da se okonča ova kriza, određene zemlje, pre svega Turska i Saudijska Arabija, zalažu se za nastavak ratnih dejstava. Upravo zato biće izuzetno teško implementirati bosanski model u Siriji.
„Jednostavno, teško je prekinuti rat i započeti pregovore o, na primer, nadležnostima vlade u Damasku, ako spoljni igrači i dalje dolivaju ulje na vatru. Što se tiče takozvane ’umerene opozicije‘ i njene spremnosti (ili nespremnosti) na decentralizaciju, ove grupe nisu samostalne, one funkcionišu zahvaljujući podršci spolja. Ukoliko Turska i Saudijska Arabija budu ’zavrnule slavinu‘ ovim militantima, umerena opozicija će za nekoliko meseci ili pristati na mirovni dijalog ili će promeniti ’profesiju‘“, smatra Engelgard.
Kako kaže, sa ekonomske i političke tačke gledišta, BiH je još u nokdaunu, ali ovo je relativno mirna zemlja.
„Što se tiče Dejtonskog sporazuma, zahvaljujući njemu, recimo, Republika Srpska manje-više normalno funkcioniše, čak i bez obzira na to što joj je Sarajevo oduzelo određene nadležnosti. Mislim da je zasad nivo Bosne nedostižan za Siriju, zato što je šteta od rata u ovoj zemlji mnogo veća nego u Bosni“, zaključuje Engelgard.
