https://lat.sputnikportal.rs/20230425/pred-vratima-bosne-kriza-sa-nesagledivim-posledicama-sarajevo-gura-srpsku-u--nezavisnost-1154728202.html
Pred vratima Bosne kriza sa nesagledivim posledicama: Sarajevo gura Srpsku u – nezavisnost
Pred vratima Bosne kriza sa nesagledivim posledicama: Sarajevo gura Srpsku u – nezavisnost
Sputnik Srbija
Ukoliko srpske sudije napuste Ustavni sud BiH, pred vratima ove države čeka kriza sa nesagledivim posledicama, za koju je odgovorno političko Sarajevo. Svojim... 25.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-25T19:09+0200
2023-04-25T19:09+0200
2023-04-26T07:54+0200
region
region
region – politika
ustavni sud bih
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
imovina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/258/26/2582646_0:53:1025:629_1920x0_80_0_0_86ddf9ba5d5c3ffe2dde5abae376f891.jpg
Ustavni sud Bosne i Hercegovine odavno je izašao iz okvira ustava čiji je čuvar, čak je počeo i da tumači Dejtonski mirovni sporazum. Tako da Republici Srpskoj nije više ostalo ništa drugo osim da bojkotuje tu instituciju i povuče troje sudija iz RS iz nje.Ovako najavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, da će Narodna skupština RS u sredu pozvati članove Ustavnog suda RS da se povuku iz te institucije na nivou zajedničkih organa u BiH, komentariše akademik i nekadašnji dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci, profesor Vitomir Popović.Dodik je povlačenje sudija najavio nakon što je većina stranaka iz Republike Srpske potpisala izjavu o zaštiti imovine ovog entiteta, odnosno plan delovanja organa u Republici Srpskoj i predstavnika RS u zajedničkim institucijama BiH.Predsednik Srpske istakao je da Ustavni sud nije štitio Ustav BiH, već ga je razgradio, zloupotrebljavajući svoju ulogu.„U sredu imamo sednicu Narodne skupštine gde ćemo pozvati sudije Ustavnog suda BiH iz Republike Srpske da napuste svoje pozicije“, rekao je Dodik.Srpska neće dozvoliti da se imovina knjiži na BiHIako se političke posledice, prema Popovićevim rečima, ne mogu predvideti, Republika Srpska neće nikada dozvoliti da imovina Republike Srpske bude preknjižena na BiH.Ako nekome ne odgovara dejtonska BiH, neka svako ide na svoju stranu. Ponovna centralizacija i ponovno stvaranje „republike“ koja je kao takva prevaziđena Dejtonskim sporazumom je prošlost, kategoričan je naš sagovornik.Pred vratima kriza sa nesagledivim posledicamaUkoliko srpske sudije napuste Ustavni sud, ovaj sud izgubiće legitimitet, jer više neće imati formu koju bi trebalo da ima – tada, ukoliko ne dođe do smirivanja tenzija, BiH može da uđe u političku krizu sa nesagledivim posledicama, smatra politikolog Vojislav Savić.A, prema njegovim rečima, tenzije mogu da budu smirene samo dijalogom između političkih faktora iz Srpske i Federacije o sporazumu kako će zemlja funkcionisati u budućnosti.Iako se nekome može učiniti da je poziv za napuštanje Ustavnog suda radikalan, Savić smatra da je u odnosu na nameru da se Republici Srpskoj oduzme imovina blag. Ništa što se dešava danas u Banjaluci nije šokantnije od onoga što se ranije desilo u Sarajevu.Odgovor na pitanje na koga će se knjižiti državna imovina u BiH ostaje bez odgovora decenijama, iako je Dejtonski u tome jasan – nadležnosti u sporazumu su jasno pobrojane, a ono što ne spada u nadležnost BiH spada u nadležnost entiteta. Međutim, stav bošnjačke političke elite je da je ustav BiH po tom pitanju nejasan i traže da se imovina knjiži na zajedničke organe.Još septembra 2004, Savet za primenu mira tražio je od BiH trajno rešenje za pitanje raspolaganja državnom imovinom, da bi godinu dana kasnije, tadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun nametnuo zakon kojim se zabranjuje raspolaganje državnom imovinom.Prema tom zakonu, državna imovina se odnosi na onu nepokretnu imovinu koja je pripala BiH na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije republika bivše socijalističke Jugoslavije iz 2001. godine, kao i imovina kojom je BiH upravljala kao nekadašnja republika SFRJ do 31. decembra 1991. godine.Završni izveštaj popisa državne imovine u BiH sačinjen je 2009. i tada je utvrđeno da se 404 jedinice nalaze u Republici Srpskoj, dok se 552 jedinice nalaze u FBiH, a 23 u distriktu Brčko.Republika Srpska želela je da reši ovaj problem, međutim, uvek je nailazila na prepreke kako od strane visokog predstavnika, tako i Ustavnog suda BiH. tako je bivši visoki predstavnik