Mađarska zalepila šamarčinu Nemačkoj – usred Republike Srpske
18:36 03.10.2023 (Osveženo: 18:40 03.10.2023)
© AP Photo / Radivoje Pavicic
Pratite nas
To što će Mađarska preuzeti projekte u Republici Srpskoj od kojih je Nemačka iz političkih razloga odustala, ima više značaja u političkom, nego u ekonomskom smislu. Mađarska je time udarila šamar Nemačkoj, a Berlin će idući put dobro razmisliti hoće li posezati za sličnim sankcijama, jer očigledno one u ekonomskom smislu ne daju rezultate.
Ovako ekonomista Marko Đogo, dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, komentariše nameru mađarske da preuzme projekte koje je iz političkih razloga otkazala Nemačka.
Podsećamo, početkom avgusta, nemačka vlada odustala je od finansiranja četiri infrastrukturna projekta u Republici Srpskoj – rehabilitacije hidroelektrane Trebinje, faza III i IV, vetroparka Hrgud i prečišćavanja otpadnih voda u Gradiški, u kome takođe učestvuje i Švajcarska – zbog navodne separatističke politike Banjaluke.
Međutim, nakon sastanka sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u nedelju, predsednik RS Milorad Dodik objavio je da je mađarski premijer Viktor Orban izrazio spremnost da Mađarska preuzme projekte u Srpskoj koje je Nemačka otkazala.
Budimpešta iskreni partner Banjaluke
Prema Đogovim rečima, mađarska šalje pozitivnu nameru o Republici Srpskoj u kojoj se ekonomska aktivnost nastavlja uprkos političkim pritiscima koji se prelamaju preko ekonomije.
„Nisu to neki megaprojekti koji će značajnije uticati na BDP (vrednost projekata je 105 miliona evra), ali kumulativni efekat takvih projekata je veliki. Sa te strane dobro je da nema zastoja u njihovoj realizaciji. I Republika Srpska, s obzirom da je našla partnera koji će nastaviti njihovu realizaciju, šalje pozitivnu sliku kako se nastavlja normalna ekonomska aktivnost, uprkos političkim pritiscima koji se prelamaju preko ekonomske sfere“, kaže Đogo.
Nalazeći partnera u Mađarskoj, vlasti Republike Srpske nisu dozvolile da se nađu u totalnoj izolaciji, već su našle partnera koji je spreman da partnerstvo pretoči u konkretne aktivnosti. Mađarska vlada je, sa svoje strane, uključivanjem u finansiranje četiri infrastrukturna projekta poništila odluke nemačke vlade, dodaje on.
U evropskoj ekonomiji stvari se menjaju – tako je mađarska ekonomija danas ekvivalentna zbiru ekonomija Srbije, Hrvatske i BiH. Do juče nerazvijene zemlje preuzimaju primat nad državama koje su tradicionalno važile za razvijene i istočnoevropske države postaju sve značajnije u evropskim okvirima, napominje Đogo.
„Ekonomski odnosi između Republike Srpske i Mađarske začuđujuće se dobro razvijaju. Mađarske vlasti pronašle su interes da investiraju tamo gde je drugim zemljama problematično. Još je to na početku, ali Mađarska postaje regionalna ekonomska sila. Upravo su investicije najbolji pokazatelj koliko vam dobro stoji ekonomija. Mađarska ekonomija je generalno u veoma dobrom stanju i postala je regionalno ozbiljan igrač“, ističe on.
Prema njegovom mišljenju, i Banjaluka i Beograd će se sve češće okretati Budimpešti.
„Prvi svetski rat za nas je bio kraj perioda kada je Budimpešta bila regionalni centar moći. Međutim, izgleda da se to vreme vraća. Ne, naravno, u ranijem obliku. Mađarska je prijateljska zemlja, ne trudi se da postane hegemon – gradi partnerske odnose i spremna je da iza njih stane. Nije tajni partner koji vas podržava i tapše po ramenu – spremna je da brani svoje interese i interese svojih partnera. To je za Republiku Srpsku, pa i Srbiju, jako dobro“, konstatuje Đogo.
