https://lat.sputnikportal.rs/20230814/kristijan-smit-je-izvrsio-drzavni-udar-u-bih-1159881072.html
Kristijan Šmit je izvršio državni udar u BiH
Kristijan Šmit je izvršio državni udar u BiH
Sputnik Srbija
Uzimanjem sve tri grane vlasti u svoje ruke, Kristijan Šmit je izvršio državni udar u BiH i ona je, tako, prestala da postoji kao država. To je glavni problem... 14.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-14T20:31+0200
2023-08-14T20:31+0200
2023-08-14T20:39+0200
region
region
region – politika
republika srpska (rs)
milorad dodik
optužnica
ohr
kristijan šmit
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/03/1128053412_0:0:2981:1677_1920x0_80_0_0_4fb5901b91ce26b223ef7e827490259b.jpg
Kada se dogodi suprematija jedne nad ostalim granama vlasti, mora da se reaguje jer se radi o nedemokratskoj pojavi. Jer demokratija znači striktnu podelu na izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, a trenutno su sve tri grane vlasti u BiH u rukama Kristijana Šmita, samozvanog visokog predstavnika, komentariše optužnicu koju su Šmit i njegova kancelarija (OHR) podneli protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, advokat Goran Petronijević.Šmitov zadatak je izazivanje sukoba u BiHZa advokata Gorana Petronijevića glavni problem je mogućnost da se podigne optužnica za ovakvo krivično delo. Kristijan Šmit je, kaže naš sagovornik, samozvani visoki predstavnik jer nije prošao formalizaciju izbora i ne može iz neprava da crpi pravo.Drugi nivo problema, prema Petronijevićevim rečima, je problem Dodikovih ovlašćenja i obaveza kao predsednika republike kojima se određuje način donošenja izvršnih akata kojima se određuje način izvršenja odluka parlamenta. Da nije potpisao ukaz o proglašenju zakona, postavilo bi se pitanje njegove odgovornosti.Isti je slučaj sa Milošem Lukićem – da nije postupio kako je postupio, izvršio bi krivično delo zloupotrebe službenog položaja.Da nije stalnog uplitanja zapadnog dela međunarodne zajednice, Srbi, Hrvati i Bošnjaci bi se za proteklih tridesetak godina već dogovorili kako da žive zajedno. Međutim, Zapad zanimaju samo njegovi interesi i ništa u ne znači da izazovu novi sukob ako su njegovi interesi u pitanju, dodaje on.Više puta Zapad je, kroz konstruisanje raznih afera, pokušao da potkopa autoritet Milorada Dodika. Sada su kreirali zakon po kome će ga osuditi – Šmit je osmislio zakon prema čijim odredbama svako ko ne misli kao on krši zakon i tu se nalazi paradoks života u BiH, zaključuje naš sagovornik.Dodikov imunitet je čist kao suzaSa druge strane, postavlja se pitanje, može li se predsednik RS pozvati na imunitet, s obzirom na funkciju koju obavlja. Prema odredbama zakona o imunitetu, koji je Republici Srpskoj nametnut 2002, predsednik republike ne uživa imunitet od krivično-pravne odgovornosti. Međutim, Vitomir Popović, nekadašnji dekan banjalučkog Pravnog fakulteta i srpski predstavnik u Ustavnom sudu BiH objašnjava da se u slučaju predsednika RS radi o funkcionalnom imunitetu – Dodik je dužan da potpiše zakon, kao što je direktor „Službenog glasnika Republike Srpske“ dužan da zakon štampa.Zbog toga što je dužan da potpisuje ukaze o stupanju zakona na snagu, ne može se govoriti o njegovoj krivičnoj odgovornosti u pogledu onoga za šta ga optužuje tzv. Visoki predstavnik Kristijan Šmit, kaže Popović, te, prema tome, ni Dodik, a ni Lukić ne mogu da odgovaraju za ono što im Šmit imputira.Podsećamo, Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora „Službenog glasnika RS“ Miloša Lukića za krivično delo „neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH“.Optužnica je podignuta nakon što je Narodna skupština RS usvojila Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa Republike Srpske u kojem je propisano da se odluke visokog predstavnika neće objavljivati u „Službenom glasniku RS“, kao i Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH.Kristijan Šmit, čiji status visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH ne priznaju Republika Srpska, Rusija i Kina jer nije prošao proceduru potvrđivanja u Savetu bezbednosti UN suspendovao je ove zakone, koji su uprkos tome, objavljeni u „Službenom glasniku RS“, a gotovo istovremeno je nametnuo i izmene krivičnog zakona BiH prema čijim se odredbama kao krivično delo smatra odbijanje sprovođenja odluka visokog predstavnika. Zaprećena kazna kreće se između šest meseci i pet godina.
https://lat.sputnikportal.rs/20230814/dodik-britanski-ambasador-pokazao-na-krajnje-drzak-nacin-nepostovanje-prema-institucijama-srpske-1159865109.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230813/srpski-pravnici-pokrenuli-inicijativu-za-formiranje-saveta-za-odbranu-predsednika-republike-srpske-1159830020.html
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, republika srpska (rs), milorad dodik, optužnica, ohr, kristijan šmit
region, region – politika, republika srpska (rs), milorad dodik, optužnica, ohr, kristijan šmit
Kristijan Šmit je izvršio državni udar u BiH
20:31 14.08.2023 (Osveženo: 20:39 14.08.2023) Uzimanjem sve tri grane vlasti u svoje ruke, Kristijan Šmit je izvršio državni udar u BiH i ona je, tako, prestala da postoji kao država. To je glavni problem kada se govori o krivičnoj tužbi koju je tzv. visoki predstavnik podneo protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Kada se dogodi suprematija jedne nad ostalim granama vlasti, mora da se reaguje jer se radi o nedemokratskoj pojavi. Jer demokratija znači striktnu podelu na izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, a trenutno su sve tri grane vlasti u BiH u rukama Kristijana Šmita, samozvanog visokog predstavnika, komentariše optužnicu koju su Šmit i njegova kancelarija (OHR) podneli protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, advokat Goran Petronijević.
