https://lat.sputnikportal.rs/20231123/zajednicka-odbrana-za-sve-zemlje-odkb-rusija-olivera-ikodinovic-1164151987.html
Pod budnim okom S-300: ODKB ima rešenje za NATO
Pod budnim okom S-300: ODKB ima rešenje za NATO
Sputnik Srbija
Stvaranje zajedničkog sistema bezbednosti tj. jedinstvenog sistema protivvazdušne odbrane zemalja članica ODKB-a je u ovom trenutku neophodno, posebno u svetlu... 23.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-23T22:24+0100
2023-11-23T22:24+0100
2023-11-24T07:08+0100
rusija
rusija – vojska i naoružanje
svet
analize i mišljenja
odkb
nato
s-300 raketni sistem
pvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/1b/1153107137_0:0:3057:1720_1920x0_80_0_0_300bf28e997187449d384f01061441b3.jpg
Stvaranje sistema protivvazdušne odbrane u okviru jedinstvene strategije ojačaće pozicije svih zemalja-članica organizacije, a za Rusiju će to povećati bezbednosnu zonu za zaštitu sopstvenih granica, ističu stručnjaci, komentarišući najavu ruskog predsednika Vladimir Putin o mogućem formiranju zajedničkog sistema PVO u okviru ODKB-a.Takav sistem se stvara uz učešće Belorusije, Kirgizije, Kazahstana i Tadžikistana i u tom pogledu je već urađeno dosta. Rusija je već isporučila dva diviziona sistema protivvazdušne odbrane S-300 Tadžikistanu, što je osam lansera. Moskva je takođe S-300 prebacila u Kazahstan i Belorusiju, a Minsku je čak predala i modernije sisteme S-400 „Trijumf“. Pored toga, planirano je i da se završi stvaranje rusko-jermenskog regionalnog sistema protivvazdušne odbrane, dok je sporazum između Rusije i Kirgistana o stvaranju zajedničkog sistema PVO početkom ovog meseca stupio na snagu.U suštini, taj proces formiranja takvog jedinstvenog odbrambenog bezbednosnog sistema treba tek da se razvije i ovo pitanje će zemlje-članice ODKB-a još razmatrati.Borba protiv terorizma i NATO pretnjiVojni eksperti su sigurni da će stvaranje jedinstvenog sistema PVO u okviru ODKB-a značajno otežati borbeno planiranje NATO-a i smanjiti efikasnost moguće upotrebe naoružanja kako protiv Rusije, tako i protiv drugih zemalja članica ODKB-a.„Na osnovu tih sistema biće obezbeđena kontrola vazdušnog prostora, blagovremeno ćemo otkrivati ako dođe do narušavanja granica članova ODKB-a i ako zatreba moći ćemo da ih uništimo ili primoramo na prinudno sletanje. Odnosno, ovo je sistem koji vam, s jedne strane, omogućava da obezbedite vazdušni prostor svake zemlje članice organizacije, a sa druge strane, omogućava da se protivnik uoči na desetinama, a možda i stotinama kilometara udaljenosti od granica ODKB-a i na vreme reaguje...“, kaže Knutov.Ekspert ističe da NATO stvara ozbiljne pretnje na ruskim granicama, a takođe i na granicama drugih zemalja članica ODKB-a. Alijansa redovno izvodi vežbe u blizini ruskih granica i čak podstiče Ukrajinu da pojača vojne akcije protiv Rusije, što negativno utiče na globalnu bezbednost, dok pojedine NATO zemlje nastavljaju da se militarizuju. Tako je, recimo, Poljska obećala da će stvoriti najjaču kopnenu vojsku u Evropi, povećala je uvoz naoružanja i opreme, a takođe povećava broj svojih oružanih snaga.„To su pretnje koje dolaze od NATO bloka i Ukrajine. I to se ne odnosi samo na Rusiju, već uopšte na Saveznu državu Rusije i Belorusije, a takođe imamo i pretnje koje postoje u Centralnoj Aziji i to, pre svega, po Tadžikistan, Turkmenistan i delimično Kirgiziju. Te pretnje dolaze iz susednih država, pre svega iz Avganistana, od Islamske države, terorističke organizacije zabranjene u Rusiji. Postoji mogućnost da neki regioni, uključujući i vojne aerodrome, potpadnu pod njihovu kontrolu, a takođe postoji opasnost od upotrebe avijacije, otmice helikoptera, i desanta na teritoriji ovih država uz pomoć tih helikoptera. Zbog toga postoji potreba da se kontroliše vazdušni prostor i poseduju aktivna sredstva za borbu protiv protivničkih letelica“, kaže Knutov.Da li je ODKB evroazijski NATO?Knutov kategorički odbacuje tvrdnje pojedinih eksperata koji ocenjuju da se formiranje jedinstvene zajedničke protivvazdušne odbrane može protumačiti kao signal o stvaranju evroazijskog ili postsovjetskog NATO-a. On napominje da je NATO vojno-politička organizacija, dok Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti „ima drugačije ciljeve“, pre svega to je borba protiv terorizma.