Trenutak je istorijski: prvi put je jedna zemlja unutar EU okrenula leđa njenim pravilima — u ovom slučaju, modelu štednje koji je Nemačka nametnula ostatku Evrope.
Grci su odoleli pritiscima
Grčko „ne“ je glas onih koji se ne plaše da kažu da sistem po kom funkcioniše EU ne valja. Onih koji nisu protiv Evrope, već su protiv načina na koji je unija dvadesetosmorice ustrojena.
Grci su odoleli pritiscima lidera zemalja evrozone — na prvom mestu Angele Merkel — i Evropske komisije, oličene u Žan-Klodu Junkeru. Pljuštale su preteće poruke, Evropska centralna banka primorala je Grčku da zatvori banke, sve je učinjeno da se uzdrma vlada u Atini. Vrhovna manipulacija bila je tvrdnja da se na referendumu bira „za“ ili „protiv“ ostanka u evrozoni i EU. Propagandu su u medijima širili razni eksperti i profesori ekonomije — zastupnici istih onih dogmi koje propagiraju rigidne institucije poput MMF-a. A upravo su te dogme Grčku i dovele do krize.
Grci traže da im se dug preoblikuje, odnosno otpiše; da porez na dodatu vrednost za hotele, restorane i prevoz ne bude 23 odsto, i to usred turističke sezone, dok njihovi konkurenti u Španiji i Italiji plaćaju 10 odsto. Različite fiskalne politike unutar EU su i dovele do toga da kapital „beži“ iz jedne zemlje u drugu, kao i da su neke države — poput Luksemburga, na čelu sa Junkerom — profitirale zahvaljujući tome što su smanjile poreske stope i tako „prešle“ sve ostale.
Siriza je vratila moć narodu
Jedan od onih koji je ustao protiv isključivosti MMF-a je i Toma Piketi, francuski ekonomista i autor svetskog bestselera „Kapital u 21. veku“. Jedna od njegovih najvažnijih lekcija je da ekonomija nije (samo) matematika i statistika, već i politika i sociologija.
Traganje za humanijim rešenjima se udaljava od formula koje se uče u prestižnim ekonomskim školama širom Evrope, kao i u Srbiji, u kojoj je preovladala neoliberalna ideologija. To ne znači da za nju nema alternative, kao što uporno pokušavaju da prikažu evropski lideri i srpska vlast. Ono što gube iz vida su ljudi, oni koji od njihovih formula ne mogu da žive.
Nije slučajno što je demokratija baš u Grčkoj, tamo gde je i nastao taj pojam — „moć naroda“ — ponovo dobila smisao. Uspeh Sirize je upravo u tome što je vratila moć narodu, koji u Briselu niko ne konsultuje kada su u pitanju ključne odluke. Protiv diktata glasali su naročito mladi, oni koji ne žele da ceo život provedu plaćajući dugove koje nisu napravili.
Ali, da li je predlog Grčke da joj se otpiše dug realan? Toma Piketi podseća da se otpisivanju dugova i te kako pribegavalo u prošlosti i da Evropljani, Nemačka i Francuska na prvom mestu, pate od amnezije.
Dugovi su otpisivani i ranije
Postoje, kaže francuski ekonomista, dve metode za izlazak iz dužničke krize — spora metoda, koja je primenjena u Velikoj Britaniji u 19. veku, koja se sastoji u tome da se akumulira višak iz budžeta. Ta metoda, koja se traži od Grčke, podrazumeva da se nekoliko decenija stavlja novac na stranu, umesto da se ulaže u privredni rast i budućnost.
Drugi izlaz, kojem su pribegle Nemačka i Francuska ’50-ih godina, poništavanje je duga — kao i izuzetne mere, poput inflacije i poreza na privatnu imovinu, koji su Nemci uveli 1952. godine. Za ekonomski oporavak Nemačke posle Drugog svetskog rata bilo je ključno to što je 1953. godine obrisan njen dug, tada mnogo značajniji nego što je grčki danas.
To je dovelo do privrednog rasta u Evropi i utrlo put izgradnji Evropske unije.
Ideja je bila jednostavna — mladi Nemci i Francuzi ’50-ih nisu bili odgovorni za dugove koje su napravili njihovi roditelji, odnosno prethodna vlada. Kada su dugovi toliko veliki da do te mere guše privredni rast, bolje ih je ukinuti, kategoričan je Toma Piketi.
SAD su se oporavile, Evropa stagnira
Francuski ekonomista predlaže da se organizuje konferencija zemalja evrozone o restrukturiranju evropskog duga, kao posle Drugog svetskog rata, sa ciljem da se preobrazi svaki dug koji prelazi 60 odsto BDP-a — ne samo grčki, već i portugalski i italijanski — i pronađe ključ za njihovu raspodelu kroz zajednički fond.
Dug ovih zemalja je porastao usled finansijske krize koja je počela u SAD. Ali, američka privreda se u međuvremenu oporavila, dok evropske privrede stagniraju.
Nemci, Slovaci i drugi se pitaju ko će da plati grčki dug — ali mnogo više novca je izgubljeno na spasavanje banaka na samom početku svetske krize, kao i zbog pada proizvodnje i recesije u Evropi, nego što taj dug iznosi.
Nova pobeda Sirize je, u suštini, veliki poraz Angele Merkel i njene ideje o Evropi — poraz politike koju je nemački „Špigl“ nazvao „imperijalnom pedagogijom“.