https://lat.sputnikportal.rs/20231123/o-cemu-sve-odlucuje-savet-kolektivne-bezbednosti-odkb-1164093984.html
O čemu sve odlučuje Savet kolektivne bezbednosti ODKB
O čemu sve odlučuje Savet kolektivne bezbednosti ODKB
Sputnik Srbija
U Minsku će 23. novembra biti održana sednica Saveta kolektivne bezbednosti Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Savet za kolektivnu... 23.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-23T08:39+0100
2023-11-23T08:39+0100
2023-11-23T08:39+0100
rusija
rusija
odkb
samit odkb
sputnjik objašnjava
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/16/1164095060_0:134:3162:1913_1920x0_80_0_0_fb4dcdcf55e110357a549d0d703c715d.jpg
Savet čine šefovi država-članica ili šefovi vlada država-članica, ako su im u skladu sa zakonodavstvom svoje države data ovlašćenja da odlučuju o pitanjima iz nadležnosti Saveta, i vrhovni komandant Zajedničkih Oružanih snaga Zajednice Nezavisnih Država.Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, kao predsednik zemlje koja predsedava ODKB, primiće kolege iz četiri zemlje: predsednika Kazahstana Kasima-Žomarta Tokajeva, predsednika Kirgizije Sadira Žaparova, predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Tadžikistana Emomalija Rahmona. Jermenski premijer Nikol Pašinjan neće prisustvovati samitu.Savet kolektivne bezbednosti ODKB ima sledeća ovlašćenja:– razmatra pitanja u vezi sa obezbeđivanjem sprovođenja Ugovora o kolektivnoj bezbednosti;– sprovodi konsultacije u cilju usaglašavanja stavova država-članica u slučaju ugrožavanja bezbednosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta jedne ili više država-članica ili pretnje miru i međunarodnoj bezbednosti;– razvija mere za poboljšanje upravljanja odbranom država-članica;– razmatra pitanja pružanja neophodne pomoći, uključujući vojne, državi-članici koja je podvrgnuta agresiji bilo koje države ili grupe država;– uspostavlja i preduzima mere koje smatra neophodnim za održavanje ili obnavljanje mira i bezbednosti. Takve mere se odmah prijavljuju Savetu bezbednosti UN;– koordinira aktivnosti država-članica u glavnim oblastima mobilizacione pripreme oružanih snaga i privrednih struktura;– izrađuje preporuke o glavnim pravcima vojno-tehničke politike i opremanju oružanih snaga država-članica naoružanjem i vojnom tehnikom.Osnovni oblik rada Saveta za kolektivnu bezbednost su sednice koje se održavaju po potrebi, a najmanje dva puta godišnje. Vanredne sednice sazivaju se na zahtev najmanje dva člana Saveta.U slučaju vanredne sednice, šefovi država-članica mogu imenovati svoje opunomoćene predstavnike za učešće na sednici.U zavisnosti od sadržaja pitanja koja se razmatraju, na sednicama Saveta mogu učestvovati šefovi i drugi zvaničnici organa i administracija država-članica, kao i službenici Vrhovne komande Zajedničkih Oružanih snaga Zajednice sa pravom savetodavnog glasa.Odluke Saveta o pitanjima, osim proceduralnih, donose se konsenzusom.Svaka država-članica ima jedan glas prilikom glasanja.Odluke Saveta donose se na sednicama u skladu sa poslovnikom koji se utvrđuje za svaki sastanak posebno i stupa na snagu za svaku državu-članicu u skladu sa njenim ustavnim procedurama.Savet ima pravo da donosi odluke u ograničenom formatu, pod uslovom da se nijedna država-članica ne protivi takvoj proceduri donošenja odluke. Odluka u ograničenom formatu može se usvojiti ako se nijedna država-članica ne protivi takvoj odluci. Država-članica koja ne glasa za odluku u ograničenom formatu nije odgovorna za posledice donete odluke.Predsednik Saveta je član Saveta koji predstavlja državu na čijoj teritoriji se održava sednica Saveta, osim ako Savet ne odluči drugačije. Ako predsedavajući nije u mogućnosti da obavlja svoje funkcije, bira se novi predsednik na preostali period.Odlukom Saveta za kolektivnu bezbednost imenuje se generalni sekretar Saveta iz reda civila, kao i vrhovni komandant Oružanih snaga država-članica Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, čije dužnosti mogu biti dodeljene Vrhovnom komandantu Zajedničkih Oružanih snaga Zajednice Nezavisnih Država.Za organizacionu i informatičku podršku radu Saveta mogu se formirati radna tela, o čijem formiranju odlučuje Savet na predlog šefova država-članica ili vrhovnog komandanta Zajedničkih Oružanih snaga ZND.Odlukom Saveta mogu se formirati komisije za razmatranje određenih pitanja u koje ulaze stručnjaci iz država-članica i vrhovne komande Zajedničkih Oružanih snaga ZND.Finansiranje rada Saveta i njegovih radnih tela vrše države-članice Ugovora na paritetnoj osnovi.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, odkb, samit odkb, sputnjik objašnjava
rusija, odkb, samit odkb, sputnjik objašnjava
O čemu sve odlučuje Savet kolektivne bezbednosti ODKB
U Minsku će 23. novembra biti održana sednica Saveta kolektivne bezbednosti Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Savet za kolektivnu bezbednost je najviši organ ove Organizacije.