„Ne postoje planovi za velike vojne operacije ODKB-a i one se nikada ne uvežbavaju. Tokom vežbi koje se izvode uvežbavaju se protivterorističke aktivnosti ili se uvežbava eliminisanje posledica nekih vanrednih situacija. Prema tome, ne bih poredio te dve organizacije“, izričit je ekspert.ODKB je struktura stvorena da štiti interese zemalja koje su njene članice, dodao je Knutov. Drugim rečima, za razliku od NATO-a koji je agresivan i ofanzivan, ODKB je organizacija odbrambenog karaktera, nikome ne predstavlja pretnju i uvek se zalaže za dijalog uz međusobno poštovanje.U četvrtak je u Minsku održana sednica Saveta kolektivne bezbednosti Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, kome su prisustvovali svi lideri zemalja-članica te organizacije, osim premijera Jermenije Nikola Pašinjana, koji je odbio da učestvuje na sastanku.„Rukovodstvo Jermenije vodi pogrešnu politiku verujući da Zapad može da pritekne u pomoć Jerevanu ako izbije neka ozbiljna situacija, recimo, ako se ponovo dođe do sukoba sa Azerbejdžanom... Ako dođe do sukoba nijedna NATO zemlja neće poslati svoje trupe da odbrani Jermeniju od invazije Azerbejdžana ili bilo kog drugog neprijatelja. Zapad će oružje isporučivati da bi se ratovalo do poslednjeg Jermenina, kao što se sada bore sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca“, zaključio je Knutov.
https://lat.sputnikportal.rs/20231123/o-cemu-sve-odlucuje-savet-kolektivne-bezbednosti-odkb-1164093984.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – vojska i naoružanje, svet, analize i mišljenja, odkb, nato, s-300 raketni sistem, pvo
rusija – vojska i naoružanje, svet, analize i mišljenja, odkb, nato, s-300 raketni sistem, pvo
Pod budnim okom S-300: ODKB ima rešenje za NATO
22:24 23.11.2023 (Osveženo: 07:08 24.11.2023) Stvaranje zajedničkog sistema bezbednosti tj. jedinstvenog sistema protivvazdušne odbrane zemalja članica ODKB-a je u ovom trenutku neophodno, posebno u svetlu intenziviranja destruktivnih aktivnosti NATO-a, pod rukovodstvom Sjedinjenih Država i terorističkih pretnji u regionu, ocenjuju ruski eksperti.
Stvaranje sistema protivvazdušne odbrane u okviru jedinstvene strategije ojačaće pozicije svih zemalja-članica organizacije, a za Rusiju će to povećati bezbednosnu zonu za zaštitu sopstvenih granica, ističu stručnjaci, komentarišući najavu ruskog predsednika
Vladimir Putin o mogućem formiranju zajedničkog sistema PVO u okviru ODKB-a.
„Prvobitno je bilo reči o stvaranju regionalnih sistema PVO sa Kirgizijom i sa Belorusijom, a sada se već govori o tome da će biti stvoren ne regionalni, nego jedinstveni zajednički sistem protivvazdušne odbrane, koji će, koliko shvatam, biti izgrađen na sistemima S-300, koje će Rusija predati ili je već predala članicama ODKB-a“, kaže ruski ekspert Jurij Knutov.
Takav sistem se stvara uz učešće Belorusije, Kirgizije, Kazahstana i Tadžikistana i u tom pogledu je već urađeno dosta. Rusija je već isporučila dva diviziona sistema protivvazdušne odbrane S-300 Tadžikistanu, što je osam lansera. Moskva je takođe S-300 prebacila u Kazahstan i Belorusiju, a Minsku je čak predala i modernije sisteme S-400 „Trijumf“. Pored toga, planirano je i da se završi stvaranje rusko-jermenskog regionalnog sistema protivvazdušne odbrane, dok je sporazum između Rusije i Kirgistana o stvaranju zajedničkog sistema PVO početkom ovog meseca stupio na snagu.
U suštini, taj proces formiranja takvog jedinstvenog odbrambenog bezbednosnog sistema treba tek da se razvije i ovo pitanje će zemlje-članice ODKB-a još razmatrati.
