Vimbldon kroz istoriju: Novak ne bi igrao do finala – a rival bi mu bio sveštenik
Vimbldon kroz istoriju: Novak ne bi igrao do finala – a rival bi mu bio sveštenik
Sputnik Srbija
Neretko Vimbldon teniseri i teniserke nazivaju najprestižnijim turnirom, potpuno opravdano jer je to bio prvi Grend slem, a za njega je zaslužan Volter Klopton... 30.06.2023, Sputnik Srbija
Tenis je lako mogao da se zove „sferistika“, a pravila koja su danas poznata te 1877. bila su potpuno drugačija. Kada je 1868. godine osnovan „Sveengleski klub za kriket“ jasno je da njegova namena nije bila i za tenis, međutim osam godine kasnije Volter Klopton Vingflinf, tada oficir britanske vojske postao je osnivač modernog tenisa na travi tada zvanog sferistika pa je klub promenio ime u „Sveengleski klub za tenis na travi i kriket“. Sa idejom da tenis na travi postane prihvaćeniji odigran je i prvi šampionat 1877. godine, a prvi pobednik bio je Spenser Gor koji je igrao i kriket, a naredne godine nije uspeo da odbrani trofej iako su pravila bila drugačija nego danas. Šampion ne igra do finala Od nastanka Vimbldona 1877. godine pa sve do 1922. na najstarijem Grend slemu važilo je pravilo da prošlogodišnji pobednik brani titulu tek u finalu. Pobednik iz prošle godine naredne godine ne bi odigrao nijedan meč sve do finala, da bi potom taj jedan duel bio dovoljan da osvoji trofej. Zbog takvog pravila veliki broj igrača uspevao je da napravi šampionski niz od po nekoliko godina. Prvi među njima bio je Džon Hartli po zanimanju sveštenik koji je osvojio titulu 1879. i 1880. godine. Duži niz od njega je napravio Vilijan Renšo koji je u narednih šest godina bio šampion. Sa pobedničkog postolja sklonio ga je Redžinald Doherti koji je vezao četiri trofej, a nakon njega se pojavio Lorens Doherti koji je osvojio pet uzastopnih pehara. Poslednji koji je zbog takvog pravila na lakši način uspeo da napravi duži niz bio je Entoni Vilding koji je osvajao od 1910. do 1913. godine. Dame nisu igrale Kada je Vimbldon nastao mečevi su se igrali isključivo u muškoj konkurenciji. Pravilo da i dame dobiju svoj žreb uvedeno je 1884. godine, čak sedam godina od prvog Vimbldona. Prva šampionka bila je Med Votson, a kasnije se posebno proslavila Francuskinja Suzan Lenglen koja je osvojila pet vezanih titula u periodu od 1919. godine do 1923. godine. U eri takozvanog „amaterskog tenisa“ rekord je držala Dorotea Lambert Čejmbers koja je bila sedmostruka šampionka. U ženskoj konkurenciji važilo je isto pravilo kao u muškoj, teniserka koja stigne do finala u finalu se sastajala sa prošlogodišnjom šampionkom, ali je zanimljiv podatak da je čak 11 puta titula dodeljena bez odigranog meča zbog odsustva prošlogodišnje šampionke. Dimenzije Teniski teren na prvi pogled izgledao je slično kao i današnji, međutim istina je da su dimenzije bilo potpuno različite.Razlika je bila primetna u visini mreže, stubova kao i u udaljenosti servis linije od mreže.
Neretko Vimbldon teniseri i teniserke nazivaju najprestižnijim turnirom, potpuno opravdano jer je to bio prvi Grend slem, a za njega je zaslužan Volter Klopton Vingflind.
Tenis je lako mogao da se zove „sferistika“, a pravila koja su danas poznata te 1877. bila su potpuno drugačija.
Kada je 1868. godine osnovan „Sveengleski klub za kriket“ jasno je da njegova namena nije bila i za tenis, međutim osam godine kasnije Volter Klopton Vingflinf, tada oficir britanske vojske postao je osnivač modernog tenisa na travi tada zvanog sferistika pa je klub promenio ime u „Sveengleski klub za tenis na travi i kriket“.
Sa idejom da tenis na travi postane prihvaćeniji odigran je i prvi šampionat 1877. godine, a prvi pobednik bio je Spenser Gor koji je igrao i kriket, a naredne godine nije uspeo da odbrani trofej iako su pravila bila drugačija nego danas.
Šampion ne igra do finala
Od nastanka Vimbldona 1877. godine pa sve do 1922. na najstarijem Grend slemu važilo je pravilo da prošlogodišnji pobednik brani titulu tek u finalu.
Pobednik iz prošle godine naredne godine ne bi odigrao nijedan meč sve do finala, da bi potom taj jedan duel bio dovoljan da osvoji trofej. Zbog takvog pravila veliki broj igrača uspevao je da napravi šampionski niz od po nekoliko godina.
Prvi među njima bio je Džon Hartli po zanimanju sveštenik koji je osvojio titulu 1879. i 1880. godine. Duži niz od njega je napravio Vilijan Renšo koji je u narednih šest godina bio šampion.
Sa pobedničkog postolja sklonio ga je Redžinald Doherti koji je vezao četiri trofej, a nakon njega se pojavio Lorens Doherti koji je osvojio pet uzastopnih pehara. Poslednji koji je zbog takvog pravila na lakši način uspeo da napravi duži niz bio je Entoni Vilding koji je osvajao od 1910. do 1913. godine.
Dame nisu igrale
Kada je Vimbldon nastao mečevi su se igrali isključivo u muškoj konkurenciji. Pravilo da i dame dobiju svoj žreb uvedeno je 1884. godine, čak sedam godina od prvog Vimbldona.
Prva šampionka bila je Med Votson, a kasnije se posebno proslavila Francuskinja Suzan Lenglen koja je osvojila pet vezanih titula u periodu od 1919. godine do 1923. godine.
U eri takozvanog „amaterskog tenisa“ rekord je držala Dorotea Lambert Čejmbers koja je bila sedmostruka šampionka.
U ženskoj konkurenciji važilo je isto pravilo kao u muškoj, teniserka koja stigne do finala u finalu se sastajala sa prošlogodišnjom šampionkom, ali je zanimljiv podatak da je čak 11 puta titula dodeljena bez odigranog meča zbog odsustva prošlogodišnje šampionke.
Dimenzije
Teniski teren na prvi pogled izgledao je slično kao i današnji, međutim istina je da su dimenzije bilo potpuno različite.
Razlika je bila primetna u visini mreže, stubova kao i u udaljenosti servis linije od mreže.
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
