Gotovo svi su saglasni da su grčka dužnička kriza i iznenadna manifestacija odlučnosti Grka pokazali da je zajednica evropskih naroda u ozbiljnoj krizi – strukturnoj, institucionalnoj, političkoj, ekonomskoj… Ipak, razlikuju se mišljenja o tome kakve će biti posledice odluke Grka da se usprotive zahtevima međunarodnih poverilaca.
Sociolog Jovo Bakić smatra da je grčki referendum samo jedan u nizu događaja – ali važan! U razgovoru za Sputnjik Bakić ističe da ćemo tek biti svedoci napada krupnog kapitala i Nemačke – na Grčku i na Sirizu.
„Nemačka i poverioci će nastaviti da lome kičmu Grčkoj sa idejom da je primoraju, usled potpune besparice koja u Grčkoj vlada, da se prikloni diktatu. A Grčka će imati strahovito težak izbor. Lako je iz Srbije, Španije, Nemačke pozdravljati ishod referenduma u Grčkoj, ali biće Grcima užasno teško da opstanu zato što oni realno zavise od volje poverilaca. Za dužnog čoveka se kaže da nije slobodan čovek. Isto tako prezadužena nacija nije slobodna nacija“, ocenjuje Jovo Bakić.
Prema njegovim rečima, grčki referendum pokazuje da Evropska unija ovakva kakva je trenutno ne radi u korist građana i da ispoljava, kako kaže, konstantan deficit demokratije.
„Ključno pitanje glasi: da li će građanin u Evropskoj uniji da bude uvažavan onako kako zaslužuje, kako i ljudsko i građansko dostojanstvo nalažu, ili će biti moneta za potkusurivanje krupnog kapitala. Ovo je jedna bitka koja je dobijena, ali čeka nas jedan dugotrajan i neizvestan rat“, kaže Jovo Bakić.
Sagovornik Sputnjika, međutim, podseća da ogromnu odgovornost za situaciju u kojoj se nalazi Grčka snose i svi oni koji su je vodili u prethodnim godinama jer su prihvatali zelenaške kamate.
Politički analitičar Branko Radun takođe ukazuje na to da odgovornost za ćorsokak u kojem su se i Grčka i Evropska unija našle zbog nenormalne zaduženosti te zemlje snose kako grčka politička elita koja je prihvatala da podiže nerealno velike kredite, tako i oni koji su joj to omogućili.
Radun ocenjuje da je Grčka pokazala slabost pre svega Nemačke, zemlje koja ima vodeću ulogu u kontroli procesa u Evropskoj uniji.
„Nemačka i još neki prete da će kazniti Grčku, možda je čak i izbaciti iz Evropske unije. Drugi opet misle da bi to srušilo evro ili su iz nekih svojih drugih razloga protiv kažnjavanja Grčke. U svakom slučaju, Grčka je tu kamen spoticanja, pre svega između Francuske i Nemačke, a podele postoje i unutar samih država“, napominje Radun.
Prema Radunovim rečima, Evropska unija sve više liči na bivšu SFRJ, vođenu predsedništvom u kojem se prvi čovek rotirao i gde su se čelni ljudi birali po određenom ključu, a ne na demokratskim izborima.
„Ne treba zaboraviti da Evropska komisija, kao vlada Evropske unije, nije demokratski izabrana institucija i da to sve pokazuje da nema jak autoritet i politički kapacitet da donosi odluke iza kojih će da stane“, upozorava Radun.
Radun dodaje da će, čak i ako Evropa donese konkretnu odluku o budućnosti Grčke, bilo da je reč o otpisivanju duga ili o izbacivanju te zemlje iz evrozone i Evropske unije, ogromne podele unutar evropske zajednice naroda i dalje postojati.