Šmitov zadatak je izazivanje sukoba u BiH
Za advokata Gorana Petronijevića glavni problem je mogućnost da se podigne optužnica za ovakvo krivično delo. Kristijan Šmit je, kaže naš sagovornik, samozvani visoki predstavnik jer nije prošao formalizaciju izbora i ne može iz neprava da crpi pravo.
„Znači, ne može da crpi ovlašćenja iz činjenice da on i još nekoliko zapadnih zemalja smatraju da je on visoki predstavnik, a da ga Savet bezbednosti nije verifikovao na način na koji je to određeno. To je polazna i osnovna tačka“, objašnjava Petronijević.
Drugi nivo problema, prema Petronijevićevim rečima, je problem Dodikovih ovlašćenja i obaveza kao predsednika republike kojima se određuje način donošenja izvršnih akata kojima se određuje način izvršenja odluka parlamenta. Da nije potpisao ukaz o proglašenju zakona, postavilo bi se pitanje njegove odgovornosti.
Isti je slučaj sa Milošem Lukićem – da nije postupio kako je postupio, izvršio bi krivično delo zloupotrebe službenog položaja.
„Gotovo da sam ubeđen da je neoliberalni globalistički Zapad, taj deo sveta koji je Šmita nametnuo kao tobože visokog predstavnika, dao Šmitu u zadatak dizanje tenzija i izazivanje sukoba u BiH. Dakle, isto ono što Kurti radi pod istom tom komandom, to Šmit radi u BiH. Jer ko hoće da se dejtonski ustav i Dejtonski sporazum poštuje, on štiti međunarodno pravo. Ne može da bude separatista. Dodik se zalaže za striktno poštovanje Dejtonskog sporazuma“, konstatuje Petronijević.
Da nije stalnog uplitanja zapadnog dela međunarodne zajednice, Srbi, Hrvati i Bošnjaci bi se za proteklih tridesetak godina već dogovorili kako da žive zajedno. Međutim, Zapad zanimaju samo njegovi interesi i ništa u ne znači da izazovu novi sukob ako su njegovi interesi u pitanju, dodaje on.
Više puta Zapad je, kroz konstruisanje raznih afera, pokušao da potkopa autoritet Milorada Dodika. Sada su kreirali zakon po kome će ga osuditi – Šmit je osmislio zakon prema čijim odredbama svako ko ne misli kao on krši zakon i tu se nalazi paradoks života u BiH, zaključuje naš sagovornik.
Dodikov imunitet je čist kao suza
Sa druge strane, postavlja se pitanje, može li se predsednik RS pozvati na imunitet, s obzirom na funkciju koju obavlja. Prema odredbama zakona o imunitetu, koji je Republici Srpskoj nametnut 2002, predsednik republike ne uživa imunitet od krivično-pravne odgovornosti. Međutim, Vitomir Popović, nekadašnji dekan banjalučkog Pravnog fakulteta i srpski predstavnik u Ustavnom sudu BiH objašnjava da se u slučaju predsednika RS radi o funkcionalnom imunitetu – Dodik je dužan da potpiše zakon, kao što je direktor „Službenog glasnika Republike Srpske“ dužan da zakon štampa.
Zbog toga što je dužan da potpisuje ukaze o stupanju zakona na snagu, ne može se govoriti o njegovoj krivičnoj odgovornosti u pogledu onoga za šta ga optužuje tzv. Visoki predstavnik Kristijan Šmit, kaže Popović, te, prema tome, ni Dodik, a ni Lukić ne mogu da odgovaraju za ono što im Šmit imputira.
„On je predsednik Republike i po ustavu uživa imunitet za sve aktivnosti i nadležnosti koje su za njega propisane Ustavom Republike Srpske. Jedna od nadležnosti je da potpisuje ukaze o proglašenju zakona koje usvoji Narodna skupština. Ako ih ne potpiše, oni se vraćaju Narodnoj skupštini, konstatuje se da ih nije potpisao i oni stupaju na snagu. Prema tome, ovo je čist imunitet u odnosu na njega, čist kao suza“, konstatuje Popović.
Podsećamo, Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i vršioca dužnosti direktora „Službenog glasnika RS“ Miloša Lukića za krivično delo „neizvršavanje odluka visokog predstavnika u BiH“.
Optužnica je podignuta nakon što je Narodna skupština RS usvojila Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa Republike Srpske u kojem je propisano da se odluke visokog predstavnika neće objavljivati u „Službenom glasniku RS“, kao i Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH.
Kristijan Šmit, čiji status visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH ne priznaju Republika Srpska, Rusija i Kina jer nije prošao proceduru potvrđivanja u Savetu bezbednosti UN suspendovao je ove zakone, koji su uprkos tome, objavljeni u „Službenom glasniku RS“, a gotovo istovremeno je nametnuo i izmene krivičnog zakona BiH prema čijim se odredbama kao krivično delo smatra odbijanje sprovođenja odluka visokog predstavnika. Zaprećena kazna kreće se između šest meseci i pet godina.
