Udaren je šamar svim zapadnim „demokratama“ na najdemokratskiji način. Glasačkim listićem. Oči svih su juče bile uprte u Grčku, i imale su šta da vide — videle su volju jednog naroda.
Da li je ovo otrežnjenje koje je trebalo svetu? Svetu koji ušuškano živi na grbači drugih i „demokratski“ deli packe svim neistomišljenicima i „nesledbenicima“? I ako jeste, da li je slučajno došlo baš iz Grčke?
Šta god se dalje bude dešavalo, svetu je poslata slika da se može… Makar i iz male, jadne i prezadužene Grčke glasno je odjeknulo „OHI“. Ne ucenama, ne pravilima jačih, ne velikom kapitalu i ne pohlepinim bankarima. Ako ovim potezom Grci u budućnosti i ne dobiju ništa (jer sila boga ne moli), bar će znati da su opet dali na „težini“ tim slovima D-E-M-O-K-R-A-T-I-J-A. Pa makar i na kratko.
„U njeno ime“ organizovane su revolucije, puč, ubijani kraljevi, premijeri, vođeni građanski ratovi… Sve sa ciljem da se dođe do toliko željene „vladavine naroda“. Stotine hiljada ubijenih, milioni ranjenih, obogaljenih na tom putu da bi se došlo do reči? Da, do reči. Do tih jedanaest slova, D-E-M-O-K-R-A-T-I-J-A. Od cele ideologije, političkog uređenja, dobili smo reč. Reč toliko devalviranu i istrošenu, da bi je trebalo pisati jednim slovom. A možda bi joj i to bilo mnogo, koliko se krvi zbog nje prolilo. A i dalje proliva…
Njene postulate ne sledi više niko. Možda ih niko nikada nije ni sledio, ali je nekad barem bilo lepo verovati u njih. Da, možda je nekad zaista imala „težinu“. Danas, kad su je „puna usta“ onima koji razbijaju države, uništavaju narode, menjaju granice svojim „Milosrdnim anđelima“… Prema njoj se može osećati samo prezir. Postala je alibi za sve zločine modernog doba i moneta za potkusurivanje. Mnogo je danas onih kojima je „demokratija“ donela desetine i stotine miliona dolara, ali je desetine miliona onih kojima je donela jad, bedu, razrušene kuće, gubitak najbližih… Preskupa cena za jeftinu reč!
Još po njenom nastanku, Platon je rekao:
„Demokratija će pasti zato što će pokušati da odgovara svima.
Siromasi će hteti imetak bogatih. A demokratija će im to dati.
Mladi će hteti da budu uvažavani kao stari.
Žene će hteti da budu kao muški, stranci će hteti prava starosedeoca.
A demokratija će im to dati.
Lopovi i prevaranti će hteti državne funkcije. A demokratija će im to dati.
A kada lopovi i prevaranti konačno demokratski zauzmu vlast, jer kriminalci i zločinci teže ka moći, nastaće gora tiranija nego u vreme bilo koje monarhije ili oligarhije“.
Da li je to bila kletva koja nas stiže? Ili samo velika mudrost, predviđanje nečega čak 2.500 godina unapred? Treba li nam još dokaza da shvatimo da već živimo tu „tiraniju“ nastalu u ime tako željene demokratije?
Pokojni američki predsednik Džon Kenedi svojevremeno je rekao: „Neznanje jednog glasača u demokratiji narušava bezbednost svih“.
Ali izgleda da nije imao ko da ga čuje… Posebno tamo. Zbog sličnih izjava je verovatno i sklonjen, a nama je ostala narušena bezbednost.
Takođe, rekao je i ovo: „Stvari se ne dešavaju. Stvari su napravljene da se dese“.
Islamska država, Ukrajina, Sirija, Irak, Libija, SR Jugoslavija… To su „stvari“. A prave ih „najveći borci za demokratiju“.
Rodila se u staroj Grčkoj pre oko 2.500 godina, a ime ponela od dve reči, demos = narod i kratein = vladati. Od tada do danas, iako je već i tada imala velikih protivnika, ona i dalje živi. Kako se kroz vekove svet menjao, tako se menjala i demokratija. Iako je svet u skoro svim segmentima mnogo napredovao, za demokratiju se to ne može reći. Ona kao da je svakom godinom sve više i više devalvirala i na kraju XIX i početkom XX veka dotakla samo dno. A najveće zasluge za to ima baš taj napredni svet.
SAD su je ustanovile davne 1789. godine, i to se smatra početkom savremene demokratije. Uz sve promene koje su je zadesile kroz vekove, zadržala je osnovu ideju — „vladavinu naroda“. Ako je možda tada to i bila, danas sigurno nije. Danas je to samo reč za omamljivanje širokih narodnih masa, u službi „velikog kapitala“. I ništa više…
Na svetu postoji samo jedanaest država koje, bar na „papiru“ nisu demokratske (Mjanmar, Svazilend, Vatikan i neke arapske zemlje). Odličan pokazatelj kako se ta ideologija prima na svim meridijanima.