Republika Srpska u Mađarskoj je dobila partnera u EU i NATO koji deluje iskreno, smatra on.
Mađarska odluka pokazuje razjedinjenost EU
Time što će se uključiti u finansiranje četiri infrastrukturna projekta koje je u Republici Srpskoj obustavila Nemačka, Mađarska šalje snažnu i bitnu političku poruku da Budimpešta stoji iza Banjaluke. Već duže od dve godine pokazuje se da je Mađarska neskriveni prijatelj Republike Srpske, kaže Anđelko Kozomara, politički analitičar iz Banjaluke.
„Novac je bitan, ali je mnogo bitnije da Mađarska Evropskoj uniji pokazuje da ona, kao članica, stoji iza Republike Srpske. Orban je čak i izjavio da je protiv bilo kakvih sankcija o kojima se u Briselu razgovara. Dakle, politička poruka je snažna i bitna, pogotovo u ovoj situaciji jako turbulentnih odnosa u BiH“, kaže on.
Sa druge strane, mađarska namera najrečitije govori o razjedinjenosti Evropske unije o mnogim bitnim pitanjima, pa i o pitanju odnosa prema BiH. BiH trenutno nije prioritet Brisela, ali je, kako Kozomara napominje, jedno od važnijih pitanja.
„Orban je izrazio spremnost da Mađarska supstituiše projekte koje su Nemci otkazali jer nisu želeli da regulišu ugovore”, rekao je Dodik nakon sastanka u Budimpešti.
Predsednik Srpske takođe je naglasio da je sa mađarskim premijerom razgovarao i o drugim projektima iz oblasti energetike na kojima sarađuju Banjaluka i Budimpešta, kao što su vetroparkovi i dodao da se projekat podrške Mađarske poljoprivrednicima u Srpskoj takođe odvija uspešno.
„Razgovarali smo i o tome kako bismo mogli i trebali da vodimo politike koje će integrisati naše privrede što više, kao i o mogućnosti da se na eksperimentalnom nivou u desetak škola i fakulteta u sledećoj školskoj godini uključe mađarski profesori i da sagledamo interes dece za učenje mađarskog jezika”, zaključio je Dodik.
Sa druge strane, Nemačka je pretila da će zaustaviti četiri infrastrukturna projekta još od decembra 2021, kada je narodna skupština Republike Srpske usvojila odluku o vraćanju nadležnosti koje su joj oduzete odlukama visokih predstavnika.
Aprila naredne godine, vlada u Berlinu odlučila je da projekte privremeno obustavi zbog navodne separatističke politike Republike Srpske, ali i odnosa Banjaluke prema Kristijanu Šmitu, koga Republika Srpska, Rusija i Kina ne priznaju za visokog predstavnika, s obzirom da ga na to mesto nije imenovao savet bezbednosti UN.
Avgusta 2023, nemačka vlada odlučila je da konačno obustavi finansiranje projekata, jer vlasti Republike Srpske nisu prihvatile njen ultimatum da povuku usvojene odluke. Projekti koji su obustavljeni trebalo je da budu finasirani kreditima nemačke razvojne banke KfW. Ona je za vetroelektranu Hrgud pripremila 60 miliona evra, dok bi preostali iznos, od oko četiri miliona evra, obezbedila Elektroprivreda Republike Srpske (ERS).
Za rehabilitaciju HE Trebinje predviđena je donacija od četiri miliona evra nemačke vlade i kredit KfW-a od šest miliona evra. Banka je odobrila i kredit od 10,3 miliona evra za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a Vlada Švajcarske bi trebalo da obezbedi donaciju od 4,3 miliona evra.
2 Oktobar 2023, 15:42
11 Avgust 2023, 18:45