Valentin Incko 2011. stavio van snage zakon o imovini u RS, a Ustavni sud godinu dana kasnije potvrdio tu odluku. Kasnije, Ustavni sud donosio je odluke po kojima je vojna imovina, kao i poljoprivredno zemljište vlasništvo BiH umesto RS. Ovakve odluke izazvale su oštre reakcije Banjaluke i samo doprinele rasplamsavanju političke krize.Narodna skupština RS usvojila je Zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti u Republici Srpskoj, koji je stupio na snagu 28. februara ove godine. Ovaj zakon pokušao je da suspenduje takozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit, a Ustavni sud BiH privremeno ga je stavio van snage. Bez obzira na ove odluke, vlasti u Banjaluci najavile su da će zakon biti primenjivan.Na rasplamsavanje krize uticala je i zajednička izjava bošnjačkih političara koji su tražili da Tužilaštvo BiH procesuira sve one koji primenjuju zakon. To je rezultovalo time da srpski poslanici napuste sednicu Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i sastanak većine političkih stranaka u Republici Srpskoj, kao i najavom da će srpske sudije napustiti Ustavni sud.Inače, Ustavni sud BiH sastoji se od devet članova – po dvoje sudija daju tri konstitutivna naroda. Međutim, još troje sudija stranaca imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava i oni su do sada, u svim sporovima, preglasavali srpske i hrvatske sudije.
https://lat.sputnikportal.rs/20230424/srpska-potpisala-ako-se-nastavi-antidejtonsko-delovanje---sledi-razdruzivanje-video-1154680192.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230422/dodik-sve-sto-bude-potpisano-o-imovini-bice-i-sprovedeno-1154596112.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230421/snazan-potez-u-samoodbrani-republika-srpska-samostalna---u-okviru-dejtonske-bosne--1154533089.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230420/pismo-koje-otvara-politicku-krizu-u-bosni-dejton-i-srpska-moraju-da-se-brane-1154482932.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, ustavni sud bih, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), imovina
region, region – politika, ustavni sud bih, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), imovina
Pred vratima Bosne kriza sa nesagledivim posledicama: Sarajevo gura Srpsku u – nezavisnost
19:09 25.04.2023 (Osveženo: 07:54 26.04.2023) Ukoliko srpske sudije napuste Ustavni sud BiH, pred vratima ove države čeka kriza sa nesagledivim posledicama, za koju je odgovorno političko Sarajevo. Svojim odlukama koje su na fonu onoga što žele bošnjački političari, Ustavni sud gura Republiku Srpsku ka nezavisnosti.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine odavno je izašao iz okvira ustava čiji je čuvar, čak je počeo i da tumači Dejtonski mirovni sporazum. Tako da Republici Srpskoj nije više ostalo ništa drugo osim da bojkotuje tu instituciju i povuče troje sudija iz RS iz nje.
Ovako najavu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, da će Narodna skupština RS u sredu pozvati članove Ustavnog suda RS da se povuku iz te institucije na nivou zajedničkih organa u BiH, komentariše akademik i nekadašnji dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci, profesor Vitomir Popović.
Dodik je povlačenje sudija najavio nakon što je većina stranaka iz Republike Srpske potpisala izjavu o zaštiti imovine ovog entiteta, odnosno plan delovanja organa u Republici Srpskoj i predstavnika RS u zajedničkim institucijama BiH.
Predsednik Srpske istakao je da Ustavni sud nije štitio Ustav BiH, već ga je razgradio, zloupotrebljavajući svoju ulogu.
„U sredu imamo sednicu Narodne skupštine gde ćemo pozvati sudije Ustavnog suda BiH iz Republike Srpske da napuste svoje pozicije“, rekao je Dodik.
Srpska neće dozvoliti da se imovina knjiži na BiH
„Kao sudija Ustavnog suda povlačio sam se sa kolegama. Ukoliko sud bude nastavio da donosi odluke i posle povlačenja srpskih sudija, verovatno će biti doneta odluka da se odluke Ustavnog suda ne primenjuju na teritoriji Republike Srpske. Pretpostavljam da je to sledeća faza“, kaže Popović.
Iako se političke posledice, prema Popovićevim rečima, ne mogu predvideti, Republika Srpska neće nikada dozvoliti da imovina Republike Srpske bude preknjižena na BiH.
Ako nekome ne odgovara dejtonska BiH, neka svako ide na svoju stranu. Ponovna centralizacija i ponovno stvaranje „republike“ koja je kao takva prevaziđena Dejtonskim sporazumom je prošlost, kategoričan je naš sagovornik.
