Ko je jači u kopačkama, oni s opancima ili oni sa kečetom, videće se osmog dana oktobra ove godine na fudbalskoj utakmici koja je unapred označena kao događaj visokog rizika.
Prethodna utakmica dve reprezentacije prekinuta je na poluvremenu, ali se može reći da je pobedu u vidu drona sa zastavom „velike Albanije“, koja se nekoliko minuta vijorila nad Beogradom, izvojevala Albanija. Tirana je dodatno poentirala odlukom Suda za sportsku arbitražu u Lozani da se prekinuta kvalifikaciona utakmica registruje u njenu korist.
Da li je čitavom operacijom „dron“ rukovodio brat albanskog premijera Edija Rame, nije do kraja razjašnjeno, ali je zato Albanac koji je upravljao tim famoznim uređajem postao bezmalo nacionalni heroj u Albaniji, a i na širem albanskom govornom području na Balkanu. On ovoga puta neće moći da prisustvuje utakmici.
Drugo poluvreme koje se igra u Albaniji, i to u gradu Elbasanu naseljenom većinski muslimanskim življem, čini se biće prava fešta. Rama je za goste predvideo (ne)provokativnu koreografiju — svakog posetioca će na stolici sačekati — beli fes, zastava Albanije i šal, a karte su prema pisanju albanskih medija već rasprodate. Uglavnom članovima Vlade i njihovoj familiji.
Ravnoteže radi, pred utakmicu na stadionu će se pojaviti navodno srpski rok-bend. Koji — zasad se ne zna.
Za utehu, svima će biti zabranjeno da nose majice koje na bilo koji način asociraju na „veliku Albaniju“. Sve ovo ukazuje da će rezultat utakmice, onaj politički, biti mnogo važniji od sportskog.
Zašto se ovaj sportski događaj doživljava kao „biti ili ne biti“? I može li on uticati na normalizaciju odnosa dva naroda, ali i na briselske pregovore Beograda i Prištine?
Fakat je da je Evropi više preko glave da troši svoje vreme i pare na ovaj deo sveta. Njeni zvaničnici se trude da lopta — politička — bude što manje na njihovom delu terena kako bi izbegli autogol u pregovorima Prištine i Beograda, ukoliko oni propadnu.
Nije tajna ni da se u Prištini slušaju isključivo Tirana i Vašington. Ako Beograd uspe da sa Tiranom nađe prostor za saradnju, to će se odraziti na realizaciju Briselskog sporazuma Prištine i Beograda. Za Srbe je to Zajednica srpskih opština, za Albance Vojska Kosova. Beograd je možda zbog ZSO i „progutao“ dron, ali pitanje je da li je za desert spreman da pojede i „fesove“.
Najbrojniji narodi na Balkanu sa najvećim nerešenim sporom na ovim prostorima — Kosovom — upravo su Srbi i Albanci. Najveća nestabilnost Balkana je upravo na toj koti. Da li je moguće da će utakmica, koja će na tribinama imati više članova tajnih službi i specijalnih jedinica maskiranih u navijače, i igrače koji će „pikati“ loptu pod budnim okom snajperista uz zvuke elise helikoptera, zaista uspeti da spoji nespojivo i da bez obzira na sportski rezultat — rezultat bude nerešen?
Na kraju krajeva, ipak je ovo utakmica kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.
