Otežavajuća okolnost situacije u Siriji jeste činjenica da u toj zemlji ne postoje samo dve zaraćene strane. Osim terorističkih grupa, u blizini sirijske granice postoji i sukob Turske i Kurda, koji je na ivici eskalacije, tako da bi osim Rusije i SAD, za ovo primirje morale da zalegnu i Turska i Saudijska Arabija, koje su itekako umešane.
„Pomalo je apsurdno da o sukobima u Siriji odlučuju strane sile, osim dve najveće — Rusije i SAD. To pokazuje kakav je pravi karakter ovog rata. Zbog svega toga, kao i zbog mnogih interesa koji su tu isprepletani, malo je verovatno da će do potpune primene ovog primirja doći“, ocenjuje Turudić.
Slično mišljenje ima Igor Morozov, član odbora za međunarodne poslove Saveta federacije, koji smatra da će implementacija dogovorenog primirja biti teža čak i od onog u Donbasu.
„U Donbasu imamo dve sukobljene strane, dok se u Siriji nalaze predstavnici ’multipolarnog terorističkog sveta‘. Zbog toga je teško postići konsenzus oko prekida vatre ili linije razgraničenja. Međutim, ceo proces hitno mora da počne kako bi se što pre pokazalo da li su sukobljene strane zaista spremne na kompromis. Spremnost za razmenu zarobljenika bi bila prvi korak ka primirju. Osim toga, ukoliko neko bude prekršio prekid vatre, to bi značilo da se radi o džihadističkoj grupi, koju bi trebalo eliminisati što pre“, kaže Morozov.
Takozvana glavna sirijska opoziciona grupa prihvata dogovor samo ako budu ispunjeni humanitarni uslovi. Šta se stvarno očekuje na terenu?
„Pitanje je ko je glavna sirijska opoziciona grupa, jer ih ima bezbroj“, kaže Turudić i naglašava da se nijedna nije profilisala kao najjača s kojom može zaista ozbiljno da se pregovara.
„Dakle, svi bi morali da odustanu od svojih ciljeva, trebalo bi da se uspostavi neka vrsta statusa kvo. Za početak mora da utihne oružje, a posle toga za pregovaračkim stolom mora da se priča o novoj Siriji. Naravno, pre toga neophodan je obračun svih strana sa ekstremnim grupama koje nisu uključene u ovo primirje, a to neće biti lak proces. Iz ovog što smo do sada videli, nijedna strana, praktično, ne veruje onoj drugoj, te će veoma, veoma teško doći do rešenja“, smatra Turudić.
Teško do primirja u subotu…
„Ekstremne grupe koje nisu uključene u primirje pokušavaće na sve načine da ga opstruišu“, kaže novinar nedeljnika „Vreme“ i dodaje da će zbog toga ceo proces duže trajati.
„Sve i da obe strane, takozvana najveća opoziciona grupa i Asadove snage, reše iskreno da za trenutak polože oružje i da prekinu ratne sukobe, očekuju se provokacije svih grupa koje nisu uključene u mirovni proces. Oni su svesni da se to primirje ne odnosi na njih, te da će morati da sve da urade da bi zajedničkog protivnika urušili na svaki mogući način. A ako saveznici velikih sila reše da ovaj rat iskreno privedu kraju, to bi moralo da podrazumeva i prestanak finansiranja različitih grupa, prestanak dopremanja oružja i zaista iskrenu želju da Sirija polako, korak po korak, krene prema nekakvom miru“, precizira Turudić.
Ko će i kako pratiti primirje u Siriji?
Turudić kaže da će to biti teška, gotovo nemoguća misija. Da bi se to primirje pratilo, morali bi svi da se oslone, uključujući velike sile koje su ovo primirje inicirale, na to da će o prekidu vatre verodostojno izveštavati i opozicione grupe i Asadove snage.
„Osim toga, u Siriji ne postoji jedan jedinstven front, ratuje se širom zemlje. Nema dve, već bezbroj strana, i kontrola takvog primirja će biti veoma teška, gotovo nemoguća. Moralo bi da bude mnogo poverenja među zaraćenima da bi se to primirje kontrolisalo. Nažalost, do sada nismo videli da je do realizacije bilo kakvog primirja bilo moguće doći“, ocenjuje Turudić.
Politički analitičar, stručnjak za Bliski istok Stanislav Tarasov za Sputnjik, međutim, kaže da je uspeh što je došlo je do konkretnog ugovora, jer to znači da nijedna od bliskoistočnih država nije uspela da utiče na Moskvu i Vašington da postane treći igrač u ovom globalnom dogovoru. Tarasov ocenjuje da će situaciju nadgledati specijalna međunarodna komisija koju će činiti predstavnici Rusije i Sjedinjenih država.
„Rad te komisije, ipak, biće nemoguć bez učešća Damaska, a to je indirektno priznavanje aktuelne vlade u Siriji. Sa druge strane, upravo zvanični Damask snosi najveću odgovornost za poštovanje režima primirja. To je korak ka diplomatskom regulisanju konflikta, ali ne treba isključivati mogućnost provokacija, ako uzmemo u obzir poteze Turske u Iraku, Ergodanovo pitanje Americi ’ko su vaši saveznici — Kurdi ili mi‘, kao i najave kopnene invazije turskih vojnika u Siriji“, smatra Tarasov.
Sirijski izbori 13. aprila
Novinar nedeljnika „Vreme“ kaže da Bašar el Asad izborima daje legitimitet svojoj vlasti i da želi da pokaže koliko ljudi živi na teritoriji koju kontrolišu njegove snage i koliko ljudi ga podržava. Teško da će te izbore priznati bilo koja od zaraćenih strana u Siriji koja je protiv Asada, kao što ih sigurno neće priznati zapadne sile, Turska, Saudijska Arabija i ostale zemlje Zaliva, zaključuje Turudić.
