Svi dogovori koji postoje sa Putinom su najblaže rečeno odustajanje od onoga sa čime su SAD ušle u Siriju, a odatle i dupla retorika. Ovako ekspert za Bliski istok Zlatko Dizdarević objašnjava za Sputnjik činjenicu da samo par dana posle dogovora sa Rusijom o obustavi vatre u Siriji iz Vašingtona stiže poruka da je sporazum teško ostvarljiv i smišlja se plan B.
„Njima je u ovom trenutku mnogo teže sa svojim partnerima, nego Rusima sa svojim. Amerikanci za vratom imaju Turke, Saudijsku Arabiju, Katar, imaju puno raznih sila koje su gubitničke u svakom postizanju mira u Siriji. Pritom, Turska je zemlja koja je članica NATO-a, do juče je bila beskrajno značajna Amerikancima kao čuvar južnih granica NATO-a, pogotovo granica prema Rusiji“, kaže Dizdarević.
On dodaje da neće biti lako postići prekid vatre preko noći jer je puno lokalnih igrača i lokalnih i globalnih interesa.
„Međutim, iznad toga i mimo svega toga mislim da postoji temelj, dogovor između Amerikanaca i Rusa da se ta priča polako privodi kraju, zbog toga što se na Bliskom istoku kreira jedna potpuno nova strategija, u kojoj se Rusi vraćaju na velika vrata. Amerikanci pomalo gube svoj dugoročni geostrateški interes za Bliski istok, i pomeraju se prema Dalekom istoku“, smatra naš sagovornik.
On podseća da je Turska u poslednje vreme dobila upozorenje od Amerike da neće stati iza njihovog „ludila i histerija za koje je Erdogan spreman“, tako da Saudijska Arabija ostaje jedini ozbiljni problem Amerikancima za realizaciju sporazuma sa Rusima.
Na pitanje šta podrazumeva američki plan B, Dizdarević kaže je on definisan kao dugoročni geostrateški plan Amerikanaca još pre ulaska u Irak, a da je Sirija rezultat činjenice da nisu uspeli da završe priču za mesec dana kako su očekivali, i kako su uradili sa Libijom i sa Irakom.
„Kod Amerikanaca dugoročno postoji koncept podela na nacionalnoj i etničkoj osnovi, na kraju oni su ga realizovali i u Dejtonu u BiH. Plan podele Bliskog istoka je plan redefinisanja onih granica koje su postignute posle Prvog svetskog rata, taj plan postoji i oni nisu od njega odustali“, ističe on.
U sklopu toga je i stvaranje kurdske države koja postaje, upozorava Dizdarević, veoma ozbiljan problem.
„Vrlo je zanimljivo da se u poslednjih nekoliko dana pojavljuje više tekstova, i to ozbiljnih autora u Americi, koji pominju čak i ideju izbacivanja Turske iz NATO-a, gde kao dugoročni deo plana kurdska država treba da preuzme ulogu Turske u NATO-u“, primećuje ovaj stručnjak.
Kad je reč o odnosu tzv. sirijske opozicije prema prekidu vatre, Vašington ne može tek tako da digne ruke od nje, kaže Dizdarević ali dodaje da ozbiljna sirijska opozicija, pogotovu u vojnom smislu, ne postoji.
„Ta priča o umerenoj sirijskoj opoziciji je priča koja nije realna. Ona je postojala na samom početku, ali se kasnije raspala na deo koji se priklonio teroristima i na deo koji se u suštini raspao. Na kraju i Amerikanci poslednjih dana šalju signale da odustaju od one ogromne logističke i vojne podrške koju su realizovali do sada“, objašnjava on, napominjući da sve to treba posmatrati u kontekstu utvrđivanja pregovaračkih pozicija.
