„Do ’crnih scenarija‘ verovatno neće doći, ali imamo planove iz predostrožnosti. Oni se ne saopštavaju javnosti, baš kao što se ni planovi odgovora na vojnu opasnost ne saopštavaju, ali oni postoje, realni su i dogovoreni sa međunarodnim organizacijama“, rekao je Vujović.
Grci su nastradali u obe varijante, jer kada se neka zemlja ili organizacija toliko zaduži, ishod može da bude samo tragičan. Kao u grčkoj tragediji — imate nekoliko ishoda, ali je svaki tragičan, kaže za Sputnjik ekonomista Ljubomir Madžar, koji smatra da ni grčko „da“ ni grčko „ne“ ne znače mnogo za Srbiju.
„Naš bankarski sistem je dobro kapitalizovan, grčke banke su u stvari banke Srbije, ali u grčkom vlasništvu. Ne mislim da bi ta vlasnička linija dovela do loših impulsa i težih udara od kojih bi stradala naša privreda. Te banke imaju priličan stepen nezavisnosti, ali rade po ovdašnjim propisima koje sve banke moraju da poštuju“, kaže Madžar.
Pojedini ekonomski analitičari smatraju da bi matične banke, koje su pod velikim pritiskom u Grčkoj, mogle da posegnu za kapitalom koji je plasiran u naše banke grčkog vlasništva. Madžar ne misli da je to veliki rizik, već da čak može da dođe do obrnutog scenarija.
„Baš zbog toga što su pod velikim pritiskom, ne isključujem mogućnost da se matične banke oslone na filijale i potrude se da makar njih sačuvaju u dobrom finansijskom zdravlju. To je jedna pozitivna činjenica u ovoj inače komplikovanoj situaciji“, ocenjuje Ljubomir Madžar.
Istupanje ministra Vujovića smatra nepotrebnim i ishitrenim, jer ako postoji plan, ne mora da znači da će doći do katastrofe, za koju je siguran da se neće dogoditi.
„Kada bih se i pribojavao dramatičnih zapleta i obrta, ja to ne bih rekao u javnosti, jer takve stvari mogu samo da doprinesu komplikovanju situacije. Jako je čudno da je Vujović to rekao. Čak i ako postoji i ako je tajan, a čim govori da postoji znači da nije tajan, ministar ne bi trebalo to da iznosi, čini mi se da time samo izaziva zabrinutost kod naših platiša, štediša i dužnika“, ističe Madžar.
„Da“ na referendumu Grčku verovatno vodi ka sporazumu s poveriocima, dok „ne“, ocena je većine analitičara, vodi ka ispadanju Grčke iz zone evra, a možda i iz Evropske unije. „Ne“ je za izmučenu Grčku put ponosa, ali i teži put, jer bi ta zemlja morala da prođe kroz katarzu, uz povratak na drahmu.
Ekonomista, nobelovac Džozef Stiglic savetovao je Grke da kažu „ne“, jer smatra da je moguć oporavak ekonomije oslobođene stranog uticaja. Ekonomista Ljubomir Madžar za Sputnjik kaže da bi zaokružio „da“, jer smatra da Grčka nema kapacitet za vođenje dobre politike, da su za nju dobri uticaji sa strane, da je spasavaju od nje same.
Ako Grci kažu „ne“, biće to veliki udar, znatno veći nego u slučaju da kažu „da“, jer „ne“ je udar na Evropu, koji bi mogle da slede i Italija, Portugalija, Španija. Povratak na drahmu je rizičan i za zemlju i za građane. Međutim, postoji uverenje da bi se taj udar isplatio, da bi Grčka prelaskom na svoju samostalnu politiku mogla da se konsoliduje.
„Ne“ bi značilo udar na ideju ujedinjene Evrope, Grci su toga svesni. Ako pobedi, poboljšaće njihovu pregovaračku poziciju, a pitanje je koliko će to uspeti da iskoriste.