Borba protiv terorizma i NATO pretnji
Vojni eksperti su sigurni da će stvaranje jedinstvenog sistema PVO u okviru ODKB-a značajno otežati borbeno planiranje NATO-a i smanjiti efikasnost moguće upotrebe naoružanja kako protiv Rusije, tako i protiv drugih zemalja članica ODKB-a.
„Na osnovu tih sistema biće obezbeđena kontrola vazdušnog prostora, blagovremeno ćemo otkrivati ako dođe do narušavanja granica članova ODKB-a i ako zatreba moći ćemo da ih uništimo ili primoramo na prinudno sletanje. Odnosno, ovo je sistem koji vam, s jedne strane, omogućava da obezbedite vazdušni prostor svake zemlje članice organizacije, a sa druge strane, omogućava da se protivnik uoči na desetinama, a možda i stotinama kilometara udaljenosti od granica ODKB-a i na vreme reaguje...“, kaže Knutov.
Ekspert ističe da
NATO stvara ozbiljne pretnje na ruskim granicama, a takođe i na granicama drugih zemalja članica ODKB-a. Alijansa redovno izvodi
vežbe u blizini ruskih granica i čak podstiče Ukrajinu da pojača vojne akcije protiv Rusije, što negativno utiče na globalnu bezbednost, dok pojedine NATO zemlje nastavljaju da se militarizuju. Tako je, recimo,
Poljska obećala da će stvoriti najjaču kopnenu vojsku u Evropi, povećala je uvoz naoružanja i opreme, a takođe povećava broj svojih oružanih snaga.
„To su pretnje koje dolaze od NATO bloka i Ukrajine. I to se ne odnosi samo na Rusiju, već uopšte na Saveznu državu Rusije i Belorusije, a takođe imamo i pretnje koje postoje u Centralnoj Aziji i to, pre svega, po Tadžikistan, Turkmenistan i delimično Kirgiziju. Te pretnje dolaze iz susednih država, pre svega iz Avganistana, od Islamske države, terorističke organizacije zabranjene u Rusiji. Postoji mogućnost da neki regioni, uključujući i vojne aerodrome, potpadnu pod njihovu kontrolu, a takođe postoji opasnost od upotrebe avijacije, otmice helikoptera, i desanta na teritoriji ovih država uz pomoć tih helikoptera. Zbog toga postoji potreba da se kontroliše vazdušni prostor i poseduju aktivna sredstva za borbu protiv protivničkih letelica“, kaže Knutov.
Da li je ODKB evroazijski NATO?
Knutov kategorički odbacuje tvrdnje pojedinih eksperata koji ocenjuju da se formiranje jedinstvene zajedničke protivvazdušne odbrane može protumačiti kao signal o stvaranju evroazijskog ili postsovjetskog NATO-a. On napominje da je NATO vojno-politička organizacija, dok Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti „ima drugačije ciljeve“, pre svega to je borba protiv terorizma.
„Ne postoje planovi za velike vojne operacije ODKB-a i one se nikada ne uvežbavaju. Tokom vežbi koje se izvode uvežbavaju se protivterorističke aktivnosti ili se uvežbava eliminisanje posledica nekih vanrednih situacija. Prema tome, ne bih poredio te dve organizacije“, izričit je ekspert.
ODKB je struktura stvorena da štiti interese zemalja koje su njene članice, dodao je Knutov. Drugim rečima, za razliku od NATO-a koji je agresivan i ofanzivan, ODKB je organizacija odbrambenog karaktera, nikome ne predstavlja pretnju i uvek se zalaže za dijalog uz međusobno poštovanje.
„Sada, tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini, Rusija je stekla jedinstveno iskustvo u vođenju borbenih dejstava, kakvo nema nijedna zemlja ODKB-a i kada se održavaju zajedničke vežbe Rusija deli to borbeno iskustvo koje je stekla u poslednje vreme, a koje je, praktično, od velike vrednosti i za druge zemlje ODKB-a“, kaže Knutov.
U četvrtak je u Minsku održana
sednica Saveta kolektivne bezbednosti Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, kome su prisustvovali svi lideri zemalja-članica te organizacije, osim premijera Jermenije Nikola Pašinjana, koji je odbio da učestvuje na sastanku.
„Rukovodstvo Jermenije vodi pogrešnu politiku verujući da Zapad može da pritekne u pomoć Jerevanu ako izbije neka ozbiljna situacija, recimo, ako se ponovo dođe do sukoba sa Azerbejdžanom... Ako dođe do sukoba nijedna NATO zemlja neće poslati svoje trupe da odbrani Jermeniju od invazije Azerbejdžana ili bilo kog drugog neprijatelja. Zapad će oružje isporučivati da bi se ratovalo do poslednjeg Jermenina, kao što se sada bore sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca“, zaključio je Knutov.
