Odluku Grka da odbiju predlog međunarodnih poverilaca za izlazak njihove zemlje iz finansijske krize i „levi“ i „desni"“ shvatili su kao hrabar gest, bunt i otpor globalnim centrima moći.
Da li je to zaista, kako neki tvrde, osnova za stvaranje novog političkog sistema, u kojem se brišu postojeće ideološke razlike?
Sagovornici Sputnjika različito odgovaraju na ovo pitanje, ali su saglasni u jednom — bilo da se partije dele na „leve“ i „desne“, bilo da je reč o prevaziđenoj podeli — glavnog neprijatelja svi vide u aktuelnoj polici Brisela.
Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković smatra da se dosadašnje ideološke razlike u političkom sistemu unutar Evropske unije brišu, poredeći period od devedesetih godina prošlog veka do danas s vremenom Francuske revolucije, u kojem je republika smenila apsolutističku monarhiju.
„Danas više ne govorimo o evropskim tekovinama, nego o neoliberalnim tekovinama, o pokušaju jedne nakaradne globalizacije sveta, kako ekonomske, tako i političke, kao i o pokušaju stvaranja sistema u kojem će se celim svetom upravljati iz jednog centra moći“, upozorava Proroković.
Prema njegovom mišljenju, potpuno je prirodno što se krajnja levica i krajnja desnica bune protiv takvog sistema, iako iz potpuno različitih uglova.
Dok se desnica zalaže za očuvanje države i nacionalne kulture kao važne dimenzije identiteta svakog pojedinca, levica u neoliberalnoj doktrini i globalizaciji vidi opasnost od daljeg narušavanja odnosa unutar društva i od ugrožavanja elementarnih ljudskih prava, objašnjava Proroković.
Sagovornik Sputnjika veruje da će doći do novog grupisanja političkih partija, odnosno do nove podele koja, umesto dosadašnje levice, desnice i centra, podrazumeva političke partije koje brane neoliberalni koncept i one koje ga napadaju.
Politički analitičar Branko Radun ide korak dalje, tvrdeći da je podela na levicu i desnicu prevaziđena.
„Mnogi u Evropi, bez obzira na to da li su levo ili desno, imaju negativan odnos prema birokratizovanoj strukturi Evropske unije i neravnopravnom statusu država unutar tog saveza. Ipak, većina građana ne pripada ni levici ni desnici. Mnogi u grčkom referendumu vide buđenje narodne energije, borbe za pravdu. Evroskeptici to vide kao ’ne‘ daljoj podršci birokratizacije i centralizacije Evropske unije, dok neki opet to ’ne‘ vide kao otpor finansijskom kapitalu“, objašnjava Radun.
Nasuprot Prorokoviću i Radunu, sociolog Jovo Bakić smatra da je daleko svaka pomisao od kraja levice i desnice.
„Krajnji desničari i krajnji levičari međusobno su najveći protivnici, a to što su u ovom trenutku protiv neoliberalizma, to je samo taktička priroda, suviše su slabi i jedni i drugi da bi samostalno istupali“, smatra Bakić.
S jedne strane, levica pozdravlja rezultate referenduma u Grčkoj jer je on, napominje naš sagovornik, poslao poruku krupnom kapitalu i imperijalnim težnjama pojedinih zemalja u Evropskoj uniji, na prvom mestu Nemačkoj, da demokratska volja nije umrla, da nije pobeđena i da će pokušati da se suprotstavi imperijalnom diktatu, odnosno diktatu krupnog kapitala.
S druge strane, desnica u grčkom ”ne“ prepoznaje nadu da ideja nacije nije mrtva i da će zapravo nacionalizam uspeti da pobedi zalaganja evropske birokratije, zaključuje Bakić.