Pred vratima kriza sa nesagledivim posledicama
Ukoliko srpske sudije napuste Ustavni sud, ovaj sud izgubiće legitimitet, jer više neće imati formu koju bi trebalo da ima – tada, ukoliko ne dođe do smirivanja tenzija, BiH može da uđe u političku krizu sa nesagledivim posledicama, smatra politikolog Vojislav Savić.
A, prema njegovim rečima, tenzije mogu da budu smirene samo dijalogom između političkih faktora iz Srpske i Federacije o sporazumu kako će zemlja funkcionisati u budućnosti.
„Mi već imamo nekoliko odluka koje se različito primenjuju u Republici Srpskoj i na nivou BiH. Zapravo, Sarajevo tera Republiku Srpsku u nezavisnost. Nije to nešto što je došlo iz čista mira, nego svako nametanje mimo volje Republike Srpske dovodi do reakcije koja na teritoriji Srpske stvara drugu pravnu stvarnost i onda počinjete da primenjujete različite zakone o istim pitanjima“, objašnjava Savić.
Iako se nekome može učiniti da je poziv za napuštanje Ustavnog suda radikalan, Savić smatra da je u odnosu na nameru da se Republici Srpskoj oduzme imovina blag. Ništa što se dešava danas u Banjaluci nije šokantnije od onoga što se ranije desilo u Sarajevu.
„Potez nije radikalan kada se stavi u kontekst svih drugih događaja vezanih za imovinu. I to je samo jedna borba, a poenta je što ne možete da se zaustavite samo na njoj, jer ako pustite jedno, onda sledi drugo, treće, četvrto. To je iz dvehiljaditih, kada ste imali sistem „kuvanja žabe“. Tada je sve išlo jedno po jedno; jedan po jedan kompromis. A onda shvatite da je svaki kompromis na vašu štetu i na korist Sarajeva i unitarističkih i centralističkih pozicija“, ističe Savić.
Odgovor na pitanje na koga će se knjižiti državna imovina u BiH ostaje bez odgovora decenijama, iako je Dejtonski u tome jasan – nadležnosti u sporazumu su jasno pobrojane, a ono što ne spada u nadležnost BiH spada u nadležnost entiteta. Međutim, stav bošnjačke političke elite je da je ustav BiH po tom pitanju nejasan i traže da se imovina knjiži na zajedničke organe.
Još septembra 2004, Savet za primenu mira tražio je od BiH trajno rešenje za pitanje raspolaganja državnom imovinom, da bi godinu dana kasnije, tadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun nametnuo zakon kojim se zabranjuje raspolaganje državnom imovinom.
Prema tom zakonu, državna imovina se odnosi na onu nepokretnu imovinu koja je pripala BiH na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije republika bivše socijalističke Jugoslavije iz 2001. godine, kao i imovina kojom je BiH upravljala kao nekadašnja republika SFRJ do 31. decembra 1991. godine.
Završni izveštaj popisa državne imovine u BiH sačinjen je 2009. i tada je utvrđeno da se 404 jedinice nalaze u Republici Srpskoj, dok se 552 jedinice nalaze u FBiH, a 23 u distriktu Brčko.
Republika Srpska želela je da reši ovaj problem, međutim, uvek je nailazila na prepreke kako od strane visokog predstavnika, tako i Ustavnog suda BiH. tako je bivši visoki predstavnik Valentin Incko 2011. stavio van snage zakon o imovini u RS, a Ustavni sud godinu dana kasnije potvrdio tu odluku. Kasnije, Ustavni sud donosio je odluke po kojima je vojna imovina, kao i poljoprivredno zemljište vlasništvo BiH umesto RS. Ovakve odluke izazvale su oštre reakcije Banjaluke i samo doprinele rasplamsavanju političke krize.
Narodna skupština RS usvojila je Zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti u Republici Srpskoj, koji je stupio na snagu 28. februara ove godine. Ovaj zakon pokušao je da suspenduje takozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit, a Ustavni sud BiH privremeno ga je stavio van snage. Bez obzira na ove odluke, vlasti u Banjaluci najavile su da će zakon biti primenjivan.
Na rasplamsavanje krize uticala je i zajednička izjava bošnjačkih političara koji su tražili da Tužilaštvo BiH procesuira sve one koji primenjuju zakon. To je rezultovalo time da srpski poslanici napuste sednicu Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i sastanak većine političkih stranaka u Republici Srpskoj, kao i najavom da će srpske sudije napustiti Ustavni sud.
Inače, Ustavni sud BiH sastoji se od devet članova – po dvoje sudija daju tri konstitutivna naroda. Međutim, još troje sudija stranaca imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava i oni su do sada, u svim sporovima, preglasavali srpske i hrvatske sudije.
