Vlasti na Kosovu plaši sjaj zlatnog krsta na crkvi Hrista Spasa u Prištini
Pratite nas
Vlast u Prištini se plaši zlatnog krsta na crkvi Hrista Spasa koji se izdiže iznad Prištine i 20 Srba u koji žive izolovano i zaboravljeno u ovom gradu. Zabrana Prištine da se održi liturgija na Spasovdan je još jedna odluka na kojoj se prelama sudbina odnosa Srba i Albanaca, smatra Živojin Rakočević.
Kosovske vlasti su i ove godine zabranile pristup crkvi Hrista Spasa u Prištini i održavanje verskog obreda, povodom proslave praznika Vaznesenja Hristovog 24. maja, Spasovdana, saopštila je Eparhija raško-prizrenska. Kako navode, to je učinjeno bez ikakvog pravnog osnova, čime se nastavlja ozbiljno kršenje verskih prava i sloboda Srpske pravoslavne crkve, upozoravaju u Eparhiji.
Novi udar na prava Srba
Živojin Rakočević, publicista i novinar sa Kosova i Metohije, kaže da ova poslednja zabrana nije samo kršenje osnovnih prava vernika i SPC, već je i obračun sa desetinama hiljada ljudi koji su živeli u Prištini, koji su gradili ovaj grad i koji sanjaju da mu se vrate.
„Međutim, svi napadi i zabrane ljudima i obespravljenoj crkvi povećavaju svest o važnosti svetinje koju čuvaju i kojoj se vraćaju. Na problemima nemoćnih i poniženih srušile su se mnoge sile i imperije i sasvim je izvesno da se sistem u Prištini plaši tog krsta i dvadeset svojih sugrađana izolovanih i zaboravljenih. Njihovo trpljenje, vera i upornost poziv su na promenu, na prihvatanje drugačijeg i na suživot Srba i Albanaca,“ veruje naš sagovornik.
Rakočević objašnjava da kada kaže da misli na dvadesetak izolovanih sugrađana, misli na to da u Prištini stalno živi manje od 20 Srba, a da bi neki od njih rekli da ne bi preživeli da nije bilo crkve Svetog Nikole i Hrama Hrista Spasa u centru grada.
„Pre tri godine, kada je Vladika Teodosije služio liturgiju za Spasovdan jedna od preostalih Srpkinja je donela slavski kolač i to je bila njena najveća životna sreća. Već dve godine je u Hram zabranjen ulaz i prištinskim Srbima i sveštenicima Srpske pravoslavne crkve,“ podseća on.
Najviše napadan verski objekat u Evropi
Hram Hrista Spasa je, podseća Rakočević, u protekle dvadesetčetiri godine najviše napadan verski objekat u Evropi.
„Bio je javni klozet, smetlište, mesto snimanja skaradnih spotova sa golim ljudima, na kupoli i unutar Hrama su pisane najgore poruke, alpinisti vežbaju na njemu, zovu ga zlim Miloševićem delom, traže da se ruši i pretvori u memorijalni muzej Albanaca, prekopava se njegovo dvorište i traže masovne grobnice Albanaca. Sve ovo govori da se na ovoj crkvi i njenom velikom zlatnom krstu koji stoji iznad Prištine, prelama sudbina odnosa Srba i Albanaca", poručuje Rakočević.
U saopštenju Eparhija se takođe navodi i da je parohijskom svešteniku Kosovska policija usmenim putem saopštila da je parohijskom svešteniku Kosovska policija usmenim putem saopštila da je zabranjeno služenje spasovdanske liturgije u hramu Hrista Spasa u Prištini, „sve dok traje sudski spor koji je Univerzitet u Prištini pokrenuo protiv Eparhije raško– prizrenske“, kao i iz navodnih bezbednosnih razloga.
Sudski spor zbog hrama
Inače, sudski spor protiv Eparhije u vezi sa zemljom, odnosno izgradnjom ovog hrama pokrenuo je Univerzitet u Prištini još 2018. godine i od tada je u zastoju zbog niza proceduralnih razloga.
Sa druge strane, važno je naglasiti da se pre pravosnažne i konačne sudske odluke zakonskom vlasniku imovine, a posebno verskog objekta nigde u demokratskom svetu ne može zabraniti pristup i korišćenje verskog objekta.
„Prema međunarodnom principu „pretpostavke nevinosti“ koji se odnosi i na krivična, ali i imovinska pitanja, postojanje spora ne može biti povod za sprečavanje slobodnog korišćenja imovine koja je u katastru zavedena kao imovina SPC, a pogotovo ne za kršenje zakonskih prava o slobodi okupljanja i verskih obreda jasno definisanih u kosovskom zakonodavstvu. U protivnom, svako bi mogao da samovoljnim osporavanjem imovine i lažnim optužbama krši osnovna verska i ljudska prava. Zato je prema svim međunarodnim standardima imovina SPC neprikosnovena, dok sudski proces eventualno ne dokaže suprotno i ne iscrpe se svi pravni lekovi“, ističe se u saopštenju Eparhije.
Izgradnja crkve nedovršena
Iz Eparhije podsećaju da je problem oko crkve SPC u Prištini evidentiran i u izveštaju o verskim slobodama Sjedinjenih Američkih Država za 2022. godinu.
Izgradnja Hrama Hrista Spasa započeta 1990. godine i prekinuta 1998. godine zbog izbijanja rata na KiM-u, više je puta bio izložen napadima i pokušajima miniranja.
U ovoj crkvi je juna meseca 2021. godine, nakon 23 godine, prvi put obeležena hramovna slava, kada je vladika raško-prizrenski Teodosije održao liturgiju u prisustvu nekolicine vernika, a što je u Prištini protumačeno kao provokacija.
Odmah zatim usledili su protesti, dok su ujedno i ispisani grafiti na vratima nedovršene crkve „Isus mrzi Srbe“ i „Simbol šovinizma postaje svetinja, blagoslovom Aljbina Kurtija“.
Sledeće godine je, međutim, izostalo obeležavanje hramovne slave.