Savet čine šefovi država-članica ili šefovi vlada država-članica, ako su im u skladu sa zakonodavstvom svoje države data ovlašćenja da odlučuju o pitanjima iz nadležnosti Saveta, i vrhovni komandant Zajedničkih Oružanih snaga Zajednice Nezavisnih Država.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, kao predsednik zemlje koja predsedava ODKB, primiće kolege iz četiri zemlje: predsednika Kazahstana Kasima-Žomarta Tokajeva, predsednika Kirgizije Sadira Žaparova, predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Tadžikistana Emomalija Rahmona. Jermenski premijer Nikol Pašinjan neće prisustvovati samitu.
Savet kolektivne bezbednosti ODKB ima sledeća ovlašćenja:
– razmatra pitanja u vezi sa obezbeđivanjem sprovođenja Ugovora o kolektivnoj bezbednosti;
– sprovodi konsultacije u cilju usaglašavanja stavova država-članica u slučaju ugrožavanja bezbednosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta jedne ili više država-članica ili pretnje miru i međunarodnoj bezbednosti;
– razvija mere za poboljšanje upravljanja odbranom država-članica;
– razmatra pitanja pružanja neophodne pomoći, uključujući vojne, državi-članici koja je podvrgnuta agresiji bilo koje države ili grupe država;
– uspostavlja i preduzima mere koje smatra neophodnim za održavanje ili obnavljanje mira i bezbednosti. Takve mere se odmah prijavljuju Savetu bezbednosti UN;
– koordinira aktivnosti država-članica u glavnim oblastima mobilizacione pripreme oružanih snaga i privrednih struktura;
– izrađuje preporuke o glavnim pravcima vojno-tehničke politike i opremanju oružanih snaga država-članica naoružanjem i vojnom tehnikom.
Osnovni oblik rada Saveta za kolektivnu bezbednost su sednice koje se održavaju po potrebi, a najmanje dva puta godišnje. Vanredne sednice sazivaju se na zahtev najmanje dva člana Saveta.
U slučaju vanredne sednice, šefovi država-članica mogu imenovati svoje opunomoćene predstavnike za učešće na sednici.
U zavisnosti od sadržaja pitanja koja se razmatraju, na sednicama Saveta mogu učestvovati šefovi i drugi zvaničnici organa i administracija država-članica, kao i službenici Vrhovne komande Zajedničkih Oružanih snaga Zajednice sa pravom savetodavnog glasa.
Odluke Saveta o pitanjima, osim proceduralnih, donose se konsenzusom.
Svaka država-članica ima jedan glas prilikom glasanja.
Odluke Saveta donose se na sednicama u skladu sa poslovnikom koji se utvrđuje za svaki sastanak posebno i stupa na snagu za svaku državu-članicu u skladu sa njenim ustavnim procedurama.
Savet ima pravo da donosi odluke u ograničenom formatu, pod uslovom da se nijedna država-članica ne protivi takvoj proceduri donošenja odluke. Odluka u ograničenom formatu može se usvojiti ako se nijedna država-članica ne protivi takvoj odluci. Država-članica koja ne glasa za odluku u ograničenom formatu nije odgovorna za posledice donete odluke.
Predsednik Saveta je član Saveta koji predstavlja državu na čijoj teritoriji se održava sednica Saveta, osim ako Savet ne odluči drugačije. Ako predsedavajući nije u mogućnosti da obavlja svoje funkcije, bira se novi predsednik na preostali period.
Odlukom Saveta za kolektivnu bezbednost imenuje se generalni sekretar Saveta iz reda civila, kao i vrhovni komandant Oružanih snaga država-članica Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, čije dužnosti mogu biti dodeljene Vrhovnom komandantu Zajedničkih Oružanih snaga Zajednice Nezavisnih Država.
Za organizacionu i informatičku podršku radu Saveta mogu se formirati radna tela, o čijem formiranju odlučuje Savet na predlog šefova država-članica ili vrhovnog komandanta Zajedničkih Oružanih snaga ZND.
Odlukom Saveta mogu se formirati komisije za razmatranje određenih pitanja u koje ulaze stručnjaci iz država-članica i vrhovne komande Zajedničkih Oružanih snaga ZND.
Finansiranje rada Saveta i njegovih radnih tela vrše države-članice Ugovora na paritetnoj osnovi.
